O Hrvatima drugi ne treba da pišu, oni su sami sve napisali!

1
846
Foto: novinar.de

Jasno kaže Kolinda: „Svi građani Hrvatske su – Hrvati!“ A još jasnije AV: „Idem u Zagreb, u najboljoj veri!“ A najjasnije: „Tražiće da ožive – srpska sela! Idem u Zagreb da uradimo nešto dobro za – našu decu“!!! Koje, po predsednici Kolindi, – više i nema!

A ako ih i ima, prof.Pupovac poručuje: „Pitanje asimilacije mladih u Hrvatskoj, izvesnije je od očuvanja identiteta!“ A to je rekao, još 13. dec.2017! Čitaju li pripadnici Kabineta Predsednika Srbije – takve vesti, obaveštavaju li ga o njima? Ako ne njega, bar njegovog – generalnog sekretara¬? A ko zna, možda i ne vredi.

Božji čovek sve unapred zna. Zato i jeste – Božji, ne samo po Patrijarhu, već i po Božjoj volji, što je AV grdno obradovalo. Samo, sa Kolindom se ne treba igrati. Učila je ona mnoge škole, ne samo NATO, već i hrvatsku, zato ne iznenađuje njena tvrdnja: „Hrvatsko – srpski odnosi počeli su da se kvare odmah posle Prvog svetskog rata!“ Dakle, sa stvaranjem države SHS.! Netačno!, da nije tako lepa, rekli bismo – sramotno. Da je podsetimo, mada, očigledno, njoj niti je potrebno, pa čak ni važno.

Naime, u Zagrebu je kao lekar i muzičar, nekada živeo i radio Dr.Jovan Paču, iako poreklom Cincar, nepokolebljivi Srbin, pa se tako ponašao i 1895, 1899. i 1902, u vreme neviđenih demonstracija, pljačkanja i rušenja svega onoga što je tada bilo srpsko u Zagrebu.

Najpre 1895, zato što su, kako piše svom bratu od strica, dr. Lazaru, „na srpskoj crkvi, Srpskoj banci i Srpskoj crkvenoj opštini, u čast dolaska cara Franje Josipa, na otvorenje HNK, izvešane samo srpske zastave“.

„Divlji napadi na srpsku zastavu od strane Hrvata trajali su, takoreći, dva dana. Izgledalo je kao da gledaš razuzdanu stoku, tako izgledahu Hrvati prema nama Srbima“!

Drugi put, 1899, kad je pesnik Jovan. Jovanović Zmaj, hteo da proslavi 50 godišnjicu svog književnog rada, u Zagrebu, a da je dovrši na Vidovdan na Plitvicama, koje su se računale kao srpsko jezero.

„Svi Hrvatski listovi su unapred pujdali i dražili Hrvate na demonstracije, svašta su činili samo da proslavu osujete. Na Srpskoj su banci polupali sve prozore i izmrljali zidove, kao i na školi i u srpskoj crkvi. Jer, kako su se Srbi usudili prirediti srpsku proslavu u Zagrebu, pa je još je preneti na Plitvice , kao na srpsko jezero.“

„Mi u Hrvatskoj ne priznajemo srpske misli i srpskog imena!“

Ali sve to bila je šala prema onom što se zbilo avg, 1902, kad je „Srbobran“ počeo, iz SKG, da prenosi tekst Nikole Stojanovića, pod naslovom „Srbi i Hrvati“, dokazujući da Hrvati još nisu postali narod, da nemaju čak ni svoj jezik i da su obične sluge… što je Hrvate razbesnelo i grdno izazvalo, da je Paču u svom pismu od 24 agusta 1902. pisao „Danas je četvrti dan i noć kako u Zagrebu vlada divljaštvo i pustošenje protiv Srba, kako razuzdana rulja provaljujući sekirama i gvozdenim motkama srpske dućane, uništavajući i pljačkajući robu. I srpske kuće i sve srpske ustanove, kao što su Srpska banka, Srpska štamparija. Svetina je svakim danom bivala sve veća i mogla je raditi što god je htela. Popisani su čak i stanovi, pa su divljački udarali po kućama u kojima Srbi žive, sve dok nije došao još jedan puk vojske i nije proglašen Preki sud. Tvrdo verujem da su to razbojništvo i pobuna već davno smišljeni i uhvatili su dubokog korena. Jer su se i seljaci pobunili. Ova pobuna nije bila protiv pojedinaca, već protiv svih Srba. Pravi pogrom.“

To su nepobitni dokazi, pisani iz samog Zagreba u vreme kad su se dešavala ta hrvatska divljaštva.

Potom su došli napadi 1908, pa Prvi svetski rat, koji je naročito zapamćen u Mačvi koja se belila od vešala, na kojima su visili ne samo seljaci u belim košuljama i gaćama, već i žene i deca, a po kućama su ubijani i starci.

Nušić u svom tekstu „Hiljadu devesto petnaesta“ pominje kako su u uniformama austrougarskim, vojnici koja su govorili našim jezikom, masovno silovali devojke i žene…

I onda je došla 1918, oslobođenje i ujedinjenje, ali, po Kolindi, i početak sukoba Hrvata i Srba, koji se nije završio ni Jasenovcem, već i tek Domovinskim ratom, koji je očistio Slavoniju i Kninsku krajinu od preživelih Srba. I tako došli do toga, kako je rekla, da svi koji žive u Hrvatskoj su – Hrvati!

Kolinda i Plenković, odvojeno, išli su u Izrael i u tamošnjem Memorijalnom centru se poklonili ubijenim Jevrejima za vreme NDH, ne pominjući, naravno, i ubijene Srbe… i sad kad je jedan izraelski profesor, dr Gideon Grajf, kao autor priredio izložbu o jasenovačkim zverstvima, koju je u UN u Njujorku, otvorio 25. januara ov.g, Dačić, kao ministar inostranih dela, to je Hrvate grdno razbesnelo tvrdeći da je srbijanska strana ovom „propagandističkom i manipulantnom izložbom“ provocirala hrvatsku vladu da „vrlo čvrsto odgovori“ (protestnom notom!), buneći se ujedno protiv Kolindinog pozivu AV da poseti Zagreb da bi razgovarali o problemima, što je ovaj, gotovo radosno, prihvatio.

Srbima ne ostaje ništa drugo već da se pitaju jesu li oni narod kog svako ima pravo da se sa njim iživljava i da ga proglašava svakojakim epitetima, koji, naravno, nikom ne služe na čast.

Da li je neko pomislio ili rekao, da ovu izložbu u Njujorku nismo mi priredili, već Jevreji, kojima bismo morali biti večno zahvalni što su nam svojim žrtvama omogućili da i naše, uz njihove, bivaju pominjane i nezaboravljene, ne samo u Hrvatskoj, već i u Novom Sadu, kada su Mađari i jedne i druge bacali žive u zaleđeni Dunav! I šta sad? Nego kao i u Njujorku, da očekujemo od Jevreja, da i u Novom Sadu budu autori izložbe o tom zločinu, jer mi to, kao miroljubivi, ne smemo da činimo.

Ne zaboravimo da je AV dočekao Nemce, poreklom banatskih Folksdojčera, pretke pripadnika divizije Princ Eugena, koja je ostavila mnoge zločinačke tragove po Srbiji, rečima, da oni nisu došli kao gosti, već kao – domaćini!

I kad pomislimo, da će kroz nekoliko dana, na Sretenje, da se pojavi tzv. „Deklaracija o opstanku srpskog naroda“, i njegovog prava na jezik, ćirilicu i svoju istoriju, ma gde živeli, i da su nju pisali bez istoričara!

A onda, saznajemo da je AV usred Beča izjavio: „Ne želim da Srbija ostane zaglavljena u mulju prošlosti“.

Treba se zapitati kad za AV počinje – prošlost?.

Za sav svet prošlost je istorija, pa bi morala i za nas, ali, eto, za AV srpska istorija je „mulj prošlosti“ .

Ako se zna da je Kurc, pošto je postao kancelar, rekao da će sa koalicionim parnerima – „obnoviti staru Austriju“, onda bi se čak moglo reći da je AV uvredio Kurca, time što je „staru Austriju“ učinio izvorom tog mulja u kom su se Srbi zaglavili, mada ko god zna srpsku istoriju, zna da je Srbija srušila Austrijsku carevinu probojem Solunskog fronta septembra 1918 i proterala je u njenu jazbinu. A za Kurca „stara Austrija“ ne može biti neka druga, već ona koju je srpska vojska proterala iz svoje zemlje.

U užičkom Narodnom muzeju postoji Hitlerova poruka vojnicima iz Austrije, od 6.aprila 1941, u kojoj ih je podsetio da će ući i u zemlju u kojoj počivaju zemni ostaci njihovih dedova, koji su od Srba stradali. Dakle, osvetite se.

Izgleda da AV smeta srpska istorija, da se u njoj više ne snalazi, iako se 90-tih godina, borio, rečima dakako!, za Srbiju!

***

Brnabićeva izbija na čelo

Ono što AV nikako nije želeo, tj. da Brnabićeva bude bilo šta drugo nego titularni predsednik Vlade, mada je izjavljivao da njoj veruje kao samom sebi, desilo mu se nešto što nije ni sanjao.

Naime, zajedno sa AV, Brnabićeva je učestvovala na ovogodišnjem skupu u Davosu, predsednika, premijera, investitora i čitavog niza značajnih ličnosti sveta, na čelu sa Trampom, sa kojim je, kako je izjavljivao, želeo bar nekoliko minuta da porazgovara, i da tako ukrasi onaj spisak od preko 70 svetskih ličnosti sa kojima se rukovao i raѕgovorao poslednjih osam meseci.

Znano je, ne samo da nije uspeo sa tom javnom iskazanom željom, već je doživeo još jedno grdno razočarenje, koje ko zna kako će se na njega odraziti.

Naime, ovih dana je objavljeno da je Brnabićeva ostavila takav utisak svojim govorima na sednicama u Davosu, da je očarala prisustne predstavnike tzv. Bilderburške grupe, koju mnogi nazivaju svetskom vladom u senci, da su joj uputili poziv na sledeći sastanak tih moćnika juna meseca u Torinu.

Ako se zna da je i AV govorio u Davosu, ne samo na ovom poslednjem, već i nekoliko puta ranije na tim skupovima, i da nikad nije pozivan na sastanke te Bilderberške grupe, to neumoljivo znači, da AV nije ostavljao ni ranije, a ni na ovom poslednjem skupu, takav utisak, kakav je ostavila Brnabićeva, čim je prvi put kročila u Davos, i da je tako stekla čast da bude pozvana, koju je svakako želeo AV.

Katastrofa!

Za koga?

Slobodan Turlakov

novinar.de

_________

P.S.

Jedva da ima smisla da se bilo šta kaže o borbi svakojakih stranaka i njihovih lidera, u borbi za osvajanje vlasti u Beogradu.

Vučić koji je dva puta izgubio na ranijim izborima, sad je proglasio one koji glasaju za njega da vole Beograd, što bi značilo da oni koji ranije nisu glasali za njega, da su mrzeli Beograd. A ko zna, možda je i on onda mrzeo Beograd? A po čemu ga pa danas – voli?

Svašta je taj nesrećnik, koji ima u svesti samo – vlast, uspeo da kaže Voždovčanima, pa i to da se on i njegove pristalice ne bore za vlast, već za grad! Za metro, obdaništa, i protiv – mržnje! Ponavljajući, pri tom, ono što je radio i na prošlim neuspelim izborima, obilazeći predgrađa, koja ipak nisu Beograd, obećavajući im da će obrisati razlike između centra i periferije. Gde to može?

Ali, javio se jedan koji je rekao, nećemo digitalizaciju, dajte nam – kanalizaciju! Šta na to može da kaže AV, koji je već pet godina, sa istom pričom, na vlasti!

1 KOMENTAR

  1. О та уска варош
    о ти уски људи
    о тај пук што дневно већи сл’јепац бива…
    (Антун Густав Матош о Хрватима, “Хрватска смотра” 1909. године)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime