Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ pozvao je vlast da pokrajinu proglasi okupiranom teritorijom ali i zrazio bojazan da u vlasti ne postoji ni volja ni hrabrost za to. Saopštenje prenosimo u celosti.
Okupacija / Foto: S. Ogrizov
Veliki broj političara sadašnje vlasti prosto se utrkuje u pohvalama KFOR-u zbog navodne zaštite Srba u južnoj srpskoj pokrajini. Kao i u svemu, prednjači predsednik Repblike Srbije. Koliko se puta do sada Aleksandar Vučić ponizno i servilno zahvaljivao KFOR-u, tom navodnom zaštitniku našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Ne zaostaju ni Ivica Dačić, Zorana Mihajlović, pa sve do Aleksandra Vulina. Ovaj poslednji kao ministar vojske skoknuo je do Rima da se talijanskim generalima KFOR-a zahvali na čuvanju srpskih svetinja, crkvi i manastira i uručio im odlikovanja ministarstva odbrane Srbije.
Međutim, pitanje je da li je baš tako?
Za vreme prisustva KFOR-a više od 220.000 Srba napustilo je svoje domove. Od dolaska KFOR-a na Kosovu i Metohiji ubijeno je skoro 1000 Srba a mnogi su nestali. Niko normalan ne može da ubedi građane Srbije da najjača vojna alijansa na svetu KFOR-NATO pakt nije mogao da zaštiti Srbe od egzodusa i etničkog čišćenja. Setimo se samo reči prvog komandanta KFOR-a engleskog generala Džeksona koji je ’99 godine izjavio da on lično ne bi voleo da bude Srbin na KiM što se kasnije i obistinilo progonom i nasiljem nad Srbima u južnoj srpskoj pokrajini.
Setimo se i 2004. godine kada je KFOR praktično dozvolio da se zapale brojne srpske crkve i mansastiri, da se etnički očiste sela pored puta Priština-Peć, Priština-Skoplje, Priština-Kosovska Mitrovica koja su smetala separatistima. Tek kada je postojala naznaka da javnost u Srbiji neće da ćuti nad zlodelima nad svojim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji KFOR je reagovao.
KFOR nije želeo da zaštiti Srbe upravo iz sledećih razloga: što više Srba napusti Kosovo i Metohiju lakše se pravi još jedna albanska država na Balkanu i zato su Srbi morali da odu.
Tokom svih ovih godina od ’99 godine osnovni zadatak KFOR-a bio je pre svega da zaokruži državnost separatističke tvorevine zvane „republika Kosovo“. Iz tog razloga brojni su sukobi KFOR-a pre svega sa Srbima na severu južne srpske pokrajine koji se nisu mirli sa secesijom Kosova i Metohije. Koliko samo suzavaca, dimnih bombi i svega drugog je KFOR upotrebio protiv srpskog stanovništva.
Glavni zadatak KFOR-a u čemu aktuelna vlast obmanjuje građane Srbije nije zaštita Srba na KiM nego da sačuva samoproglašenu „republiku Kosovo“. U tu svrhu služe i nekadašnje kasarne Vojske Srbije na KiM i novosagrađena baza NATO pakta Bondstil između Uroševca i Kosovske Vitine.
Iz tog razloga Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ i poziva vlast u Srbiji da KiM proglasi okupiranom teritorijiom i na taj način spreči dalje odajanje Kosova i Metohije od svoje matice. Takođe, Narodni pokret „Otadžbina“ poziva predsednika Republike Srbije da zatraži od svojih zapadnih prijatelja, kako on kaže, da se ispuni Kumanovski sporazum i da se do hiljadu srpskih policajaca i vojnika vrati na Kosovo i Metohiju. Za početak, iz razloga bezbednosti, oni bi mogli da budu locirani na severu Kosova i Metohije.
Nažalost, Narodni pokret „Otadžbina“ zna da Aleksandar Vučić nema hrabrosti za ovakve odluke. Neko ko je potpisao Briselski sporazum, a to je predsednik Republike Srbije, kojim se demontiraju institucije R. Srbije na KiM i koji taj sporazum sprovodi, ne može da traži da se vojska i policija Srbije vrati na Kosovo i Metohiju, jer je on i one koji su tamo bili prisutni oterao u pravno-politički sistem separatista iz Prištine. Onaj ko je od NATO pakta tražio 2013. godine da uđe na KiM da disciplinuje Srbe jer su odbili da izađu na šiptarske izbore nema moralnog prava da traži povratak srpske vojske i policije a i da želi on to ne može jer je politička kukavica.
Aleksandar Vučić kroz unutarsrpski dijalog želi da upravo separatistima dâ stolicu u UN i time na odvajanje Kosova stavi tačku. Pretpostavlja se da će i davanje stolice u UN separatisima iz Prištine građanima Srbije predsednik objasniti da to čini u interesu boljeg života Srba na KiM. Inače, sve državne ingerencije koje je do sada ustupio Prištini obrazlagao je na isti način, „zbog boljeg života Srba“. Glupost! Valjda je za budućnost i bezbednost Srba bolje da žive u svojoj državi nego u velikoj Albaniji.
Kosovska Mitrovica
kmnovine.com
Само једно једноставно питање било би довољно да га раскринка: како то да после свих тих силних уступака „за добробит Срба на Космету“ још увек 99% прогнаних и избеглих не могу да се врате на своја огњишта? Наравно, има још таквих једноставних питања. То што у националним медијима нема могућности да му неко постави такво питање указује на вероватно главни део проблема. Обрадовић је све о његовој издаји конкретно рекао у скупштини – ко је о томе известио (није искључено да је то тамо и речено знајући да неће изаћи из скупштине)? Ко год има и труку соли у глави свестан је тога шта АВ ради, али већина таквих вероватно не гласа, за разлику од оних са мозговима испраним медијима. Кад се том додају крађа, куповина и изнуда гласова на велико, долази се до „рецепта“ Вучићеве изборних „успеха“.
Ко год жели да ту нешто промени, губи време ако не нађе начин да пробије медијску блокаду и мобилише за гласање све оне који су свесни правог стања ствари. Још једна ситница: ни то не би вредело ако је АВ тај који броји гласове, што значи да би облици масовне грађанске непослушности били неопходни да се развласти и смести тамо где му је место: на суд.