Pred Međunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu danas počinje proces protiv trojice muslimana i jednog Hrvata – Zejnila Delalića, Zdravka Mucića, Hazima Delića i Esada Lanxa- optuženih za ratne zločine nad Srbima, počinjene u logoru Čelebići od maja do decembra 1992. godine.
Zločini u Čelebićima, kroz koje je prošlo oko hiljadu Srba, među kojima mnogi nisu preživeli torture, samo su deo zločina sa kojima je bio upoznat sam vrh najodgovornijih ljudi u vladi i armiji BiH, kao i sam Alija Izetbegović.
U velikoj hrvatsko-muslimanskoj ofanzivi, uz zlostavljanja, silovanja, pljačke i spaljivanje sela, ubijeno je 165 Srba civila i prognano skoro svih 7.700 građana srpske nacionalnosti. Haški tribunal je, međutim, podigao optužnicu samo protiv četvorice, optužujući ih za „kršenje ratnih zakona i običaja“, dok su svi Srbi, koji su bili optuženi u Hagu, terećeni za „genocid i zločine protiv čovečnosti“.
Najsporniji deo optužnice jeste njena preambula u kojoj se događanja u Bosni kvalifikuju kao međunarodni oružani sukob i delimična okupacija.
Udruženje logoraša od 1991. godine i Dokumentacioni centar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije reagovali su na takvu kvalifikaciju sukoba kao neprihvatljivu, jer su u navedenom periodu i Srbi i Hrvati i muslimani sa područja Konjica živeli u jednoj drzavi-SFRJ.
Jedan od najvećih svetskih eksperata za Ženevske konvencije, prof. dr Tomas Flajner, od kojeg je Udruženje tražilo mišljenje o optužnici Haškog suda, jasno je rekao da apsolutno nije bilo nužno da se zločini u Konjicu tretiraju kao međunarodni sukob. Ova optužnica, takođe, umanjuje i zločin silovanja.
Jugoslovenska strana je, na temeljima dokaza, navela da su četvorica optuženih krivi za smrt jos 21 logoraša Srbina, i, takođe, zatražila proširenje optužnice za još šest novih imena. (MI 19. 03. 1997.)
Nastaviće se…
