O sporosti sudija Visoki savet sudstva odlučivao tri godine

0
442

Godinu dana po isteku roka da pokrene disciplinski postupak protiv dvoje sudija Višeg suda u Beogradu, disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva Mirjana Ilić donela je odluku da taj postupak ne pokrene. To se desilo pune tri godine pošto je Pištaljka prijavila da su sudije odugovlačile hitne postupke za zaštitu uzbunjivača – postupci su trajali nekoliko meseci umesto najviše osam dana, kako je propisano zakonom. Disciplinski tužilac Ilić postarala se da stvar napravi još apsurdnijom obrazlažaći svoju odluku. Ona kaže da tužilac ne može da ocenjuje primenu i tumačenje zakona od strane sudija, na šta se Pištaljka nije ni žalila. Tužilac u nalazu dodaje da se neosnovano ukazuje da su sudije odugovlačile postupak jer su sve radnje u navedenim postupcima preduzimale u kratkim vremenskim razmacima.

Pištaljka se žalila da su sudije u postupcima za uzbunjivanje koje su pokrenuli uzbunjivači Miloš Krstić i Branko Gardašević odugovlačile sa donošenjem privremenih mera. Privremene mere po zakonu moraju da budu donete hitno u roku od osam dana zbog odmazde koju uzbunjivači trpe, a što je najčešće otkaz. Privremenom merom sud štiti uzbunjivača od osvete poslodavca i ugrožavanja njegove egzistencije. Sudije Slobodan Keranović i Maja Čogurić, na čije postupanje se Pištaljka žalila, donele su odluke o privremenim merama tek posle četiri i po, odnosno pet meseci.

Ovi sudski postupci započeti su sredinom 2015. godine, a Pištaljka je zbog odugovlačenja da zaštite uzbunjivače podnela prijavu protiv sudija. Tri i po godine kasnije iz Visokog saveta sudstva stigao je dopis da disciplinski postupak neće biti pokrenut što je i jedina moguća odluka u ovom trenutku jer Zakon o sudijama propisuje rok zastare vođenja postupka od dve godine nakon učinjenog prekršaja.

Uzbunjivači Gardašević i Krstić su u međuvremenu pokrenuli radne sporove nakon završetka postupaka za određivanje privremene mere i daleko odmakli u tim procesima pošto su obojica u prvom stepenu dobili presude u svoju korist.

Predmeti uzbunjivača Krstića i Gardaševića bili su prvi koji su razmatrani pred višim sudom po Zakonu o zaštiti uzbunjivača i imali su oznake 1/15 i 2/15. Miloš Krstić je privremenom merom vraćen na posao sekretara u Osnovnoj školi ,,Bisa Simić“ u Mladenovcu, dok je predlog za usvajanje privremene mere kojom bi Branko Gardašavić bio vraćen na Fakultet za sport i fizičko vaspitanje odbijen.

Miloš Krstić je predlog za određivanje privremene mere podneo 12 juna. 2015. godine. Sudija Čogurić je posle 11 dana prvo odbacila njegov predlog kao nedozvoljen da bi posle odluke Apelacionog suda da se predmet vrati na prvi stepen posle četiri meseca odlučila da usvoji njegov predlog.

Postupak za određivanje privremene mere za Branka Gardaševića, koji je vodio sudija Keranović, tekao je skoro istovetno kao onaj za Miloša Krstića, samo još duže. Predlog je podnet sudu krajem jula meseca 2015. godine, a o njemu je odlučeno pet meseci kasnije. Apelacioni sud je i u ovom slučaju morao da ukida prvobitnu odluku kojom je sud odbacio predlog za privremenu meru kao nedozvoljen.

Branko Gardašević je u izjavi za Pištaljku rekao da se disciplinske prijave jedva i seća.

Manir postupanja tužioca Mirjane Ilić po prijavi Pištaljke dovodi u pitanje samo primenu odredbe Zakona o sudijama koje se odnose na vođenje disciplinskih postupaka, a ne i Zakona o zaštiti zbunjivača. Praksa primene ovog zakona koja je započela juna 2015. godine  je, po evidenciji Pištaljke, pokazala da sudije u većini slučajeva poštuju zakonske rokove kada odlučuju o privremenim merama za uzbunjivače. Pravni tim Pištaljke, osim u ova dva prva postupka za određivanje privremene mere po Zakonu o zaštiti uzbunjivača, nije više podnosio disciplinske prijave za neopravdano odugovlačenje postupaka jer se nije ponovilo da se na privremene mere čeka četiri ili pet meseci kao u pomenutim postupcima.

N. G.
Izvor: pistaljka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime