O zdravom razumu

1
729

beckovićIdeali čovečanstva, njegovi najlepši snovi i najuzvišeniji ciljevi bili su i ostali – sloboda, pravda, ravnopravnost.

Nema živog bića koje je protiv sreće i boljeg života, pa ipak, borba za osnovne ljudske ideale traje od postanka sveta i trajaće do poslednjeg dana.

Još uvek je aktuelna borba za pobedu pravde. Još uvek je neophodna borba za elementarna ljudska prava. Još uvek se može postati revolucionar – zalažući se za oslobođenje nevinih, demokrata – dozvoljavajući i suprotna mišljenja, vođa – obećavajući pravdu.

Još nijedan vođa nije obećavao narodu nepravdu i bezakonje. Niko još nije poginuo za pogrešnu stvar, pa ipak pravda nije pobedila.

Čovečanstvo se od pamtiveka bori za ideale protiv kojih nije niko.

Kako se boriti za pravdu kad niko nije za nepravdu?

Nesreća je, izgleda, u borcima protiv nesreće. Nepravda je u nama, ne u drugima, jer drugih nema.

Sve je jasno i sve je nejasno.

Ono što je jasno formulisano je zdrav razum. Ono što je nejasno u nama i oko nas – posledica je nedostatka zdravog razuma.

Polazi se od pretpostavke da se za pobedu zdravog razuma ne treba boriti jer se zdrav razum podrazumeva. Međutim, borba za zdrav razum je, u stvari, jedina borba koju ljudi vode. Borba za zdrav razum je isto što i borba za progres, bolji život i lepšu budućnost. Sve revolucije su vođene i sve žrtve su pale za pobedu zdravog razuma, ali razum nije pobedio. Nije pobedio jer ograničeni čovek ne može pobediti svoju ograničenost.

Ne biti ograničen, biti normalan, to je značilo i znači isto što i biti genijalan. Raspolagati zdravim razumom, to je privilegija retkih: filozofa, mudraca, genija.

Da Vas podsetimo:  Ljudi sa stavom i oni bez njega

Gotovo je nemoguće biti normalan, a ne ući u istoriju. Ako imate mrvu zdravog razuma, nećete izbeći slavu, istoriju i večnost. Danas se još uvek ulazi u istoriju za ono što bi deca trebalo da uče u osnovnoj školi. Ideje današnjih vođa i velikana su, u odnosu na svet, stare i prevaziđene, ali su, u odnosu na vreme u kojem živimo, nove, rizične i revolucionarne. Oni koji bi, po kriterijumima zdravog razuma, mogli eventualno postati sudije za prekršaje, proglašeni su, u ovom vremenu bezumlja, zvezdama slobodoumlja i demokratije.

Još uvek ima mesta za borce za slobodu štampe, slobodu umetnosti, slobodu mišljenja i govora. Osnovna ljudska prava formulisana su pre mnogo stotina godina i teško je prihvatiti da još nisu ostvarena. Međutim, nisu. U istoriju se i dalje ulazi utabanim stazama davnašnjih programa i parola. Nema originalnih ni ideja ni žrtava.

Šta sve još uvek čoveku nedostaje, najbolje pokazuju obećanja. Narodima za koje se tvrdi da su slobodni – obećava se sloboda, onima za koje se mislilo da su siti – obećava se hleb.

Može se obećavati samo ono čega nema i buditi nada samo u ono što još nije ostvareno. Ne obećava se sloboda slobodnima, posao zaposlenima, nezavisnost nezavisnima!

Sva obećanja u stvari su optužnica protiv tiranije i nepravde. Ona su bezbroj puta ponavljani vapaj za pobedom zdravog razuma.

Čovečanstvo će, izgleda, dočekati i svoj kraj a neće videti trijumf zdravog razuma. Čoveku ipak nedostaje dovoljno zdravog razuma da ostvari večne ideale, proistekle iz prirodnih potreba i prava. Nije slučajno što slobodu i pravdu zovemo idealima. Ti ideali su isto što i zdrav razum. Ideali ostaju ideali.

Bliži se kraj, a čovečanstvo od zdravog razuma deli sve veći jaz i sve više žrtava.

Matija Bećković

iskra.co

Da Vas podsetimo:  Trešnjevac u Karađorđevoj vladi

1 KOMENTAR

  1. Zdrav razum je definisan karakterom čoveka i uslovljen hrabrošću kao glavnom karakternom osobinom.Još je Kant rekao – Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime