Nekoliko mojih poznanika godinama kupuje jelke sa busenom ali im se, kada ih kasnije zasade, nikad ne prime. Čudili smo se zašto – da li ih dim, prskalice i grejanje toliko oštete da joj povratka nema. Slučaj je hteo da ove godine razrešimo enigmu.
Komšija je doneo kući baš takvu jelku. Okupili su se svi četvoro, okitili je, ispod stavili poklone, upalili svećice, sve po redu. U neko doba krene domaćin da je malo pomeri, da joj nađe bolje mesto. I gle čuda, ostade jelka u jednoj ruci, a busen u drugoj. Kakvo razočarenje, pokvarenjak mu je prodao odsečeno drvo pobijeno u busen zemlje. “Da l’ je moguće”, to je jedino što su komšije ponavljale, a skliznula je i neka suza. Bedni prevarant je tako pokvario ljudima praznik. Nije velika šteta, ali je razočarenje bilo ogromno.
Dobro, možemo podvalu sa jelkom da tretiramo i kao pojedinačan slučaj. Ali, prekjuče se vratila grupa studenata sa novogodišnjeg dočeka u Ohridu. Prevareni su i oni. Dočekale ih hladne sobe, u novogodišnoj noći razvodnjeno piće, bajati roštilj i kuknjava od muzike. Organizator – agencija iz Beograda.
Šta se to sa nama dogodilo, gde se izgubila ljudskost, gde se izgubio obraz, čast, poverenje. Zar je moguće da se sve to na čemu su odgajane generacije zagubilo za kratko vreme.
Prevaranata je bilo i biće, problem je, međutim, što je prevara postala sveprisutna, prosto se odomaćila. Vara se na izborima, na tenderima, falsifikuje i laže… država je pokradena, plate su nam najniže u Evropi, a ološ je zaseo na većinu važnih mesta. Kao da tako treba.
Od našeg siromaštva možda je samo gore naše moralno posrnuće. To licemerje, to pretvaranje da je sve u redu, šlihtanje i poltronstvo gore je i pogubnije od svih pokradenih para, a pokradene su milijarde. I te proklete pare lakše je nadoknaditi nego prevaspitati unakažene generacije.
I svi ćute. Ćute inspektori, tužioci, spava pravosuđe, studenti, profesori, ćute akademici, kao da je sve u najboljem redu. Ćute majke, ćute očevi, ćute žene… Da li iko tom soju ikad kaže “neću da nam deca stradaju zbog tebe”. Kao da nikoga neće stići pravda. Normalno je da kradeš, otimaš i da napreduješ.
Retko se sa zvaničnog mesta može čuti tvrdnja kakvu je izgovorio Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal: “Srbija je ogrezla u korupciji, izigravanju propisa i ličnom bogaćenju”. Tačno, to bi i Filip Višnjić video, ali ajde to javno reci. A i gde da kažeš, jedino kod tetke na slavi?
Najgore u našem posrnuću je što nam se svaka prevara, nemoral i nasilje, nameću kao model. Mnogi javni poslovi su povereni ljudima koji bi trebalo da sede u zatvoru, napumpane usne su postale statusni simbol, a dileri droge investitori. Sa vrha vlasti se serviraju opravdanja za najveće gluposti, za očigledne krađe. Pod zaštitom je svako ko je počinio bilo kakav kriminal. I onda se ne treba čuditi prevari sa jelkama.
A u svetu se mogu videti i drugačiji primeri. Poglavar katoličke crkve papa Franja pozvao je američke biskupe da ne koriste “marketinške tehnike” da bi povratili poverenje vernika. Ta crkva je u dubokoj krizi zbog slučajeva pedofilije. I papa, kao mudar čovek nije izašao na televiziju da brani ono što se odbraniti ne može, nego savetuje drugačije ponašanje. Nije preporučio da se uzmu “besplatene” usluge nekakvoga Blera. Nije tražio potpise podrške, niti se skrivao iza poligrafa.
Nije ni nama na odmet da makar deci ponavljamo – ne laži, ne kradi, ne ubij. Spisak dopunite sami, pomoćiće.
Milenko Vasović
Izvor: BIZLife
@Mladen kaze : „da se srpske institucije (SPC, SANU i Vojska Srbije) nikada nisu bavile : kriminalom, korupcijom, iseljavanjem građana Srbije, lošim životnim standradrom, natalitetom i drugim životnim temama.“
To je tacno. Ali, to i nije njihov posao. To je posao VLADE SRBIJE i resornih ministara.
A posto je u Srbiji svu vlast prigrabio jedan covek, sve institucije (Vlada, Skupstina, Medije …) su „van sluzbe“, odnosno sve su u sluzbi „njegovog ostajanja na vlasti“.
I posto RIBA SMRDI OD GLAVE, gradjani masovno izlaze na ulice svake subote.
Vrlo dobar clanak g Vasovica, cestitam.
Mislim da borbu za zdravije drustvo vode svojim primerom roditelji u porodici, nastavnici u skoli, direktori u firmama, popovi u crkvama i tome sl. Ali glavni primer ponasanja (onaj javni, na TV), treba da daju oni koji su na celu naroda : predsednik drzave i vlade, ministri, sudije, poslanici u skupstini . . . Jer, narod kaze : RIBA SMRDI OD GLAVE.
„Neko“ uporno tvrdi da su tri institucije u Srbiji sa njavećim narodnim poverenjem:
– SPC
– SANU
– Vojska Srbje
Navedene institucije se nikada nisu bavile niti će se u skorije vreme baviti: kriminalom, korupcijom, iseljavanjem građana Srbije, lošim životnim standradrom, natalitetom i drugim životnim temama.
Ono što je interesantno, „poverenje“ građana u ove institucije ne opada, što se kosi sa zdarvim razumom.
Psihijatar dr Jovan Rašković je rekao početkom devedesetih godina prošlog veka da su: „Srbi lud narod“!
Taj buntovni narod je „legao na rudu“ i izgleda da se pomirio sa zlom sudbinom…
Šta je rešenje?
Stalno i u svakoj prilici govoriti i pisati samo istnu, koja će možda narod probuditi iz sna!
Te tri navedene institucije su ciljano unistavane obrnutim redom. Zasto se radilo tako? Islo se od lakseg ka teze ostvarljivom cilju. Takvo temeljno unistavanje je tesko zamisliti….ali kada citate izjave celnih ljudi najmanje sto mozete da uradite je da se zabrinete. Stvarna situacija je jos gora. Drzava je po svim osnovnim segmentima promisljeno rasturena. Treba sve to ponovo staviti u funkciju. Prvo se postavlja pitanje sa kim??? Posle dolazi samo po sebi sa cim? I jedno i drugo je vazno i nemoze da bude vazno prvo jedno a podom drugo.