O imenu Hrvata (6)

0
1090

Dubrovnik_wallMeđutim, uprkos odsustvu etničke pripadnosti, u novije vreme puno se piše o srednjovekovnom etničkom i nacionalnom (i tome slično) razvoju. Nešto od tih radova može se pripisati modernim istoričarima. Ali nije malo ni onih koji nisu nacionalisti, a koji nesvesno prihvataju takav način razmišljanja. Takvi autori, čini se, posmatraju etnicitet kao jednu inherentnu kategoriju, dok drugi veruju da su Srbi i Hrvati iz XIV ili XV stoleća srodni sa ovima koji se danas tako nazivaju. Povlačenje takvih paralela gotovo se nikada ne osporava; i to se izgleda smatra nečim što se samo po sebi podrazumeva.

Mnogo toga doprinelo je takvom stavu. Prvo, mnoga istraživanja govore o Srbima, Hrvatima, Bugarima i tako dalje. U mnogim radovima (npr. ispitivanja vlasništva nad posedima) takve oznake (naroda) se koriste bez obzira da li se ljudi etnički osećaju ili ne osećaju baš tako; i to nema posebnog značaja u proučavanju  njihovog odnosa prema vlasništvu nad zemljom. Štaviše, istoričar često nema izbora, jer mora da nekako nazove (imenuje) ljude koje opisuje, a pošto se zemlja zove Hrvatska ili Srbija, dok se podanici te države zovu Srbima ili Hrvatima i u lokalnim i u stranim izvorima, zašto ih tako ne bi nazivali i istoričari. Tako se to radi po inerciji. I sam sam to činio redovno, uključujući tu i moju opštu istoriju srednjovekovnog Balkana. U vreme dok sam pisao taj rad, etnička pripadnost me nije posebno zanimala, pa je to bilo prirodno. Uostalom, oni koji su ratovali za cara Dušana ili kralja Tomislava ili su im plaćali poreze, ponekad su se nazivali (i u izvesnom stepenu to su i bili) Srbima ili Hrvatima. Ova praksa je mogla da bude dobra u svemu osim u činjenici da je najveći deo naših savremenika, videvši nacionalnu/etničku odrednicu, počeo da sagledava stvari na takav način, kao da su oni koje nazivamo Srbima i Hrvatima u srednjem veku imali one kvalitete etničke svesnosti kako to poima moderan svet.

Da Vas podsetimo:  Ništa lično

Mnogi istoričari su sledili takav pristup, najčešće nesvesno: čovek piše o Hrvatima; tu je i hrvatski kralj; njegova vojska se zove hrvatska  vojska; otuda, istraživač se oseća slobodnim da te ljude zove Hrvatima. Pošto tako napreduje u proučavanju, u autorovoj svesti formira se takav stereotip kao da se tu radi o Hrvatima, iako većina individua kojima se istoričar tu bavi nije imala nikakvu svest o tome da su uopšte Hrvati. U hrvatskoj vojsci mogli su biti Vlasi, Italijani ili, kao ljudi koji su govorili proto-srpskohrvatski jezik, mogli su biti Sloveni ili Splićani (ljudi iz Splita). Štaviše, moderni istoričari vole takav pogled u nazad. Postojali su Hrvati u devetnaestom i dvadesetom veku, a postojali su i oni koji su se tako zvali u srednjem veku. Savremeni istoričari podrazumevaju da se tu radi o istom narodu. Uostalom, zar današnji Hrvati nisu potomci svojih istoimenih predaka? Odatle se izvlači zaključak da je tu morao da postoji kontinuitet; i takvim „viđenjem“ čovek prirodno projektuje unazad one sastavne delove etniciteta koji su mu danas poznati. Najveći broj istoričara pravio je slične greške. Takve greške ni meni nisu bile strane. Takve greške se posebno prave kada se nedovoljno fokusiramo na identitet/etnicitet u nekoj  monografiji. Nazivanje ljudi na osnovu mesta njihovog boravka u državi Srba ili Hrvata za nas je zgodna „prečica“ koja olakšava rad; ali sada kada sam postao svestan pitanja identiteta (i zamki koje odonud vrebaju), shvatio sam da takav pristup može da nas odvede na sasvim pogrešan put; jer tako se stvara zastor kroz koji se nesvesno gleda na pojedine subjekte. Kada  Nada Klajić ili ja govorimo o stanovnicima Dubrovnika (koji bi sebe zvali Ragužanima) kao o Hrvatima, tada mi prenosimo pogrešnu poruku čitaocu da su ti ljudi uistinu bili Hrvati i da su zbog toga oni o sebi mislili kao o Hrvatima; i tako se većini neopreznih čitalaca automatski prenosi slika o subjektu o kome je reč kao o nečemu što je srodno Hrvatima dvadesetog veka.

Da Vas podsetimo:  Podanik nikad nikom nisam bio, pa neću ni SNS

Uz sve to, istoričari koji proučavaju srednjovekovne izvore često ne nalaze dovoljno naziva Hrvatska/hrvatski, pa zato često, čini se, sami dopunjuju vokabular koji nedostaje u datim tekstovima, a sve u želji da stvari što jasnije preciziraju. Rezultat svega toga je da se reč „Sloven“ u tekstu (izvoru) počinje zamenjivati rečju „Hrvat“; ili ako zadržavaju originalnu reč „Sloven“, tada u zagradi pišu Hrvat, da bi objasnili o kojoj vrsti Slovena je tu reč[1]. Ne volim da kritikujem rad Nade Klajić, pošto je ona jedan od retkih eksperata za srednji vek (na evropskom nivou) u dvadesetom veku; i uveliko žalim što nam se u životu putevi nikada nisu ukrstili. Ipak, smatram da je ona odgojena na takav način, kao i većina hrvatskih istoričara, stručnjaka za srednji vek; od malih nogu verovala je da je na jednom širokom prostoru živeo narod po imenu Hrvati; otuda, kada se pogledaju izvori, videće se da je Sloven svugde „prirodno“ predstavljan kao Hrvat. Tako čovek nikako ne može da se oslobodi pitanja: Ako je „Sloven“ na mestu X uistinu bio Hrvat, zašto se on, onda, u samom izvoru naziva Slovenom?

Takvom zamenom izvorne reči „Sloven“ rečju „Hrvat“, naravno, čitaocu se sugeriše nešto čega nema u originalnom tekstu i što nikako ne možemo znati. Oni Sloveni koji su živeli iza zidina Splita, koji se u izvoru nazivaju „Sloveni“ i kojima je naknadno prikačeno ime „Hrvat“, mogli su biti Sloveni kojima hrvatsko ime nije ništa značilo. Otuda, čovek mora da se upita, onako kako ja činim u ovoj knjizi: da li je čovek koji je imenovan kao Sloven o sebi uopšte razmišljao kao o Hrvatu?

Džon Fajn / John Fine, When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans (Kada je nacionalnost bila nevažna na Balkanu), 2005

Da Vas podsetimo:  Narod u Vranju je i bez korone ekonomski uništen

Prevod: D. Gosteljski / Koreni.rs

Džon Fajn: O imenu Hrvata (1)

Džon Fajn: O imenu Hrvata (2)

Džon Fajn: O imenu Hrvata (3)

Džon Fajn: O imenu Hrvata (4)

Džon Fajn: O imenu Hrvata (5)


[1] Vidi, Nada Klaić, Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku, Zagreb, 1971, str. 248, 250.

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime