08.09.1996.
V a š i n g t o n (Tanjug) – nekadašnji šef američke diplomatije Henri Kisindžer izjavio je da bi jedini razborit i realističan pristup Bosni bilo plebiscitarno izjašnjavanje na kojem bi se svi tamošnji narodi izjasnili da li žele da žive u zajedničkoj, multietničkoj Bosni, ili svako za sebe.
U danas objavljenom napisu u „Vašington postu“, Kisindžer podvlači da je insistiranje na jedinstvenoj, multietničkoj državi, u suprotnosti i sa principom samoopredeljenja koji je, inače, kamen temeljac američke spoljne politike, još od vremena predsednika Vudro Vilsona.
Kisindžer ističe da Klintonova administracija zaslužuje priznanje za to što je uradila da se rat u Bosni prekine i tamo poslala vojnike da održavaju s mukom postignuti mir, ali upozorava da to ne može večito da traje.
Jedinstvena Bosna se, smatra on, ne može održati bez dugotrajnog i masovnog prisustva stranih trupa. To je, jednostavno, nemoguće postići bez prisustva američkih i NATO trupa u Bosni i to na nedogledan period, naglašava Kisindžer.
Kisindžer podseća da Bosna kao jedinstvena država nikada nije postojala do 1992. godine i upozorava da je tamo insistiranje na jedinstvu najčešće praćeno krvlju. Svaka etnička grupa počinila je toliko zločina, da u Bosni nema nevinih.
Kao ilustraciju uzajamne odbojnosti etničkih grupa u Bosni, koja se graniči sa mržnjom, on navodi sadašnje stanje u M-H Federaciji.
Kisindžer podvlači da rat u Bosni nije bio produkt srpske težnje za dominacijom, nego činjenice da nijedna od tamošnjih etničkih grupa nije pristajala da bude pod dominacijom druge.
On pita šta će se desiti sa muslimanskom etničkom grupom u Bosni, ako se tamošnji narodi na plebiscitu izjasne da svako živi za sebe, da svako ima svoju državu, ili se Srbi i Hrvati priklone nacionalnim maticama u susednim državama?
Sa realističke tačke gledišta, piše Kisindžer, uspostavljanje separatne muslimanske države, može biti najbolje moguće rešenje. Ta solucija, ne samo što bi bila kompatibilna sa principom samoopredeljenja tamošnjih naroda, nego bi realno vodila političkoj stabilnosti u tom regionu i to na duži rok. Dvema drugim etničkim grupama srpskoj i hrvatskoj treba dati istu opciju da imaju sopstvene države, ili da se pridruže matičnim državama.
Kisindžer podseća i na to da je svestan činjenice da bi taj muslimanski entitet bio premalen i okružen odbojnošću drugih etničkih grupa, ali izražava uverenje da, uz određene međunarodne garancije, to povlačenje državnih granica na linijama međuetničkih dodira u Bosni može biti zdravlje za mir i stabilnost čitavog regiona.
Nastaviće se…
