Davno nekada imao sam prijatelje – nemačku porodicu, koje se i sada sećam s ljubavlju i poštovanjem. Oni su bili veoma pristojni ljudi, od one vrste pristojnosti koja je vekovima gajena među bogobojažljivim nemačkim buržujima. Naravno, oni su imali i svojih slabosti, ko od nas nema slabosti? Jedna od takvih slabosti bila je jaka znatiželja o životu poznanika i komšija. Iz nekog razloga njima nije bilo svejedno šta kupuju njihovi susedi, u kakvoj odeći šeta domaćica, kakve imaju automobile itd. Čak pretpostavljam da neko vreme nisu mogli da spavaju kad bi komšije kupile skupocen “mercedes”. I verujte, takvu osobinu primećivao sam kod veoma mnogo Nemaca.
Ovaj prilično dugačak uvod napisao sam zbog toga što mnogi Srbi ne shvataju zašto EU tako uporno forsira Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Od Nove godine u Briselu će početi pregovori o 31. poglavlju Statuta EU, koje predviđa sinhronizaciju politike nove države-članice sa politikom Zajednice.
Pozivajući se na taj član, činovnici u Briselu su već izjavili da će zavrnuti ruke za leđa Beogradu i primorati ga da pristupi ekonomskom ratu sa Rusijom.
Recite mi, molim vas, kakvu će korist imati EU od sankcija Beograda prema Rusiji? Rusija će se uspaničiti i prekinuti pomoć Donbasu? Skloniće svoje avione iz Sirije? Zamoliće u zajam pola miliona izbeglica od EU?
Od svega toga neće biti ništa. Jedini efekat od srpskih sankcija ogledaće se u tome da će nizu srpskih proizvođača biti loše.
Zašto onda prisiljavaju Beograd na takav mazohizam? Radi slova iz 31. člana, koji druge zemlje spokojno ignorišu?
Ne gospodo, vi ulazite u zajednicu gde slovo iz Statuta ne definiše način ponašanja, već način ponašanja definiše interes njenih glavnih država. Taj interes se izražava u veoma jednostavnoj misli: ako je meni loše, onda i mom susedu mora biti loše. A ako je mom susedu dobro, onda se ja od toga ne osećam dobro… Ja trpim gubitke od sankcija, moji seljaci me gađaju đubretom, pojavljuju se rupe u budžetu, a Srbi spokojno šalju svoje voće i povrće u Rusiju i ne hukću sebi u brk! Da to ne bude za njih previše? Da, i to je samo početak. Uskoro će SAD progurati takozvani sporazum o transatlanskoj trgovini sa EU i Evropi će se smučiti, jer su cene američkih sintetičkih prehrambenih proizvoda znatno niže od evropskih. Uslediće poplava hre niskokvalitetne hrane i šta će od toga ispasti? Srbija još nije stupila u samoubilački klub i neće uvoziti tu hranu, zato će nastaviti da trguje sa Rusijom. Jer jedna od prednosti Srbije danas jeste mogućnost da proizvodi hranu koja nije genetski modifikovana. I sav trik je u tome da će, budući jeftinija od nemačke proizvodnje, ona moći konkurisati američkim otrovima. Kako je to pogrešno ispalo. Ako se trujemo, onda treba da se trujemo svi zajedno.
Srbi treba da pristupe EU, da objave ekonomski rat Rusiji, zbog čega će njihove cene takođe porasti i oni nikud neće moći uteći od jeftinog američkog žderanja. Ali zašto je tako važno jesti američke GMO proizvode? Zato što od njih rastu magareće uši i isušuje se mozak. U tome je sav američki trik, jer se oni ne mogu nositi sa mentalno zdravim narodom. Zbog toga se Beograd mora svim silama naterati da ide ukazanim putem.
Reći ćete da ja budućnost vidim u crnim bojama? Što se tiče SAD, upravo tako. Jer, politika koju Vašington sprovodi u islamskom svetu nesumnjivo svedoči o tome da GMO hrana već deluje na mozgove američke administracije. Očigledni su svi znaci usahnuća mozga. Vidimo, na red su stigle uši.
Pa i Evropljani su već krenuli tim putem. Da li je došao red na Srbe?
Dmitrij Sedov
Fond strateške kulture
