Novogodišnja čestitka američkom ambasadoru Majklu Kirbiju

Poštovani gospodine Kirbi,

Srećni Vam Božićni i Novogodišnji praznici, uz puno želja za dobrim zdravljem Vama lično i Vama najbližima i najdražima!

Beograd, 20. novembra 2015 – Ambasadora SAD u Srbiji Majkl Kirbi prisustvuje svecanom obelezavanju i predstavljanju pocetka USAID-ovog projekta „Jacanje kapaciteta Pravosudne akademije“ u Skupstini grada. FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC / bbUz to, koristim ovu priliku i da Vam se obratim povodom jedne od Vaših novijih izjava. Ako je „Tanjug“, tačno naveo Vaše reči, koje, koliko ja znam, bar do sada niste demantovali, onda ste novinaru pomenute novinske agencije, na pitanje: da li će bliski odnosi Srbije sa Rusijom biti velika prepreka na putu ka EU, Vi izjavili sledeće:

„Možete imati odnose sa Rusijom, ali treba razumeti njihovu prirodu. Ljudi ovde misle da je Rusija, a ne EU, najvažniji ekonomski partner Srbije. Prema podacima vaših institucija, a koje je objavljivala vaša štampa, od Rusije ste dobili nula dinara nepovratnih donacija. Mi smo vam dali milijardu dolara donacija, a niko ne kaže da ste od nas dobili bilo šta osim bombi. Treba sagledati realnost, a ne živeti u mitovima”.

Bojim se da ste ovom vašom „nesrećnom“ izjavom, i to baš na samom kraju vašeg mandata u Srbiji (koji ističe krajem januara 2016. godine), pokazali javnosti da je sav Vaš višegodišnji trud da navodno razumete Srbiju, odnosno njen narod, tradiciju, nasleđe i mentalitet, bio potpuno uzaludan! Žao mi je što ste ovakvim Vašim stavom, i to sasvim nepotrebno, iskompromitovali Vas lično, a samim tim i Vašu zemlju, kao i status uspešnog diplomate.

Kao građanin Srbije, u kojoj su mediji, na Vašu veliku žalost, još uvek dovoljno slobodni i necenzurisani tako da imam mogućnost da se oglasim javno, dao sam sebi za pravo da na ovu Vašu izjavu reagujem, što upravo i činim, potpuno lično i samo u svoje ime. Najviše zbog toga što se apsolutno slažem sa Vašom zadnjom rečenicom u izjavi: „da treba sagledati realnost a ne živeti u mitovima“. U potpunom skladu sa tom Vašom tvrdnjom, ja Vam se i obraćam!

Poštovani gospodine ambasadore,

Pitanje koje Vam je uputio novinar nije bilo niti neobično, niti teško. Kako se i zašto desilo da u Vama, veoma inteligentnom i pristojnom čoveku i, rekao bih lično, rođenom diplomati, pobedi želja da pokušate da se prikažete kao narodni dušebrižnik i prijatelj, makar i lažan, koji eto, daje „očinske i dobronamerene“ savete čitavom narodu u Srbiji (koji to niti očekuje niti traži od Vas)? Štaviše, Vi ste predstavnik zemlje koja je poslednja na ovom svetu, od koje to Srbija i njen narod očekuju.

Izvinite gospodine Kirbi, ali morali biste da znate, kao i zemlja koju predstvljate, da bar u dogledno vreme, i bar u mojoj zemlji, ne možete nikako niti biti, niti nastupati u toj ulozi, ulozi prijatelja!

Verovatno se pitate – zašto? Potrudiću se, da Vam na to odgovorim što je moguće kraće, jednostavnije, i naravno, što iskrenije.

Zato gospodine Kirbi što je vaša zemlja u Srbiji, kao uostalom i u najvećem delu ostalih evropskih zemalja ali i čitavog sveta, skoro čitav vek predstavljala gotovo univerzalan „simbol“ ljudske slobode, ljudskih prava, života dostojnog čoveka, pobede pravde i svih onih iskonskih vrednosti zarad kojih vredi živeti i za koje se vredi boriti. Vaša zemlja je sama po sebi jedno dugo vreme predstvljala simbol svega onog najpozitivnijeg što se može ostvariti za čoveka i društvo.

Životni san svakog običnog čoveka širom ove planete postao je poznat pod imenom „američki san“! Ima li išta lepše što jedna zemlja, svojom mudrom, pametnom i pravednom politikom koja je bliska svakom čoveku, može da postigne, od toga da se san i želja svakog čoveka na ovom svetu nazovu američki san! Ja lično mislim da nema. U to vreme milioni siromašnih ljudi iz skoro čitave Evrope odlazili su u Vašu zemlju da pokušaju da ostvare svoje želje za boljim životom, koje nisu mogli da ostvare u svojoj rođenoj zemlji. Mnogi od tih miliona ljudi su bukvalno bili gladni u svojim zemljama, pa su odlazili u Vašu, „trbuhom za kruhom“! Vaša zemlja ih je sve udomila i nahranila.

Uz to, u dva velika svetska rata, Vaša zemlja je hrabro i pravedno stala pred sve one svetske sile koje su svojom politikom pretile da unište pomenute univerzalane vrednosti, čiji su najbolji promoter upravo bile SAD! U oba rata Srbija je bila i Vaš saveznik, boreći se i podržavajući iste vrednosti!

A onda je u jednom trenutku, za Vašu veliku zemlju, sve krenulo naopako. Zato mislim da ste Vi, gospodine Kirbi, predstavnik trenutno jedne od najnesrećnijih zemalja sveta, i u to ime Vam iskazujem moje iskreno saosećanje i tugu. Znam da Vam nije baš najjasnije i da ne vidite po čemu je Vaša zemlja uopšte nesrećna, a pogotovu ne najnesrećnija. Pa da onda pojasnim.

Za samo nepune 3 decenije, Vaša zemlja je uspela da skoro u potpunosti uništi raniju, prethodnu, gotovo „bajkovitu“ sliku o američkom društvu kao pravednom i najboljem mogućem, koje daje jednake šanse za svima ako su vredni, radni i pošteni, i ako su dobri građani, to jest ako poštuju zakone Vaše države, i to bez obzira na poreklo, pol, veru, rasu i obrazovanje.

Kako ste uspeli da od takvog nekadašnjeg najboljeg mogućeg svetskog promotera kapitalističkog proizvodnog i demokratskog društvenog uređenja, napravite zemlju koja važi za svetskog nasilnika, pljačkaša, bandita i zlikovca?

Čini mi se da je za ovaj vaš fantastičan „uspeh“ delimično zaslužna i nekadašnja Jugoslavija, odnosno vaša politika prema razbijanju jedne, realno, za ona vremena sasvim uspešne i pristojne zemlje! Za izbor pogrešne politike prema Jugoslaviji, čini se da je najviše kriva vaša „pristrasna“ i potpuno „neprijateljska“ politika prema nekadašnjem SSSR-u! Vi ste Jugoslaviju uništavali, drmsujaći je i probadajući iglama kao „vudu“ lutku, zamišljajući da je to onaj vaš pravi i primarni protivnik, sve gledajući zamišljeno prema dalekom istoku i Ruskoj federaciji! Srbija, kao deo Jugoslavije, je za vas bila samo model vašeg primarnog arhineprijatelja – Rusije! „Model“, to jest Srbija, je skoro identičan originalu, to jest Rusiji: isto rasno-etničko poreklo, ista vera, sličan mentalitet, istorijska sudbina, razvoj društva, sem što je model daleko manji od originala, što i jeste osnovna razlika između bilo kog originala i modela.

I tako, dok ste rasturali Jugoslaviju i „slamali otpor“ Srbije, onako kako ste planirali da ga „slomite“ i kod Rusije, izgubili ste ono najvrednije što ste imali, a nije vam ni palo napamet da je to tako vredno i da ga upravo trajno gubite, a to su: čast, dostojanstvo, ugled i poštovanje u svetu! U tom napadu na „tvrdoglavu“ Srbiju, koja se borila da ostane uspravna i nezavisna, vaše nekadašnje viteštvo (ako ste ga ikada i imali) nestalo je netragom (uz čast, dostojanstvo, ugled i poštovanje u svetu), jer ste na tako slabog protivnika, pokrenuli tako sramno veliku silu! I čak ni u takvim okolnostima vi niste uspeli da „pobedite“ Srbiju! Srbiju ste „srušili“ tek godinu dana kasnije, 5. oktobra 2000. godine, i to mučki i neviteški: podmićivanjem i izdajom!

Vašoj zemlji, i Vama lično se činilo i tada, a i sada, da je materijalno bogatstvo, novac i vojna moć ono najvrednije što SAD ima, i što je čini moćnom! Kako ste samo teško pogrešili! Vi ste samo zbog novca i bogatstva uništili ono što je zaista činilo „Ameriku“ moćnom i velikom, a to je predstava u skoro čitavom svetu, pa makar to bila i „iluzija“ o Vašoj zemlji, kao modelu društva u kome vlada skoro pa iskonska sloboda i demokratija, i koja to svoje civilizacijsko dostignuće, nesebično, makar i na kašičicu nudi i daje svakome! I onda ste, neočekivano, napravili taj prvi korak u pogrešnom pravcu, i više vas ništa nije sprečavalo da napravite čitavu seriju istih „gluposti“ svuda u svetu, povezanih sa ubijanjem miliona i miliona poptuno nevinih ljudi, uz neviđena razaranja njihovih država (Jugoslavija, Irak, Libija, Afganistan, Sirija itd.). Interesantno je da su sve te zemlje koje ste uništavali bile složenog demografskog sastava, i da su sve razvijale neke od oblika socijalističkog društva. Pa zar je bilo neophodno da u pokušaju da nekog usrećite, morate i da ga ubijete! Iste principe nametanja svojih ideala su imale i fašističke zemlje, kao i bilo koji oblici državne ideološke diktature, od nacističke do komunističke!

A sada, da se vratimo na gore pomunutu Vašu izjavu! Gospodine Kirbi, zbog svega ovoga ukratko iznetog, mene uopšte ne čudi da Vi, kao predstavnik te i takve zemlje koja je izabrala takvu politiku i takav istorijski put, u ovde citiranoj izjavi gotovo u istoj rečenici pričate o bombardovanju, znači ubijanju i uništavanju, i novcu, kao da su to sve jedne te iste stvari! Da, dragi gospodine ambasadore Kirbi, za Vas i Vaš sistem vrednosti, bombardovanje i novac su jedno te isto.

Što se tiče Vašeg potpuno nediplomatskog osvrta i „objašnjenja“ da ljudi u Srbiji pogrešno misle da je Rusija najvažniji ekonomski partner Srbije, a ne EU, moraću da Vas ispravim i demantujem. Gospodine Kirbi, ljudi u Srbiji niti to misle, niti su to ikada mislili, niti su ikada doživljavali Rusiju kao najvažnijeg ekonomskog partnera! Kada ste već ovakvim Vašim nediplomatskim stavom „provocirali“ čitavu Srbiju, a nije se niko do sada našao da Vam odgovori i objasni veličinu Vaše greške, onda će i moj odgovor do izvesne mere biti u istom maniru, a to znači pomalo „nediplomatski“! Nadam se, da neću pri tome preći i granicu dobrog ukusa, kako bi ovo moje obraćanje Vama, ipak ugledalo svetlost dana (bolje reći svetlost nekog slobodnog „interent“ portala) i ocenu javnosti Srbije!

Govoriti o Rusiji, i tumačiti odnos Rusije i Srbije kroz novčane iznose, u Srbiji se smatra nedostatkom elementarnog obrazovanja i kulture! Gopodine Kirbi, da ste stvarno upoznali Srbiju i Srbe, morali bi ste da znate da se u ovoj zemlji, na sreću još uvek, „mešanje“ i vezivnje pravog prijateljstva sa novcem smatra za nedostatak dobrog ukusa! Ako ste mislili, gospodine Kirbi, da su „moralna načela prijateljstva“ iz „Farme“, „Velikog Brata“ ili „Parova“, u isto vreme i vladajuća moralna načela Srbije, onda ste se prevarili! Svi „rijaliti“ programi u Srbiji su ipak samo licencna izdanja, i „kulturni obrazac“, odnosno „ogledalo kulture“, pre svega Vaše zemlje! Koji je, na Vašu žalost, raširen i prisutan kod još uvek vrlo malog i ograničenog broja ljudi u Srbiji. Osim toga, valjalo bi da znate, gospodine Kirbi, da se u Srbiji smatra krajnje bezobraznim da kod jednog, od dva dobra prijatelja, ogovarate onog drugog, a pogotovu ako to još činite javno! Još možete biti i veoma srećni i zadovoljni, jer ste prilikom ove izjave i dobro prošli, imajući u vidu na šta je to moglo „izaći“ da ste to slučajno rekli na nekom velikom javnom skupu!

Da bi Vam bilo jasnije o čemu pričam, gospodine Kirbi, moram da Vas podsetim samo na dve proste istorijske činjenice, i to na jednu iz Prvog i na jednu iz Drugog svetskog rata, a u vezi naših saveznika Rusije i SAD-a.

U Prvom svetskom ratu Rusija je u toku 1914. godine i tokom 1915. godine, mada i sama izložena teškim ratnim razaranjima i dejstvima u direktnom ratu sa Nemačkom i Austrougarskom (u koji sukob je i ušla da bi zaštitila Srbiju!), i to u trenutku kada je već deceniju bila mučena teškom finansijkom situacijom, građanskim nemirima, kao i velikim ratom sa Japanom, našla snage da pošalje ogromnu vojnu i materijalnu pomoć Srbiji. Da samo pomenem ono najvažnije: 120 000 pušaka, 190 miliona metaka, motorne čamce, čitave artiljerijske baterije, stotine hiljada komada odeće i obuće, granate, bombe, benzin, hranu, telegrafsku opremu, 50 vagona medicinske pomoći, ali i 110 konja, 2000 volova, pa čak i seno i slamu za njih! Da ne pominjem brojne poljske bolnice i timove lekara i hirurga! I ono što je Vama očigledno najvažnije, da pomenem da je sva ta pomoć bila bespovratna i besplatna! Rusija je ušla u taj rat da zaštiti Srbiju i izgubila tri miliona ljudi, što je kulminiralo revolucijom za vreme rata i likvidacijom dinastije Romanov! Ratni zajam koji je carska Rusija bila dala Kraljevini Srbiji, ni postrevolucionarna komunistička Lenjinova Rusija nije htela da naplati, iako su njihovi odnosi bili na jako niskom nivou, jer Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije htela ni da prizna SSSR, a što Vaša zemlja jeste, jer je imala mnogo „koristi“ da sarađuje sa njima!

Srbija je u to vreme, za uzvrat, nesebično primila stotine hiljada izbeglica iz Rusije, dajući im potpunu ravnopravnost sa našim stanovništvom, novčanu pomoć, smeštaj, radna mesta, od državnih organa do naučnih institucija. Srbija je mnogima postala i prava otadžbina! Za razliku od Rusije, naši drugi saveznici, Francuzi i Englezi, su naplatili svu vojnu pomoć koju su isporučili Srbiji za vreme rata (oružje, municiju, granate i dr.), a u toj naplati su išli toliko daleko da su naplatili čak i isporučene pertle za vojničke cokule!!!

U Drugom svetskom ratu SAD su nam bile saveznik. Naš kralj i vlada su bili u izbeglištvu i sa sobom su poneli i najveći deo zlatnih rezervi. Od ukupno 84,5 tone zlata, u Federalnim rezervama SAD je čuvano nešto preko 47 tona zlata. SAD su posle rata zahtevale da im se iz tih zlatnih rezervi preda preko 15 tona zlata za, navodno, oduzetu imovinu američkim građanima u komunističkoj Jugoslaviji! U isto vreme, našim „američkim prijateljima“ nije smetalo da uspostave odlične odnose sa tom „komunističkom Jugoslavijom i njenim vođom Titom“! Ali tu još nije iskazana prava ljubav naših „američkih prijatelja“! Oni su i ostatak od preko 30 tona zlata praktično „oteli“, da bi naplatili svu pomoć koju su dali i partizanima i četnicima! Znači, svo isporučeno oružje, vozila, hrana, uniforme, itd. a što je isporučeno i četnicima i partizanima, je naplaćeno iz zlatnih rezervi, tako da na kraju od njih nije ostalo ništa!

Ah, da! Umalo da zaboravim. Nakon Drugog svetkog rata naši „američki prijatelji“ su od naše zemlje naplatili čak i sve one bombe koje su bacali pred kraj, u besmislenim savezničkim bombardovanjima Beograda, Podgorice, Leskovca (samo srpski gradovi!), a u kojima je poginuo tek poneki „zalutali“ nemački vojnik, ali su zato sravnili sa zemljom čitava naselja, zgrade, fabrike, uz ogroman broj civilnih žrtava! A na naplatu je došao čak i svaki litar goriva za avione-bombardere koji su bacali bombe na glave naših dedova i očeva, a za naše dobro! Uz sitnu napomenu da Zagreb (iako sedište fašističkog režima), kao i Ljubljana, nisu bombardovani ni jednom.

U mom rodnom Kraljevu, u kom je Nemačka vojska streljala hiljade i hiljade civila radi čiste odmazde, „prijateljsko“ bombardovanje „savezničke i prijateljske Amerike“ je bilo naročito uspešno: pogodili su direktno dečije sirotište i ubili preko 40-toro dece! Ali nažalost, to mesto nije ni običnom tablom obeleženo, a trebalo bi! Jer takve stvari koje „prijatelji“ za tebe urade, nikada ne treba da se zaborave!

Poštovani gospodine Kirbi,

pošto Vi izjaviste, i to čak rekao bih ljutito, „kako je SAD kao prijatelj Srbiji dala oko milijardu dolara bespovratnih donacija, a to niko ne pominje već samo pričaju o bombardovanju“… Mogu samo da zamislim koliko Vas to „boli“, gospodine Kirbi – baciti tolike bombe i rakete na naše glave, a pritom ne naplatiti ni dolara za posao na kome je angažovano toliko aviona i brodova, i toliko goriva potrošeno! Pa to je zaista strašno! Apsolutno Vas razumem! I zato hoću da Vam rešim taj problem!

Poštovani gospodine Kirbi, ja imam jedan predlog za Vas, da u skladu sa našim dosadašnjim tradicionalnim „prijateljskim“ odnosima, mi Vama lepo platimo sve te bombe koje ste bacili na nas, kao i sve dnevnice pilotima i svo potrošeno gorivo! Predlažem da Vi prosledite vašoj vladi jedan dopis u kome ćete predložiti da se o trošku vaše vlade, osnuje jedna „nevladina organizacija“ ovde u Srbiji (ne bi vam bila prva koju plaćate da zastupa vaše interese), kojoj ćete zatim dostaviti precizno izračunate troškove vašeg bombardovanja. A ja Vam evo, čvrsto stojim, da ću maksimalno podržavati taj Vaš zahtev za naplatu bombardovanja 1999. godine, i to u svim svojim pisanim i usmenim javnim nastupima, jer mislim da je to mnogo poštenije i bolje za naše dalje razvijanje „ovakvog prijateljstva“, od trenutne situacije u kojoj vi te troškove pokušavate da naplatite otimajući nam šta god vam se svidi, uništavajući nam pri tome u potpunosti i zemlju i narod!

Poštovani gospodne Kirbi,

javno Vam obećavam, da ako stignete da u toku sledećeg meseca objavite koliko vas je „koštalo“ to bombardovanje, kako bismo mogli izračunati koliko je to tačno dolara po glavi stanovnika Srbije, da ću moj „dug“ platiti Vama odmah, i u gotovini, tako da ga možete već krajem januara (kada krenete kući posle završetka ambasadorskog mandata u Srbiji) poneti i predati vašoj Vladi!

PS. Ne bojte se, Srbija iz poštovanja i pijeteta prema svojim žrtvama i sebi samoj, Vama neće tražiti da platite ni našu ubijenu decu, ni ubijene žene, ni ubijene civile, ni ubijene vojnike, ni pokidane ruke, ni pokidane noge, ni sve one ožiljke ranjenih, ni uništenu imovinu, ni kuće, ni mostove, ni fabrike, ni delove zemlje zatrovane radioaktivnošću. Ali budite sigurni da ćemo vam sve to zauvek zapamtiti (na to nas obavezuje veliko prijateljstvo naše dve zemlje, zar ne!?) i pridodati vam na neku drugu, mnogo veću „fakturu“, koju će vam, kada tad, neko mnogo veći i spremniji, sigurno izdati i naplatiti: makar to stiglo i vašim unucima!

Srećni Vam Božićni praznici i Nova Godina 2016.
Srećan Vam povratak u SAD.

S poštovanjem,

Milanko Šekler

facebookreporter.org

________

1. Srbija i carska Rusija, Nikola Popović, Službeni glasnik

2. http://srbin.info/2015/11/17/rusija-pomogla-besplatno-francuzi-naplatili-do-poslednje/

3. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:364028-Kako-su-potrosene-zlatne-rezerve-Kraljevine-Jugoslavije

4. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:517593-Srbija-i-Rusija-U-cetiri-rata-bili-smo-na-istoj-strani