O razlici između zapadnog i istočnog Božića

1
900

Christmas je praznik potrošačkog društva, a Božić je praznik otelovljenja našeg Spasitelja. Christmas je sentimentalni porodični praznik sa poklonima ispod jelke i Deda Mrazom, a Božić je svečani doček Boga u svetu

Po Gregorijanskom kalendaru, koji je u upotrebi u celom svetu, Rimokatolička i protestantske crkve Božić slave 25. decembra, dok ga Srpska i Ruska Crkva, Jerusalimska patrijaršija, Svetogorci i starokalendarci u ostalim pravoslavnim zemljama proslavljaju 7. januara. Međutim, ta dva praznika nikako ne obeležavaju isti događaj. Na Zapadu je „Božić“ odavno prestao da bude proslava Hristovog rođenja.

Od kada je na inicijativu Vaseljenskog patrijarha Grčka crkva pre 95 godina prešla na novi kalendar, i u Srpskoj Crkvi se čuju glasovi za promenu kalendara, jer je Julijanski „zastareo“ i goni nas u „samoizolaciju“. Neki smatraju da je razlika u kalendaru kamen spoticanja u privlačenju novih vernika pravoslavlju. Međutim, upravo je beskompromisno pridržavanje starim običajima ono što ljude žedne istine i istinske duhovnosti na Zapadu privlači pravoverju. Snishođenje potrebama modernog čoveka samo odražava nerazumevanje dubine Pravoslavlja.

Dugi niz godina sam, boraveći u Sjedinjenim Američkim Državama, išao u Rusku Zagraničnu Crkvu. U njoj se na engleskom Božić ne naziva Christmas, kao komercijalizovani praznik koji se proslavlja 25. decembra, već Nativity, rečju koja preciznije prevodi Roždestvo i događaj koji se na taj dan obeležava i proslavlja. Uostalom, reč Christmas označava Hristovu misu, a u Pravoslavnoj Crkvi se Bog proslavlja liturgijom. Razlika, iako za agnostike ne izgleda velika, u stvari je ogromna.

Christmas je praznik potrošačkog društva, a Božić je praznik otelovljenja našeg Spasitelja. Christmas je sentimentalni porodični praznik sa poklonima ispod jelke i Deda Mrazom, a Božić je svečani doček Boga u svetu.

U Americi ljudi bukvalno „polude“ pred Christmas. Na „Crni petak“, dan posle Dana zahvalnosti, oni bukvalno ginu ne bi li među prvima stigli do praznične robe. Da li ove scene liče na nešto što ima veze sa Hristovim rođenjem?:

Kada 25. decembar konačno stigne, i kada su svi pokloni raspakovani i cela pečena ćurka pojedena, potrošačka groznica se ni tu ne završava, jer 26. decembra svi ponovo navale u prodavnice zbog velikog popusta dan posle Božića, i kupuju poklone za sledeću godinu.

Post-hrišćanska kultura već odavno je, nažalost, zahvatila i Istočnu Evropu. U pretežno rimokatoličkoj zemlji u kojoj sada boravim, 25. decembra skoro niko ne ide u crkvu, ali zato svi tačno znaju kada je svečano paljenje velike božićne jelke na glavnom gradskom trgu, znaju šta su i od koga dobili na poklon, i koliko dana neće morati da rade i idu u školu. U Srbiji i Rusiji taj dan je već odavno preuzela Nova godina, čijom su proslavom komunisti veoma uspešno zamenili Božić.

Deca iz pravoslavnih porodica u zemljama koje Božić slave 25. decembra mogu da se raduju jelci u dnevnoj sobi i poklonima sa mašnicom da se ne bi osećala drugačijom, ali zato 7. januara treba da odu u crkvu i osete radost i mir u Duhu Svetom na Božićnoj Liturgiji. Bez obzira da li držanje za stari kalendar doprinosi spasenju ili ne, samo zbog ogromne razlike između ova dva praznika dobro je da oni ostanu razdvojeni. Jer razlika između ta dva dana velika je koliko i razlika između uzavrele i potrošačke Atine, i geografski bliske, ali mistične, Bogom osveštane Svete Gore.

Svetozar Poštić
Izvor: stanjestvari.com

1 KOMENTAR

  1. Ne bih se baš složio sa ovim tekstom , svi smo mi hrišćani , ne treba unižavati nikoga. Uostalom u duhu Pravoslavlja jeste tolerancija i razumevanje različitosti.Srećan Božić svima koji ga slave ma kojeg datuma i na način kako to oni žele , da ste svi živi i zdravi, Mir Božiji.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime