O saborskom teatru apsurda

0
1071

2015-05-29_053049Dugogodišnjim destruktivnim činjenjima, ekumenisti i novotarci su zbivanja u SPC uveli ne samo u haos, već i pretvorili u teatar apsurda. Odavno nije reč samo o drskom gaženju Svetih Kanona i Ustava SPC, već i o izrugivanju zdravoj pameti. Udružena sujeta, bezumlje i glupost, kombinovane s izvršavanjem naloga raznoraznih „centara moći“, urušile su do temelja Srpsku Crkvu kao instituciju. Događanja na poslednjem Saboru predstavljaju kulminaciju besporetka i apsurda.

Uklanjanje „bludnika“ ili izrugivanje zdravoj pameti

Episkop kanadski Georgije i episkop mileševski Filaret, po zvaničnom saopštenju sa sajta Beogradske patrijaršije, razrešeni su upravljanja Bogom poverenim im eparhijama. Raznorazne optužbe na račun ovih episkopa, svele su se, uglavnom, na optužbu za blud. U slučaju vladike Filareta, pridodato je i nesavesno upravljanje novcem i nebuloze tipa „tolerisao je dvojicu sveštenika s nemoralnim ponašanjem“.

Do sada smo u više navrata ukazivali na klevetnički karakter optužbi protiv ove dvojice episkopa, tako da ćemo ovom prilikom stvari postaviti na suprotan način.

Vladike Georgije i Filaret smenjeni su, kao što rekosmo, prvenstveno zbog optužbi za blud. Stoga, logično je postaviti pitanje: kakve kazne crkvena pravila, odnosno Sveti Kanoni, propisuju za episkope bludnike?

Kanonske kazne za episkope bludnike i kradljivce

  1. pravilo Svetih Apostola kaže: „Episkop, sveštenik ili đakon, koji se zatekne u bludočinjenju ili koji je pogazio zakletvu, ili koji je zatečen u krađi, takavNEKA SE SVRGNE…“
  2. pravilo Svetog Vasilija Velikog:Klirici koji su načinili neki smrtni greh, MORAJU SE SVRGNUTI sa svog stepena, ali se ne lišavaju zajednice sa laicima jer ne treba se dva puta svetiti za istu stvar (pogl. Naum 1,9)“.

Kao što vidimo, za episkope bludnike i kradljivce Kanoni propisuju SVRGAVANJE, odnosno RAŠČINJENJE.

Zašto „bludnici“ Georgije i Filaret nisu raščinjeni?

Sada se nameće pitanje: ako je većina episkopa na Saboru osudila vladike Georgija i Filareta kao bludnike, zašto oni, kao bludnici, nisu raščinjeni, već ih, kao „bludnike“ i „kradljivce“, vidimo i dalje u njihovom episkopskom dostojanstvu?

Neraščinjavanjem osuđenih vladika Georgija i Filareta, saborska većina je, zapravo, svoju sopstvenu odluku o njihovom uklanjanju zasvedočila kao lažnu. Pošto ovi episkopi nisu raščinjeni zbog greha za koji su optuženi, njihov greh je ostao nedokazan i optužbe se pokazuju kao lažne. Ako je to tako, a tako je, zašto su im onda oduzete Eparhije? Na osnovu kojih apsurdoekumenističkih kanona je to učinjeno?

Imajmo na umu da koračamo kroz saborski teatar apsurda.

Pod kojim uslovima se u jednu eparhiju sme postaviti novi episkop

Pošto su vladikama Georgiju i Filaretu oduzete Eparhije, na upražnjene tronove kanadske i mileševske eparhije moraju biti postavljeni novi episkopi. Šta Sveti Kanoni kažu o tome? Kada se u eparhijama postavljaju novi episkopi?

Postavljanje novog episkopa u jednu eparhiju može se vršiti samo u dva slučaja: kada raniji episkop UMRE, ili kada bude izvrgnut, odnosno RAŠČINJEN. Rečju, kada episkopija postane udova. Postoji i treći razlog, a to je DOBROVOLJNO podnešenje OSTAVKE na episkopstvo.

  1. kanon IX Pomesnog sabora o tome izričito kaže:

„Zbog različnih raspra i zabuna, što se događaju u Crkvi Božijoj, neophodno je ustanoviti i ovo, da se ni pod koji način ne postavlja episkop u onoj Crkvi koje je predstojnik još živ i još je u svojoj časti, osim slučaja, da je on sam dobrovoljno podnio ostavku na episkopstvo. Pak i tada treba najprije do kraja dovesti kanoničko ispitanje uzroka, zbog koga se dotični želi ukloniti sa episkopstva; i tek ako on bude svrgnut, neka se drugi na mjesto njega stavi na episkopstvo…“

Da Vas podsetimo:  Bindžovanje strndžovanja

Sveti Oci su, dakle, „zbog različnih raspra i zabuna“, koje su se dešavale u Crkvi, ustanovili da se ne postavlja „ni pod koji način“ episkop u onoj episkopiji čiji je episkop još živ, i ostaje još u svojoj časti, tj. nije izvrgnut.

Episkopi Georgije i Filaret su još uvek živi, i još uvek su u svojoj episkopskoj časti, i nisu dobrovoljno podneli ostavke na episkopstvo. Zato pitamo saborsku većinu: na osnovu kog apsurdonovotarskog kanona će ustoličiti nove episkope u kanadskoj i mileševskoj eparhiji?

Veze između episkopa i njegove eparhije su neraskidive

Kanoni, takođe, ukazuju na postojanje najtešnjih i neraskidivih veza između episkopa i njegove eparhije. Te veze, po njihovoj neraskidivosti, crkveni Oci direktno upodobljavaju bračnim vezama, pa zato eparhiju koja nema episkopa zovu udovičkom (npr.25. pravilo Četvrtog Vaseljenskog Sabora). Već od 4. veka srećemo se sa tumačenjem reči Apostola „jedne žene muž“ koje se primenjuju na episkopa, u smislu da pod „ženom episkopa“ treba razumeti njegovu eparhiju, koju ne može ni u kom slučaju menjati. Na Zapadu ovakvo tumačenje pominje, na primer, blaženi Jeronim, na Istoku o tome govoreepiskop Ikumenije i blaženi Teofilakt Ohridski (Bugarski). Ovo tumačenje Apostolskih reči pokazuje kako je drevna Crkva gledala odnos episkopa i eparhije.

Sa druge strane, bezakono zauzimanje od strane episkopa tuđe katedre, u drevnim crkvenim spomenicima se često naziva preljubom.

Tako je sabor 336. godine okrivio svrgnutog episkopa Konstaninopoljskog Antima, da je „preljubnički“ posegao za arhijereskom katedrom tog grada, suprotno svim crkvenimpropisima i kanonima, a Evagrije govori o Antimu da je prigrabio episkopsku katedru, javno se drznuvši na preljubništvo s crkvom koja je već imala svoga mladoženju.

I sada dolazimo do epiloga saborskog apsurdovanja: u eparhijama koje nisu udove, već imaju svoje zakonite ženike, ekumenističko-novotarska klika ustoličiće episkope preljubočince, optužujući istovremeno njihove zakonite episkope za blud!

Ustav SPC o uklanjanju episkopa

Član 111 Ustava SPC

Eparhijskog Arhijereja može Sveti arhijerejski sabor sa uprave ukloniti samo po kanonskoj osudi, ili ga razrešiti po dokazanoj nemoći, ili po ustanovljnom prestanku jednoga od uslova iz člana 104. kao i na osnovu opravdane molbe za penziju.“

Presedan smenjivanja episkopa preglasavanjem na Saboru, primenjen u slučaju uklanjanja episkopa raško-prizrenskog Artemija, primenjen je i prilikom uklanjanja vladika Georgija i Filareta.

Ni jedan od ovih episkopa nije kanonski osuđen, niti je protiv njih vođen postupak utvrđivanja kanonske odgovornosti.

Episkopima Georgiju ni Filaretu nije dokazana nemoć da upravljaju eparhijom.

Takođe, nisu podneli molbu za penzionisanje.

Sabor ima pravo da sudi u poslednjoj istanci, ali nema pravo da donosi odluke glasanjem bez suda i zato su i izglasavanje, ali i prihvatanje odluke o uklanjanju kanadskog i mileševskog episkopa nelegitimne.

Aminovanje većine u Saboru je takođe nekanonsko delovanje, što je u SPC, kao što rekosmo, postalo praksa.  Svetootačko odlučivanje o ovakvim stvarima je  drugačije.  Nekada su se pratila pravila Svetih Apostola i Svetih Vaseljenskih Sabora, a danas se na Saboru odlučuje kao da je reč o Skupštini neke „demokratske“ države. Na Saborima se odluke donose jednoglasno, i dok se jednoglasna odluka ne donese, nema napuštanja Sabora. Mi, naprotiv, vidimo sasvim drugačiju praksu, gde episkopi sa žurbom završavajui napuštaju saborske sednice kako bi posle uživali u miru.

Nažalost, većina Arhijereja je još jedanput pokazala da su za njih  Crkveni zakonici samo mrtvo slovo na papiru.

Da Vas podsetimo:  Dimitrije (13) na gitari peva o JUNACIMA SA KOŠARA, pesma boli

Vladika Georgije u saborskom teatru apsurda

Jedno od osnovnih načela kojima se „Borba za veru“ rukovodi u svom radu je: Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite (Jn.7,24). Ili, kako je to srpska narodna mudrost izrazila: „Ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga Istinoga!“ Vladika Georgije je, kao što smo mogli pročitati u novinama, doneo odluku o svom daljem postupanju. On „planira, kako je rekao, da se vrati u naš manastir gde postoji kuća kupljena za smeštaj episkopa.“ „Više od 40 godina nosim mantiju, dodao je, i najmanje što očekujem od crkve jeste da mi dopusti da mirno provedem ostatak života“.

Međutim, od pravovernih episkopa verni narod očekuje više od igranja uloge koje su im dodeljene u ekumenističko-novotarskom teatru apsurda. Od njih se očekuje da do kraja brane kanonski poredak i budu svetiljke koje će vernicima osvetljavati put u mraku u koji Srpska Crkva potonula. Ovde je u pitanju BORBA ZA VERU I CRKVU, a ne „mirno provođenje ostatka života“. Zato, pre bilo kakvog obraćanja novinarima, red i dužnost su nalagali da se vladika Georgije, na eparhijskom sajtu, obrati svojim eparhiotima i čitavoj pravoslavnoj javnosti saopštenjem u kome bi pokazao bezakonost svog smenjivanja i obrazložio šta namerava dalje da čini. Jer, njemu je oteta nevesta – Eparhija i predata preljubočinački patrijarhu Irineju, samodeklarisanom ekumenisti i osvedočenom rušitelju Crkve, koji sada licemerno poziva klir i vernike Eparhije kanadske da „molitvama svevišnjem doprinesu jedinstvu i očuvanju poretka u ovoj eparhiji“. Ima li, dakle, slovesno stado Hristovo, koje je povereno vladiki Georgiju na čuvanje i za koje će biti pitan u dan Strašnoga Suda, pravo da čuje njegovo poučno i putevoditeljsko slovo, pre nego što „mirno provede ostatak života“ u „kući kupljenoj za smeštaj episkopa“, a njegova pastva bude raspuđena od vukova grabljivih?

Ne smemo ćutati kada se narušavaju zakoni Gospodnji

Niko od ljudi kojima je Srpska Crkva u srcu, ne smeju ćutke i mirno posmatrati rušenje naše Majke Crkve. Po rečima Svetog Meletija Ispovednika „nepravedno je, nedopustivo, ružno od ljudi blagočestivih da ćute kada se drsko narušavaju zakoni Gospodnji, kada se nastoji da se obrazloži obmana i zla prelest”.

Najveća žrtva haosa u SPC je verni narod; teško nedostojnim pastirima

Najveća žrtva sadašnjeg bezakonog postupanja Sabora jeste narod. Koliko će onih slabih u veri, sablažnjenih postupanjima episkopata, otpasti od Vere? Koliko će ih otići u sekte? Koliko će ih otići u raskol ili pasti u jeres? Zato: „Sine čovečiji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tijem pastirima: ovako veli Gospod Gospod: teško pastirima Izrailjevim koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri? Pretilinu jedete i vunom se odijevate, koljete tovno, stada ne pasete.Slabijeg ne krijepite, i bolesne ne liječite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego silom i žestinom gospodarite nad njima. I raspršaše se nemajući pastira, i raspršavši se postaše hrana svijem zvijerovima poljskim… Zato pastiri čujte riječ Gospodnju; Ovako veli Gospod Gospod: evo me na te pastire, i iskaću stado svoje i njegovijeg ruku, i neću im dati više da pasu stado, i neće više pastiri pasti sami sebe, nego ću oteti ovce svoje iz usta njihovijeh i neće im biti hrana“ (Jezekilj, 34, 2-5 i 7-10).

Ne napuštajmo Crkvu, jedinu Lađu spasenja

Apelujemo na naše posetioce da u ovo vreme vlasti i časa tame sačuvaju trezvenoumlje i ne napuštaju Majku Crkvu. Jer Crkva je Nova Nojeva Barka. I kao što se u Nojevo vreme nije spasao niko ko nije bio u njegovoj lađi, ni u ovo vreme, sveopšteg duhovnog potopa, neće se spasiti niko ko nije u Crkvi. Poslušajemo zato glas našeg molitvenika i zastupnika pred Prestolom Božijim – Svetog Vladike Nikolaja, najvećeg Srbina posle Svetoga Save:

Da Vas podsetimo:  Elitizam sa Vračara: Kome smeta šta slušaju maturanti

„Putnici, evo i lađe! Kad je potop bio, Noje se spasavao u sigurnoj lađi. Potop bezumlja i greha neprestano traje. Zato je Čovekoljubac sazdao lađu spasenja. Pitajte za njegovu lađu, i brzo ulazite. Neka vas ne prevare mnoge šarene lađe, spolja ukrašene i okićene. Pitajte za jačinu mašine i za veštinu kapetana. U Hristovoj lađi je najjača mašina i najveštiji krmanoš. To je sam Duh Sveti, Svevideći, Svemoćni. Neka vas ne prevare ni oni, koji prizivaju u svoje malene i nove čunove, i koji vam nude zasebne čunove, samo za vas. Put je dalek i bure su opasne. Neka vas ne prevare ni oni, koji govore, da s one strane mora i nema druge zemlje, novoga sveta, i da se ne treba ni spremati za daljnu plovidbu. Oni vas zovu u ribolov oko obale. Toliko oni vide i znaju. Vaistinu u propast su pošli, pa i vas u propast zovu. Ne dajte se obmanuti. No pitajte za NJegovu lađu. Ako je ona i neizglednija naoči od drugih, ali je jaka i sigurna. Ako i nema mnogo šarenih barjaka, osim znamenja krsta, znajte da vam je na njoj život osiguran. A na morskom putovanju prvo je i glavno pravilo, da je život putnika osiguran. Kad verujete u Hrista Spasitelja, hristonosci, vi verujete i u delo njegovo. NJegovo je delo Crkva, lađa spasenja. U njoj se voze vojske spasenih i spasavajućih se. To svoje delo zasnovao je Gospod na veri, jakoj kao kamen. Kao što je i rekao i prorekao: Na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati (Mat. 16, 18). I zaista, do sada je nisu nadvladala, niti će od sada. Crkva se naziva telom Hristovim. Vi ste tijelo Hristovo(Rim. 15, 5; I Kor. 12, 27). Zato je crkva jedna jedina. Jer ne može biti dva tela pod jednom glavom. A Hristos je nazvat i glavom Crkve (Kol. 1, 18). Otuda: jedan Hristos, jedna glava, jedno telo – jedna Crkva.

Ako li ima otpada i jeresi, šta vas to buni? To je sve predviđeno i prorečeno, kao što iskusni krmanoš predviđa i priča putnicima o predstojećim burama i nezgodama.Treba i jeresi da budu među vama, govori apostol, da se pokažu pošteni koji su među vama (I Kor. 11, 9). Ako jedna grupa putnika na lađi izdelja sebi korito, pa se spusti na more da odvojeno plovi, neka vam je žao. I toliko. NJihov primer, očajan kao jogunasto srljanje u pogibao, utvrđuje vašu veru u lađu spasenja, u jednu jedinu./…/

Ovo je vera vaša, hristonosci, vera muževstvenih i druželjubivih predaka vaših. Neka ona bude i vera dece vaše s kolena na koleno, sve do kraja putovanja, do tihog pristaništa. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Uistini, ovo je vera obrazovanih ljudi, onih koji nose obraz Božji u sebi. U Dan Rasplate, u veliki Dan Pravde Božje, kada Hristos bude sudio po pravdi, oni će se nazvati blagosloveni“ (Sveti Vladika Nikolaj, Tumačenje Simvola vere)

Uredništvo

borbazaveru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime