O televiziji ili koga puštamo u svoje domove

0
525

televizija-zombi-420x244Televizija je stvorila novu vrstu čoveka – homo medium – čoveka sa istrošenim nervnim sistemom od neprekidne predstave pred očima, kao od neprekidnog pijanstva, čoveka duševnog raspada, koji ne može da postavi granice i filter spoljašnjoj informaciji, pa je usvaja, takoreći, u sirovom stanju – nekritički, nerazlučno, jednom nižom mehaničkom svešću.

Televizija nas je lišila domova, pretvorivši ih u pozorišne dvorane. U Svetom Pismu piše: Ne uvodi svakog čoveka u dom svoj! (Sirah. 11:29) Televizija je sa našeg doma skinula vrata, te nam dolaze gomile ljudi, došljaci sa svih planeta koje su stvorile sanjalice. Dolaze bez kucanja i pitanja, dolaze kauboji i gangsteri, dolaze ljudi s kojim mi ne bismo želeli da imamo ništa zajedničko. Dom je postao pravo vašarište.

Televizija je stvorila novu vrstu čoveka – homo medium – čoveka sa istrošenim nervnim sistemom od neprekidne predstave pred očima, kao od neprekidnog pijanstva, čoveka duševnog raspada, koji ne može da postavi granice i filter spoljašnjoj informaciji, pa je usvaja, takoreći, u sirovom stanju – nekritički, nerazlučno, jednom nižom mehaničkom svešću. Razumska svest se pri tome istupljuje, stvaralačke sile slabe. Televizija je posegla na duhovno područje. Maštarenje o duhovnom životu rađa laž, koja se kod Svetih otaca naziva prelest. Duhovni svet je nemoguće predstaviti vidljivo – predstavljati ga znači nalaziti se u zatvorenom krugu strasnih priviđenja i gordih senki, kojim je dala život uobrazilja.

Svaki čovek, prema učenju Svetih Otaca, jeste mali svet. Svaki čovek je neponovljiva ličnost. Televizija ljude izjednačava i obezličuje. Televizija stavlja pred desetine milona ljudi jednu istu hranu. Zato su ljudi postali slični jedni drugima, slični ne u jedinstvu duhovne ljubavi, već u jedinstvu jednolikosti; ljudi gube zanimanje jedni za druge.

Da Vas podsetimo:  Preko 2,2 miliona evra za medije bliske vlastima

televizija-manipulacija1-307x250Televizija hipnotiše. Bujice prilika, jakih i nasićenih strastima, istovremeno i vidnih i slušnih, porobljuju dušu, svest se okamenjuje, čovek se pretvara u mediuma televizije koji prima njene pobude. Televizija pospešuje antihrišćanstvo. Vera je opštenje duše sa bogom. Vera oblikuje sazrcateljno mišljenje, pojam pažnje, usredsređuje na mali broj, no najvažnijih suštinskih predmeta. Televizija je upravo obratno: smenjivanje utisaka od kojeg se gubi nadzor nad delatnošću čula. Versko osećanje je tajanstveno osećanje, prefinjeno i nežno, poput cvetnih latica. Ono se čuje u bezmolviju (tihovanju), a ne u uličnoj buci.

Televizija širi živčane i duševne bolesti. Mogućnosti ljudske duševnosti nisu bezgranične. Ispred televizora čovek u nekoliko časova prima toliko utisaka kao nekada za mesec dana. Čovekov živčani sistem se troši, ne podnoseći prekomernu napregnutost, on, kao štiteći se, beži u bolest.
Televizija uči ljude surovosti. To se ne odnosi samo na prizore ubistva i nasilja, koji su u emisijama ponekad okruženi atmosferom divljenja i junaštva, već i na još jednu stvar, ništa manje strašnu: čovekova doživljavanja pred televizorom su toliko jaka i žestoka, da on emocionalno pustoše čoveka, te on u svakodnevnom životu postaje ravnodušan, hladan, otuđen.

Autor: Arhimandrit Rafail (Karelin)
Izvor: Fejsbuk stranica manastira Tronoša

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime