O čemu li razmišljaju vlada Srbije i predsednik Vučić?

1
236

Sulejman Ugljanin, bivši ministar u srpskim vladama i predsednik nečega što nosi ponosan naziv Bošnjačko nacionalno veće pozvao je na povlačenje vojske, policije i činovništva Republike Srbije iz oblasti Novog Pazara. Ugljanin je tražio pomoć Evropske unije na evakuaciji i stvaranju nove države za koju tvrdi da je stara i međunarodnim ugovorima određena politička realnost.

Tvrdio je da je srpska država istorijski neprijateljska ne samo prema Bošnjacima nego i prema drugim manjinama i da je odlučna da po nalogu Rusije sve njih protera. Do konačnog uspostavljanja (obnove ?!) bošnjačke države Srbija bi, prema Ugljaninovom savetu, trebalo da omogući ravnopravnost Bošnjacima i rasvetli navodne zločine koji su nad njima izvršeni.

Ovakvu izjavu Ugljanin je dao na dan nelegalnog i nelegitimnog referenduma koji su tadašnji Muslimani u novopazarskom kraju sproveli krajem oktobra 1991. godine. Kada je 2015. o istom danu Ugljanin dao jednu nešto drugačiju izjavu, pojedini mediji preneli su da je pozvao na uspostavljanje države Sandžak, ali je njegova stranka SDA tada todemantovala tvrdeći da je reč o srpskim nacionalističkim medijima.

Nedavna izjava opasna je, međutim, ne samo kao programska i usmerena protiv jedne međunarodnopriznate države, već i zato što su on i njegova stranka deo nacionalnog veća bošnjačke nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Kada slave jedan nelegalni referendum treba da kažu i da su ga, uključujući se u politički sistem Republike Srbije ubrzo potom, a posebno posle 2000. i 2005. kada su u sporazumu sa njima doneseni zakoni o zaštiti nacionalnih manjina i Ustav iz 2006. godine, sami odbacili i poništili. Kada su srpskom narodu u SR Hrvatskoj i SR BiH nametnuli protivustavnu nezavisnost i ukinuli sva prava, on se podigao na oružje.

Srpske vojske bi, poznato je, pobedile i u Srpskoj i u Krajini da na strani naših neprijatelja nisu bile sve velike sile tog vremena i celokupne vojne snage Severnoatlantskog saveza.

Ipak, Srbi su u BiH stvorili svoju državu Srpsku. U Hrvatskoj su poraženi, a Zagreb još uvek nije ispunio sve odredbe Erdutskog sporazuma i Ustavnog zakona o ljudskim pravima i zaštiti nacionalnih manjina. Srbi u Kninu i Glini imaju pravo na autonomne kotare koji su im ukinuti 1997. i 2000, Bošnjaci u Novom Pazaru imaju prava koja Srbi svuda, osim u Republici Srpskoj (gde ih živi milion) i BiH (gde nema većinskog naroda), mogu samo da priželjkuju.

Verovatno je u pravu poslanik u Narodnoj skuštini Srbije Muamer Zukorlić kada kaže da Ugljanin ovako nastupa zato što više nije deo vlasti i nema pristup fondovima. Međutim, u pravu je i Ugljanin koji jasno ukazuje na činjenicu da neaktivnost i ćutnja Zukorlića (i Ljajića) u nacionalnom veću predstavljaju pristajanje na njegovu politiku za bošnjačku nacionalnu manjinu u Srbiji.

O čemu li razmišljaju vlada Srbije i predsednik Vučić? Zašto Ugljaninu, kao i nekadaZukorliću, odgovaraju privatni žuti mediji u pauzi satanizacije demokratske opozicije? Zašto nam se obraćaju dežurne ministarske i poslaničke patriote Aleksandar Vulin i Miroslav Lazanski? Tačno je da iza ovog Ugljaninovog nastupa ne stoje naši „saveznici“ iz Brisela i Vašingtona.

Da stoje, sa njim bi u Novom Pazaru danas bili i Zukorlić i Ugljanin. Naše policajce bi na putu ka nekom tutinskom selu poubijali maskirani napadači. Prilikom potere stradala bi i izvesna deca od čijih bi fotografija prosečna, ne preterano pametna, domaćica u Belgiji dobila želju da igra glavnu ulogu u realnom hororu koji bi bio priređen nekom beogradskom porodilištu.

Sve to znamo. Preživeli smo to. Znamo gde je „Osovina“ i ko su Hitleri modernog doba. Jasno je i da je sada na redu Kosovo i da SNS obavlja dužnosti u skladu sa predviđenom dinamikom.

Šta će posle biti zavisi od međunarodnih okolnosti, ali redosled se, ukoliko do toga dođe, zna: Srpska, Vojvodina i tek onda Novi Pazar. Takav se razvoj usporava i možda sprečava tako što, u vreme kada možda morate da popuštate oko Kosova i Metohije, rešavate na demokratski i po građane najbolji način ostale probleme.

Nisam za hapšenje Ugljanina, osim ako nismo sigurni da će slobodu ugedati 2057. godine. Međutim, vreme je da on i njegova stranka budu isključeni iz svakog političkog života.

Za početak raspuštanjem svih ustanova bošnjačkog manjinskog političkog delovanja i raspisivanjem novih izbora nakon preregistracije manjinskih stranaka i udruženja. Svi moraju da se odreknu neustavnog i nedemokratskog referenduma iz 1991. godine. Takođe, vreme je i za ustavnu promenu koja bi zauvek završila sa komunističkim nasleđem od AP Vojvodine do ideja o autonomiji Sandžaka.

Ukoliko ikada dođe do stvaranja sandžačkog entiteta, poznato je da srpski narod čini većinu stanovništva na najvećem delu teritorija koje je srpska vojska oslobodila 1912. godine. Ti krajevi ne mogu nikakao dobiti autonomiju ili nezavisnost od Beograda.

Ugljanin je spomenuo jasno definisanu teritoriju „Sandžaka“ koja se prostire na 8.678 km2. Dakle, on nema samo aspiracije prema Srbiji već i prema četvrtini teritorije Crne Gore. Zašto nije reagovala zvanična Podgorica?

Čedomir Antić

napredniklub.org

1 KOMENTAR

  1. Hm,hmm..pa,valjda razmisljaju,sta da urade,posle twit izjave Nebojse Krstica,da ce opozicija ako pobedi,poceti streljanja u Beogradu,kasnije i po ” vostaloj Serbije”…???

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime