Novinarstvo koje budi mržnju

4
1728

Nikola Janić, srpski predstavnik u Švedskoj, smatra da je izveštavanje iz Bosne bilo jednostrano i da podaci sa srpskom perspektivom nisu dozvoljavani da se objave u švedskim medijima.

Pronađena tela u masovnim grobnicama oko Srebrenice dokaz su mnogo čega, ali na prvom mestu oni dokazuju da ono šta su mediji i političari zapadnih zemalja govorili već godinu dana – nije istina. Oni su takođe potvrda pristrasnom prenošenju i selektiranju vesti o događajima u Bosni.

Izvor informacija objavljenih u švedskim medijima poticao je pretežnim delom od anonimnih muslimanskih radio amatera, drugih anonimnih svedočenja i prenesenih podataka iz muslimanskih i hrvatskih medija i od njihovih političara. Dobar deo izveštavanja isporučili su u naše dnevne sobe švedski novinari, koji su lično posećivali aktuelna područja. Tako je naprimer reporter Aktuelta (vesti kanala 1 Švedske televizije, prim. prev.), zajedno sa svojim hrvatskim prijateljima, otkrio u rudnicima Ljubija i Tomašica „masovne grobnice sa nekoliko hiljada muslimana“. Posle ovog „otkrića“ u Ljubiju je otišao tim američkih eksperata i uz pomoć ronilaca i najmodernijih instrumenata, nedeljama su tražili dokaz ovog „stravičnog otkrića“. Pronašli su jedan kostur, ali Aktuellt nije objavio ni da su vršena istraživanja ni šta je tamo pronađeno. Po svemu sudeći razlog ovom ćutanju treba tražiti u činjenici da je taj jedini kostur koji je pronađen – pripadao jednom psu.

OD NEKOLIKO STOTINA DO 12.000

Ako bi se verovalo ciframa koje su se odnosile na „masakrirane“ muslimane u Omarskoj, Cerskoj, Tomašici, Ljubiji i Srebrenici, sa kojima nas je upoznala redakcija vesti prvog kanala Švedske televizije, onda bi brojka ubijenih, samo u tim mestima, bila jednaka onoj cifri koju je Sadako Ogata iznela u Ženevi, a koja obuhvata sve poginule u Bosni: Hrvate, muslimane i Srbe. Švedska televizija nije pokazala interesovanje da prenese ovu njenu izjavu. Možda zato, na primer, brojka u Srebrenici varira od nekoliko stotina do 10.000, pa čak i 12.000 ubijenih muslimana. Najgore je da se ta brojka najčešće iznosi kao tvrdnja da su Srbi ubili 3.000 ili 10.000 muslimana… a retko se formuliše rečima „veruje se“ ili „pretpostavlja se“ da je toliko ubijenih. Teško je zaključiti da li su ove cifre rezultat momentalnog impulsa, nečije fantazije koja se otela razumu ili su one krajnji produkt nečeg drugog?

Da Vas podsetimo:  O milanovačkim zanatskim radnjama – Opančar Želimir

Niko ne poriče da je bilo počinjenih zločina nad muslimanima (ne samo nad njima) u i oko Srebrenice. Ali niko takođe ne može da porekne da kod nas u Švedskoj nikada nije došlo do neke ozbiljnije debate o pristrasnom izveštavanju. Mi nikada ovde nismo diskutovali o mogućnosti da jedno takvo novinarstvo više doprinosi neprijateljstvu između tri bosanska naroda, nego što utiče da se poboljšaju šanse za njihovo eventualno zajedničko življenje u budućnosti. Zar nije krajnje vreme da tražimo razlog zašto se o pretpostavljenim brojevima ubijenih u Srebrenici govori kao o sigurnim ciframa, a nikada se ne pominje 1100 masakriranih i identifikovanih srpskih civila, koje su muslimani ubili u srpskim selima oko Srebrenice?

JEDNOSTRANOST

Veoma često slušamo vesti o nestalim muslimanima, ali zašto se nikada ne govori o nestalim Srbima u istoj zemlji? Kako je moguće da deo švedskih medija, koji su do skora i redovno izveštavali o onih oko 150 muslimanskih tela koja su pronađena oko Srebrenice, ni jednom jedinom rečju nisu pomenuli masovnu grobnicu u selu Kamen sa 107 srpskih tela? Kako može da se objasni da TV redakcija koja je imala najviše reportaža i vesti o masovnim grobnicama u Bosni, tvrdoglavo prećutkuje najveću masovnu grobnicu koja je dosada pronađena: Mrkonjić Grad? Kako čovek da shvati da istovremeno kada ceo svet pokazuje sliku ulicu u Mrkonjić Gradu, patosanu srpskim telima (većina civila sa rukama vezanim žicom) redakcija švedskog Aktuelta odbacuje ovu vest i ove slike, a umesto srpske tragedije Mrkonjić Grada pokazuju dva muslimanska kostura pronađena istog dana kod Srebrenice? Čime se može objasniti da se o poginulim muslimanskim vojnicima govori kao o „masakriranim civilima“, a prećutkuje se da su 102  od 181 srpska tela izvađena iz grobnice u Mrkonjić Gradu bila tela žena, dece ili starih (jedan čovek 91 godinu star) i da su bili ubijeni udarcem tupog predmeta po glavi?

Da Vas podsetimo:  Zbog bratstva i jedinstva sakrili masakr 6.000 Srba

Ko može da razume zašto se nije govorilo da je od 152 srpska tela, koja su ovih dana bosanski Hrvati predali Srbima, 120 bilo bez glave, bez noge ili sa odsečenim rukama? Koji pošten čovek može da razume i da prihvati da je Aktuellt, dok je celo vreme izveštavao o iskopavanjima oko Srebrenice, istovremeno prećutao skoro istovremena otvaranja masovnih grobnica gde su žrtve bili srpski starci i starice, žene i deca – sve zajedno 330 srpskih tela samo u tri masovne grobnice? Istovremeno dok se prećutkuju civilne srpske žrtve, izjavljuje se da su 150 muslimanskih tela, koja su do tog momenta iskopana oko Srebrenice (samo jedan deo njih u civilnoj garderobi) dokaz da su Srbi ubili samo civile?!

U Švedskoj se danas prihvata i smatra „čistim“ da se sistematski prećutkuju „negativni događaji“ unutar hrvatsko-muslimanske federacije i njihova zverstva i zločini; međusobno počinjeni između Hrvata i muslimana, ili od njih izvršeni zločini nad srpskim narodom. U drugim zapadnim medijima možemo često naći izveštaje i vesti koje su (zbog cenzure i selektiranja) prećutani u Švedskoj.

Koja je to sila i koji su to ljudi u Švedskoj koji Srbima uskraćuju isto „ljudsko pravo“ koje pripada svakom čoveku – kako u životu, tako i u smrti?

Nikola Janić
predsednik „Glasa Srpskog naroda“
Debat članak objavljen 1996. u dnevnom listu „Helsingborgs Dagbladet“ 

4 KOMENTARA

  1. 1. U cemu je problem sto vecina ljudi smatra da je genocid nesto sto je daleko od zlocina u Srebrenici? Da li ste citali tekst gospodina Janica o ubijenim i identifikovanim hiljadama srpskih majki i dece u Sarajevu? Zar nije to blize genocidu nego ono sto se desilo u Srebrenici? Da li mislite da treba da se stide samo Srbi koji prihvataju da je bio veliki zlocin a ne genocid? Da li treba da se stide i svi filozofi i misloci kao americki Noam Comski, koji takodje ne prihvata formulaciju genocida, kada se govori o zlocinu u Srebrenici.

  2. Citao sam mnogo vasih clanaka u svedskim novinama i gledao sam vase svadje na televiziji. Uglavnom ste branili vas narod od lazi i uvek ste iznosili dokumentovane cinjenice. Ovaj vas clanak je iz vremena rata i vi niste ni tada nikada vredjali ni hrvate ni muslimane iz Bosne a ni kosovske albance kasnije. Nikada niste govorili uvredljivo o njima. Pre nekog vremena sam citao sta ste rekli o Srebrenici i kao covek koji je iz Srbije a nisam iz Bosne, moram da kazem da sto se tice Srebrenice treba da vas je sramota sto i dalje tvrdite da u Srebrenici nije bio genocid nego veliki zlocin.

    • Ko god je malo ozbiljnije proučavao događaje u Srebrenici morao je primetiti da tamo ima dosta stvari koje su protivrečne. S druge strane, čak i kad bi bila istina (a jasno je da nije) da je u Srebrenici streljano 7-8.000 muslimanskih muškaraca, to se nikako ne bi moglo nazvati genocidom. Genocid je potpuno ili delimično uništenje jednog naroda, etničke grupe ili društva, ali uništenja nema ukoliko se ne ubijaju žene i deca, to je bar jasno. A žene i decu u Srebrenici niko nije dirao. U bukvalnom prevodu, genocid znači „zatiranje roda“, a rod se ne može zatreti ukoliko žene i decu ostavite u životu.
      Sada znamo da je masovnih egzekucija u Srebrenici bilo. Za oko 700 ljudi postoje dokazi da su streljani. Ali, jasno je da je najveći broj muslimana stradao u borbama tokom njihovog proboja ka Tuzli.
      Jedna stvar se ovde zaboravlja: general Mladić je ponudio muslimanskim snagama da se predaju, to jeste, polože oružje. Time su mogli da sačuvaju svoje živote. Ali, oni su odlučili da dalje ratuju i time su postali legitimna meta po Ženevskoj konvenciji.
      A što se samog streljanja tiče, neobično je da su u tome učestvovali „internacionalci“, Erdemović (Hrvat), Žigić (musliman), Boškić (Hrvat), Kos (Slovenac). Time ona priča da su u zločin u Srebrenici upetljane strane agenture dobija svoju logiku. Pitanje je samo da li će iko ikada hteti da se istina o tome u potpunosti iznese na svetlo dana.
      Setimo se i Meholjićeve tvrdnje o Alijinom predlogu da se žrtvuje 5.000 muslimana iz Srebrenice da bi zapadne sile intervenisale. Poslušajte ovde, šta je Klinton nudio Aliji
      http://clip.tojsiab.com/?w=5CMb57xSIx8&title=

  3. Gde su sada oni „dušebrižnici“ iz KSU? Šta su oni uradili za svoj narod?

    Dok je Nikola vodio borbu sa švedskim medijima i gledao kako sve da pomogne svom narodu u nevolji, ti neljudi su razmišljali kako da za*ebu svoje zemljake i kako da zarade na njihovoj nesreći.

    Bože, kakav su to ljudi! Teško mi je da to razumem.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime