Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (10)

Vojni vrh na čelu prevare – 10. Deo

Od majstora mehaničara do Zamenika Načelnika Generalštaba

Knjiga “Pad noćnog sokola” trebala je da posluži isključivo u cilju afirmacije uspeha bivšeg 3.rd PVO ,250.rbr PVO, Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Izdavač knjige je Medija centar “Odbrana”,autor pukovnik Slaviša Golubović zaposlen u vojnoobaveštajnoj agenciji Ministarstva Odbrane. Stručni recenzent knjige je Jovica Draganić,penzionisani general-potpukovnik,bivši zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Ja sam ratni zamenik komandanta 3.rd PVO,potpukovnik Đorđe Aničić, jedini oficir u komandi diviziona sa raketnog sistema S-125M1 „NEVA. Ostali su sa drugih raketnih sistema i nisu poznavali raketnu tehniku. Kao član borbene posluge koja je oborila F-117A jedini nisam unapređen u viši čin,sa odličnom ratnom ocenom koga je odlikovao predsednik Republike Srbije ratnim odlikovanjem. Oficir čija je jedinica ratovala svih 78 dana rata,imala uspeha na ratištu (oborila F-117A i F-16CG sa materijalnim dokazima) i donela orden Narodnog Heroja 250.rbr PVO. Kao rukovaoc gađanja proveo sam preko 750 sati na borbenom dežurstvu u stanici za vođenje raketa u borbi sa NATO avijacijom u vazduhu. Posle rata mimo Zakona o Vojsci smenjen sam sa dužnosti i postavljen na formacijsko mesto nižeg čina. Skinut sam sa spiska za školovanje ratnih oficira. Ko se to i zašto igrao sa oficirom? Država me kaznili što sam je branio!

А onda 17,5 godina posle rata doživeo sam novo poniženje. U knjizi je falsifikovan:

1. Moj popodnevni rad 27marta 1999.godine
2. Proglašen sam neodgovornim i stavljan na mesta gde uopšte nisam bio;
3. Moje ideje i radnje koje sam preduzimao pripisivane su drugim licima;
4. Negirana su ratna vojna dokumenta i izveštaji;
5. Kao rukovalac gađanja proglašen sam drugim pomoćnikom rukovaoca gađanja koji ne postoji u Uputstvu za borbeni rad,što znači da nisam član borbene posluge koja je oborila Stelt;
6. Prekrojen je tok borbenog rada prilikom obaranja F-117A.

Da li je borbeni rad u toku u momentu mog ulaska u stanicu za vođenje raketa u 20.30 minuta ili je opet po sredi prevara. Autor knjige na stranici 104 kaže.

Citiram:…“Iz svedočenja ostalih članova borbene posluge vidi se da je pre dolaska zamenika komandanta divizion već bio u pripravnosti broj 1,da je nalet neprijateljske avijacije počeo,da su rakete već bile na pripremi,odnosno da je borbeni rad već bio u toku“…

Prilog br.1. str.104 knjige Pad noćnog sokola

Činjenicu da su rakete na “Pripremi 1”  autor pokušava da upotrebi kao siguran dokaz da je borbeni radu toku. Ukrštajući izjavu Načelnika grupe za borbeno komandovanje (NGBK) pukovnika Dragana Stankovića sa izjavama članova borbene posluge u stanici za vođenje 3.rd PVO dolazimo do sledećeg saznanja. Prvu informaciju da ima ciljeva u vazduhu iznad Fruške gore dala je služba radio amatera. Zbog toga je Stanković naredio referentu pravca za rad sa 3 rd.PVO majoru Janku Aleksiću da prevede 3-ći divizion u “Pripravnost broj 1”.kako bi se proverila ta informacija. Na tu komandu komandant raketnog diviziona i rukovaoc gađanja Dani Zoltan preveo je divizion ne u pripravnost broj 1 već u pripravnost za lansiranje stavljajući bojeve rakete na “Pripremu 1”.

Citiram:…”Oko 20.15 časova naredio sam da se četiri rakete stave na “Pripremu 1”. I dalje na pokazivaču nemam odraze nijednog aviona koji je bliži od 60km”…

Prilog br.2. str.61.knjige,Danijaeva izjava

Zašto je naredio da se stave 4 bojeve rakete na “Pripremu 1”, kada ciljeva nema ni u zoni uništenja ni u blizini verovatno zna samo on,ali to je potpuno pogrešan postupak..Na taj način mimo Pravila gađanja koje strogo definiše moment stavljanja raketa na “Pripremu 1” počelo je da teče vreme rada uređaja raketa koje traje 25 minuta. Rakete  se na “Pripremu 1” stavljaju istovremeno na daljini uključenja visokog napona na nišanskom radaru,odnosno kada rukovaoc gađanja donese odluku za uništenje cilja. Onaj ko nezna nije ni svestan koliko nezna.

A onda je i Nikolić počeo da petlja,on ili onaj ko mu je pisao izjavu. Postoji tačno utvrđena procedura stavljanja raketa na “Pripremu 1”.U režimu “Priprema 1” i u pripremljenosti za lansiranje raketa može da se nalazi najviše 25 min.posle čega se automatski prevodi u režim “30 sek”.Ponovno uključenje rakete u režim “Priprema 1” dozvoljava se samo posle 20-minutnog odmora.  Kako se izveštava rukovaoc gađanja da vreme od 25 minuta ističe? Ovo je sjajna prilika za struku da proveri svoje znanje i uveri se u neodrživost Nikolićeve izjave.

Citiram:…” oko 20.15 dobijamo signal za prelazak u pripravnost za lansiranje. Uključujem pripremu na po dve rakete na obe lansirne rampe.”…

Prilog br.3. str. 83 knjige,Nikolićeve izjave

Takva komanda  sa operativnog centra 250.rbr PVO nije došla. On to ne može da čuje,da zna niti  da tvrdi. Jedino koga on sluša i čuje jeste Dani Zoltan koji je naredio da se rakete prevedu u “Pripremu 1”  Rakete su na “Pripremu 1” prevedene ne oko 20.15 već  nešto kasnije verovatno oko 20.20,svakako pre mog ulaska u stanicu za vođenje u 20.30.minuta. U suprotnom bi od 20.15-20.42  isteklo vreme od 25 minuta i ne bi bilo spremnih raketa za lansiranje na F-117A.

Dalje pri dnu stranice 83 Nikolić kaže:

Citiram;…”S obzirom na to da ističe vreme pripreme raketa,skidam sa pripreme prve dve rakete na prvoj lansirnoj i uključujem pripremu na treću i četvrtu raketu na istoj LR (lansirnoj rampi). Na drugoj LR ne menjam ništa.”…

Ovo je već ozbiljna manipulacija. Na bloku UK-31 komandira raketne baterije u 22 minutu za obe lansirne rampe morala se upalila  signalizacija RESURS PU I (II,III,IV) što znači da je ostalo još 3 minuta vremena gde su rakete na “Pripremi 1”.Tog momenta on je morao da izvesti rukovaoca gađanja glasno rečima i da ga upozori da će ostati za 3 minuta bez raketa na obe lansirne rampe,a ne samo na prvoj.

Njegov izveštaj rukovaocu gađanja je morao biti sledeći:

“ISTIČE VREME KOD TIH I TIH RAKETA NAKON 3 MINUTA.”

To Nikolić nikad nije izvestio što znači da na prvoj lansirnoj rampi nije imao 4 bojeve rakete kao što tvrdi. Čak i da nije kako on kaže skinuo sa pripreme prve dve rakete na prvoj lansirnoj rampi one bi automatski same za tri minuta,a možda i manje, prešle u režim “30 sek”,a druge dve rakete da ih je imao na 3 i 4 gredi iste rampe za 30 sekundi automatski prešle u Pripravnost za lansiranje. Dalje kaže da na drugoj lansirnoj ne dira ništa. Pa nije ni mogao jer i na drugoj ima samo dve rakete što znači da je vreme isticalo na obe lansirne rampe,a ne samo na prvoj. Za verovatno nekoliko minuta divizion bi ostao bez raketa na “Pripremi 1”, lansiranje ne bi bilo moguće i F-117A ne bi bio oboren. Rano prevođenje raketa na “Pripremu 1” uvek je skopčano sa rizikom da ne postoji mogućnost gađanja cilja. Mi smo to očito izbegli za dlaku.

Dakle veoma važno pitanje odnosi se na to koliko je zaista bilo bojevih raketa na lansirnim rampama. Odgovor na to pitanje daje dnevnik koji vodi operator KS (kordinatnog sistema), a pošto je bio u borbenoj posluzi operator praćenja taj dnevnik je po naređenju morao da vodi starešina na radnom mestu komandira baterije (Roksandić ili Nikolić). Dnevnik postoji i vođen je za vreme rata pod nazivom :

“Evidencija provedenog vremena raketa na pripremi i vremena rada lansirnih uređaja.”

Prilog br.4. Varijanta-Evidencija provedenog vremena raketa na pripremi…

Odgovor na pitanje o broju raketa pruža i službena zabeleška na stranici 115 od 05.04.1999.godine u kojoj jasno piše da smo tek na 4-tom vatrenom položaju u selu Prhovo na predlog majora Koman Dragoljuba postavili prvi put od početka rata 6 bojevih raketa i to 4 na lansirnoj rampi na zapadnom pravcu i 2 rakete na rampi na severnom pravcu.

U noći obaranja F-117A na vatrenom položaju u reonu sela Šimanovci na lansirnim rampama je bilo ukupno 4 bojeve rakete i to na prvoj LR na 3 i 4 gredi ,a na drugoj LR na 1 i 2 gredi. U suprotnom da je tačna tvrdnja Nikolića o broju raketa na VP u Šimanovcima zašto nije postavljeno 6 raketa i na 4-tom vatrenom položaju u selu Prhovu nego je na tome insistirao major Koman Dragoljub. Na stranici 113 beležnice u toku borbenog rada preti nam mogućnost da ostanemo bez raketa. Treba pažljivo pročitati zapis za taj dan.

Prilog br.5. Službena zabeleška iz radne beležnice 113 stranica

Prilog br.6. Službena zabeleška iz radne beležnice 115 stranica

BORBENI RAD: Treba odgovoriti na pitanje i da li je borbeni rad u toku?

Na stranici 62 knjige a u svojoj izjavi Dani kaže:

Citiram:…”Komuniciram sa Đorđem. Đorđe (videvši odraze ciljeva na pokazivaču): Šta je bilo,šta je bilo?!? Zoltan: Tiše radimo,imamo ciljeve,borbeni rad je u toku,pripravnost za lansiranje. Đorđe (rukama pomera Borisa i meni govori): Ovo je moja smena,ovo je moja smena.”

Prilog br.7.str.62 knjige,Danijeva izjava

Naravno da je ova tvrdnja potpuno besmislena. Ove komunikacije nikad nije bilo niti je bilo sukoba između nas dvojice prilikom obaranja F-117A. Od momenta mog ulaska u stanicu do obaranja F-117A prošlo je 12 minuta. Ja i on razgovaramo o tome šta je on radio i šta sam ja radio sa imitatorom zračenja.To nije primopredaja dužnosti kako to mnogi žele da predstave. Dok razgovara sa mnom on drema i to je jedini razlog zašto se zadržao u stanici kad sam ja već došao u svoju smenu. Spava na svom mestu i operator ručnog praćenja po F1, Dejan Tiosavljević. Tvrdnja Dani Zoltana da je borbeni rad u toku je neistinita.Niti je borbeni rad bio u toku,niti sam pomerao Borisa,a ponajmanje njemu govorio “ovo je moja smena,ovo je moja smena”. Previše se nisko spustio komandant raketnog diviziona. To više nisu samo laži to svedočenje  poprima mnogo šire i dublje značenje.

Šta kažu drugi članovi borbene posluge po pitanju Pripravnosti i da li je u toku borbeni rad?

Boris Stoimenov po tom pitanju u svojoj izjavi ne kaže ništa. Onog momenta kada sam ušao u stanicu kao rukovaocu gađanja i starijem po činu ustupio je mesto pomoćnika rukovaoca gađanja i pomerio se iza leđa između oficira za vođenje raketa i komandira baterije. Tu se nalazio za vreme borbenog rada.

Senad Muminović:

Citriam:…”Oko pola devet u kabinu ulazi potpukovnik Đorđe Aničić.Krov kabine u tom delu je nizak i on stojeći u pognutom položaju,razgovara sa Danijem”…

Dejan Tiosavljević:

Citiram: …”Čak svoj šlem povremeno koristim da stavim  na pokazivač i naslonim glavu na njega da malo zadremam dok ne počne dinamika…Dani i Đole razgovaraju šta se dešavalo popodne šta je ko radio itd. Nisam bio zainteresovan da slušam razgovor,bio sam premoren i nisam smatrao da bi trebalo da me zanima.”

Dragan Matić:

Citiram:…”Oko 20.30 časova u kabinu ulazi potpukovnik Đorđe Aničić. Staje pored mene i razgovara sa Danijem. Izveštava da je išao na tri lokacije i imitirao zračenje sa imitatorom”…

_________________________

Zaključak:

Tvrdnja autora da je borbeni rad u momentu mog ulaska u stanicu u toku je proizvoljna,neistinita i potpuno neistražena. Njemu to nije ni bio cilj. Iz gore navedenog jasno je da su rakete na “Pripremu 1” prevedene bez ikakvog razloga,da na lansirnim rampama imamo 4,a ne 6 bojevih raketa. Minuti su odlučivali i moglo se desiti da zbog resursa ostanemo bez raketa i mogućnosti da lansiramo. Nikakve prepirke za vreme borbenog rada između Dani Zoltana i mene nije bilo.Autorizovani tekst koji sam dao potpuno verno je oslikao ovu situaciju i ne samo nju. Obaranje F-117A kao podvig borbene posluge 3.rd PVO trebao je da bude svetao primer uspeha vojske i naroda u celini. Sinonim otpora NATO agresiji autor knjige i stručni recenzent uvaljali su u blato. Ismejali su ga i prekrojili oni koji sa obaranjam F-117A nisu imali ništa.

Đorđe Aničić

_______________

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (1)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (2)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (3)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (4)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (5)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (6)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (7)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (8)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (9)

_______________

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (1)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (2)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (3)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (4)