Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (12)

1
1086
Foto: printskrin Youtube

Vojni vrh na čelu prevare – 12. Deo

Od majstora mehaničara do Zamenika Načelnika Generalštaba

Knjiga “Pad noćnog sokola” trebala je da posluži isključivo u cilju afirmacije uspeha bivšeg 3.rd PVO ,250.rbr PVO, Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. Izdavač knjige je Medija centar “Odbrana”,autor pukovnik Slaviša Golubović zaposlen u vojnoobaveštajnoj agenciji Ministarstva Odbrane. Stručni recenzent knjige je Jovica Draganić,penzionisani general-potpukovnik,bivši zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Ja sam ratni zamenik komandanta 3.rd PVO,potpukovnik Đorđe Aničić, jedini oficir u komandi diviziona sa raketnog sistema S-125M1 „NEVA. Ostali su sa drugih raketnih sistema i nisu poznavali raketnu tehniku. Kao član borbene posluge koja je oborila F-117A jedini nisam unapređen u viši čin,sa odličnom ratnom ocenom koga je odlikovao predsednik Republike Srbije ratnim odlikovanjem. Oficir čija je jedinica ratovala svih 78 dana rata,imala uspeha na ratištu (oborila F-117A i F-16CG sa materijalnim dokazima) i donela orden Narodnog Heroja 250.rbr PVO. Kao rukovaoc gađanja proveo sam preko 750 sati na borbenom dežurstvu u stanici za vođenje raketa u borbi sa NATO avijacijom u vazduhu. Posle rata mimo Zakona o Vojsci smenjen sam sa dužnosti i postavljen na formacijsko mesto nižeg čina. Skinut sam sa spiska za školovanje ratnih oficira. Ko se to i zašto igrao sa oficirom? Država me kaznili što sam je branio!

А onda 17,5 godina posle rata doživeo sam novo poniženje. U knjizi je falsifikovan:

  1. Moj popodnevni rad 27marta 1999.godine
  2. Proglašen sam neodgovornim i stavljan na mesta gde uopšte nisam bio;
  3. Moje ideje i radnje koje sam preduzimao pripisivane su drugim licima;
  4. Negirana su ratna vojna dokumenta i izveštaji;
  5. Kao rukovalac gađanja proglašen sam drugim pomoćnikom rukovaoca gađanja koji ne postoji u Uputstvu za borbeni rad,što znači da nisam član borbene posluge koja je oborila Stelt;
  6. Prekrojen je tok borbenog rada prilikom obaranja F-117A.

Četvrta prevara: Ko komanduje borbenom poslugom za vreme obaranja F-117A

U nastavku br.10 čitalac je imao priliku da pročita kako je oboren „nevidljivi“ u 20.42. u noći 27.marta 1999.godine. To su u više navrata potvrdili skoro svi članovi borbene posluge u raznim situacijama. Kako je onda moguće da se zapis u knjizi Pad noćnog sokola toliko razlikuje od ranijih izjava i svih vojnih dokumenata,službenih zapisa,foto materijala i novinskih članaka? Odgovor je jednostavan. Autor knjige i stručni recenzent prekrojili su događaj,svesno,tendenciozno i izneli neistine stavljajući se iznad vojne organizacije.

KAKO JE OBOREN F-117A?- šta kažu akteri događaja u knjizi,a šta u drugm prilikama?

DANI ZOLTAN: komandant 3.raketnog diviziona PVO

U knjizi: na stranici 63 kaže:

Citiram:…”Sve vreme ga pratimo na VIKO. Sa daljine 23 km dolazi već na 20 km. Približava se sa azimuta oko 180 stepeni u smeru ka 190,dovoljno veliki odraz i anemičan. Časna reč,pomišljam da je to F-117A jer odraz ne izgleda uobičajeno,ali posluzi ništa ne govorim,neću da ih uznemiravam.Cilj je cilj…”

Iz izjave se da zaključiti da cilj prati više ljudi što nije tačno. Viko možemo da vidimo samo on i ja. Iznenada sam uočio tri cilja na azimutu 195 daljina 23 km. Pratim ga samo ja u stanici za vođenje raketa od 23-ćeg do 18-tog kilometra. On  drema i nema pojima da je cilj u vazduhu,a kamoli da se radi o stelt avionu F-117A. Bilo bi vrlo interesantno da nam Dani Zoltan objasni gde je to i kada video odraz “stelta” na pokazivaču osmatračkog radara. Do te noći nismo videli odraz bilo kog američkog aviona u vazduhu. Razbudio sam ga rečima:”Dani ovaj ide na nas” kada je avion bio na daljini oko 18 km.

Na osmatračkom radaru P-18 prati ga i operator vodnik Ljubenković sa vojnikom Radovanovićem.

Dani Zoltan na istoj stranici dalje kaže:

Citiram:…”Na oko 16 km idemo u njegovo prvo otkrivanje. Komandujem: “Azimut 195 daljina 16 traži.” Darko uključuje prekidač antena i navodi Senada. (Dogovorili smo se da traženje bude iznad 5 km visine.). Senad otkriva cilj na visini 6 km,predaje na ručno praćenje,ali operatori ne uspevaju da uspostave praćenje,odnosno nemaju cilj na pokazivaču UK-33. Darko isključuje antenu i “skida” visoki napon…”

u sledećem pasusu iste stranice sledi drugi neuspeli pokušaj …”Nakon nekoliko trenutaka ja popravljam podatke i komandujem:” Azimut 215,daljina 14,traži”.Ponavljaju postupak,ali je rezultat isti. Operatori ne uspevaju da zahvate cilj na praćenje. Darko isključuje antenu…”

Prilog br.1. Str 63 Danijeve izjave

U ovim citatima ima više neistina. Prva je da se rukovaoc gađanja Dani dogovorio sa mojom borbenom poslugom da traženje cilja bude preko 5 km visine. To sam naredio nekoliko dana kasnije oficiru za vođenje raketa Muminoviću da na stanici točkićem  mesnog ugla zauzme početak traženja od 19,3 stepena što odgovara visini u vazduhu od 5 kilometara. Naredio sam mu da tu informaciju prenese i drugom oficiru za vođenje potporučniku Jankoviću.  Druga neistina odnosi se na to da je Nikolić samoinicijativno  bez komande rukovaoca gađanja u oba slučaja prekinuo borbeni rad. To je nezabeleženo u raketnim jedinicama.U prvom neuspelom pokušaju,u Danijevoj  izjavi stoji da, Darko Nikolić isključuje antenu i skida visoki,a u drugom pokušaju isključuje antenu. Potporučnik Nikolić to nije smeo niti je uradio sam . U oba neuspela pokušaja ja sam kao rukovalac gađanja komandovao prekid jer je traženje cilja trajalo duže od 10 sekundi. Svestan opasnosti komandovao sam: “Prekini traženje – ekvivalent!” Nikolić za pultom komandira baterije, ili ne čuje ili nije navikao da komanduju dva rukovaoca gađanja, i dalje navodi oficira vođenja na cilj. Komandujem sada mnogo glasnije „SKIDAJ VISOKI”, jer i u režimu ekvivalent predajnik nišanskog radara emituje u prostor visokofrekventnu energiju na koju može biti navedena PSR (protivradarska samonavođena raketa), pogotovu ako je u letu blizu nas. Tek tada Nikolić izveštava „Visoki skinut”.

Vrlo važan detalj u Danijevoj izjavi jeste činjenica da on ne navodi da je naredio Nikoliću da na kraju  prvog pokušaja isključi antenu i skine visoki. Zna da sam to ja komandovao,a zna i kako su svedočili Stoimenov i Matić u sudu po ovom pitanju. Dakle upetljan u laži potvrdio je upravo ono što se zaista dogodilo u stanici.  U prvom pokušaju skinut je i visoki i postavljen preklopnik “Antena-ekvivalent” u “ekvivalent.”na moju komandu. U drugom pokušaju naredio sam samo “Prekini traženje-ekvivalent” .Nikolić je tada isključio antenu. Podsvest je čudo.

TREĆI POKUŠAJ

Na stranici 65 izjave Dani Zoltana kaže:

Citiram:…”Komandujem i treći put: Azimut 235 i daljina 13,sugerišući Senadu i Darku da uzmu malo preticanje jer se avion kreće u pravcu ka 240 stepeni. Đorđe…viče”Gasi,gasi,pogibosmo,to je treći put,treće traženje nema,gasi,gasi…Nakon toga,Darko izvršava moju komandu,Senad takođe,Darko uključuje antenu…”

Prilog br.2.str.65 Danijeva izjava

U raketnim jedinicama S-125M1 NEVA  komanda idi u preticanje ne postoji. Kada se cilju zna pravac kretanja komanduje se da cilj ide ka tom i tom azimutu (menja se azimuth traženja). Gornja izjava je u nastavku potpuno iskonstruisana. Ja vičem gasi,gasi, pre nego što je Darko Nikolić uopšte uključio zračenje na nišanskom radaru. Šta to da ugasi i ko da ugasi? Stanica je uključena centralizovano i struka zna šta to znači,kojim redosledom i kako se uključuju i isključuju sredstva. Ovo može da izjavi samo laik. Dalje se navodi  da nema i da ne postoji treće traženje. Ni jednim Pravilom,Uputstvom i bilo kojim drugim dokumentom nije preciziran broj traženja cilja u vazdušnom prostoru. Cilj se traži do god je u zoni uništenja raketne jedinice i nije limitiran brojem traženja, jedino je ograničen vremenom boravka cilja u zoni. U trećem pokušaju koji je uspešan nisam imao potrebu da bilo šta komandujem niti sam bilo šta rekao u toku borbenog rada. U tom pokušaju moje primedbe i zapažanja odnosile su se na izveštaje oficira vodjenja i operatora praćenja u toku leta raketa.

Faktor trećeg zračenja je izmislio autor knjige idući na ruku Dani Zoltanu. Komandant je zaboga rizikovao i treći put bez obzira što to ne predviđaju Pravila  uspešno izvršio zadatak. Ova tvrdnja je nameštaljka za laike,a glupost za struku.

Izjava Dani Ziltana na sudu:

Citiram:…”U ranijim našim uvežbavanjima i po borbenim pravilima,je uobičajeno da se cilj traži dva puta,jer u suprotnom dolazi do povećanja vremena zračenja nišanskog radara,što povećava mogućnost da posada dobije protivradarsku raketu. Ja sam naredio da se traži treći put,a verovatno iz najbolje namere,tužilac je rekao da to ne radimo i da se gasi,jer ćemo izgubiti glave.“…

Potpuno besmislena tvrdnja. Broj traženja sam već komentarisao,ali ovde ima jedna nova prevara,a ona se odnosi na povećanje vremena zračenja nišanskog radara. Ovo je zamagljivanje načina borbenog rada. Nikakvog povećanja vremena zračenja nema jer posle 5-6 sekundi zračenja nišanskim radarom u prostor traženje se prekida,pravi pauza 10-tak sekundi i tek onda ponovo zrači 5,6 sekundi u prostor.

Izjava komandanta raketnog diviziona je lažna,neprimerena komandantu i komandnoj liniji.

Šta kažu Boris Stoimenov i Senad Muminović po ovom pitanju? Jednom su već lagali po pitanju gde se ja nalazim tu noć. Da li će ponovo lagati? „Ko je po drugi put prodao veru za večeru?“

BORIS STOIMENOV:

Oficir od koga je počela prevara po pitanju sastava borbene posluge.Šta on kaže ko komanduje borbenim radom? U knjizi Pad noćnog sokola na stranici 71 i 73 u svojoj izjavi koju je potpisao kako reče 24.novembra 2015.godine u kasarni „Banjica“on kaže:

Citiram:…“Dani tada prvi put komanduje da tražimo cilj,na oko 20 km…Ne uspevamo i prekidamo traženje…Dani ponovo komanduje:”Traži cilj”,ali ga operatori opet ne zahvataju. Dani treći put daje azimut cilja i komanduje: “Traži”. Samo traženje traje nešto duže nego što je uobičajeno,zbog čega u tom trenutku Đorđe traži da više ne zračimo,da isključimo antenu,odnosno da više ne tražimo taj cilj. Traženje se ipak nastavlja…”

Prilog br.3.str.71  izjav Stoimenova

Prilog br.4.str.73  izjav Stoimenova

Isti oficir kao moj svedok na sudu protiv Dani Zoltana 11.02.2015.pod zakletvom dao je sledeću izjavu:

Citiram:…”Ciljevi su i dalje išli prema nama na oko 15 km uključen je nišanski radar. Uključivanje antene je komandovao tuženi (DZ),a pošto oficir za vođenje i komandir raketne baterije nisu ništa izveštavali zamenik komandanta komanduje ekvivalent,što znači da se zračenje u prostor sa nišanskim radarom isključi. Osmatrački radar je i dalje radio i ponovo je tuženi komandovao uključenjem antene. Drugi put nije otkriven cilj,ponovo je tužilac komandovao ekvivalent,što je po meni bilo ispravno i kada je treći put uključen nišanski radar  je otkrio cilj i krenulo se na gađanje cilja i po mom sećanju je tuženi dao komandu “lansiraj”…U kabini nije bilo kakvog sukoba između tužioca i tuženog. Gledao sam emisiju na Hepi tv. Po meni je tuženi u emisiji situaciju predstavio drugačije nego što je bila u stvarnosti,kao da je on sve to uradio sam i da ekipa uopšte nije postojala,a smatram da je omalovažio učešće tužioca kao zamenika komandanta.”

U intervjuu datom 27.novembra 2017 godine on me proglašava kriminalcem.Tvrdi da sam kao zamenik komandanta krivotvorio dokumenta lažno izveštavajući komandu 250.rbr PVO.

Citiram:”… Treba reći da je te večeri on (misli na mene) diktirao spisak borbene smene pretpostavljenoj komandi, a kasnije kao zamenik komandanta i sam izrađivao ostala dokumenta u kojima me je konstantno izostavljao, stavljajući sebe…”

A onda je 14.12.2017 godine javnost Srbije imala priliku da na televiziji PRVA u emisiji “Život priča” u kojoj sam gostovao kod novinarke i voditeljke Tatjane Vojtehovski vidi i čuje Borisa Stoimenova kako obrazlaže ko komanduje obaranjem F-117A. Dostavljam čitaocima  link za emisiju da se sami uvere.

https://www.youtube.com/watch?v=oWGawRZf5hQ&t=2790s

Pada u oči da su izjave Borisa Stoimenova potpuno kontradiktorne. Izjava u knjizi Pad noćnog sokola je montirana,vrlo tendenciozna i lažna. Kako je stigao od dugogodišnjeg promotera mog ratnog dnevnika “Smena” u zemlji i inostranstvu do toga da sedi na mom radnom mestu za vreme borbenog rada,prikriva moje komandovanje borbenom poslugom do tvrdnje da sam lažno izvestio komandu brigade o sastavu borbene posluge-poznato je njemu i onima sa kojima se dogovarao. S godinama čovek postane senilan i počne da umišlja pa se desi moja mašta može svašta. Da bi se dodvorio novoj sredini i onome čije ponašanje u javnosti je godinama osuđivao postao je veći katolik od pape. Posle izdanja knjige krajem 2016.godine kao da ništa nije bilo Boris Stoimenov odlazi u kuću Dani Zoltana, u kuću čoveka protiv koga je svedočio na sudu. Koje su to moralne vrednosti i jednog i drugog neka proceni sam čitalac. Koji su ih interesi i po čijoj ideji ujedinili?

Prilog br.7.str.80 izjava Senada Muminovica

Stoimenov (drugi s desna) – veći katolik od pape

SENAD MUMINOVIĆ

Na stranici 78 knjige u svojoj izjavi kaže:

Citiram:…”Nedugo zatim Dani komanduje da usmerimo antene ka 180 stepeni. Veoma brzo nakon toga komanduje azimuth 195,daljina 16…Darko isključuje antenu…Sledi drugi pokušaj traženja i praćenja. Nidžo ponovo dobro  igra ulogu. Navodi me na cilj,ja ga ponovo predajem na praćenje,ali opet ne uspevamo da ga zahvatimo. Matke izveštava:“Nemam ga“. Čak mi se učinilo da ga Deks u jednom trenutku ima po F1,jer vidim nešto na mom levom pokazivaču. Ipak bila je to samo moja želja. Dani treći put  komanduje azimut i daljinu naglašavajući da uzmemo preticanje jer cilj ide udesno. Đorđe po mom mišljenju,u tom momentu paniči. Stojeći iza Danija glasno viče: „Gasi,gasi,skini,skini više od 10 sekundi zračite“,histerično tražeći da isključimo antenu,jer je to treći put da tražimo…Dani ponavlja azimut 235, daljina 13. Nidžo me ponovo odlično navodi”…

Prilog br.6.str.78  izjava Senada Muminovića

Na stranici 80 knjige u svojoj izjavi dalje kaže:

Citiram:…”Slušao sam isključivo Danijevo komandovanje,Nidžino navođenje,Deksovo i Matketovo izveštavanje…Sve vreme rada borbena posluga je postupala po komandama rukovaoca gađanja i zato je odlično odradila posao”…

Prilog br.7.str.80  izjava Senada Muminovića

Prvog decembra 2017. godine Senad Muminović je dao intervju vojnopolitičkoj osmatračnici.

Citiram:…” Prva dva pokušaja traženja i otkrivanja, bila su nešto duža. Nakon drugog pokušaja potpukovnik Aničić je protivno komandi komandanta zahtevao isključivanje visokog napona. Komandir baterije, za trenutak u nedoumici, ali zbog postupka nenadležnog starešine, ne postupa po tom zahtevu. Povišenim tonom Aničić ponovo zahteva skidanje visokog napona i prekid traženja cilja, što je i urađeno. U trećem pokušaju, zbog velike uglovne brzine cilja, traženje, otkrivanje i navođenje opet traje duže od 10 sekundi. Komandant, rukovalac gađanja Dani Zoltan komanduje „prati cilj“. Sledi ponovni zahtev potpukovnika Aničića za isključenje visokog napona i prekid borbenog rada…”

Upoređujući ove dve  izjave dolazimo do apsurda. On negira sam sebe. U prvoj izjavi za knjigu u opisu prva dva neuspela pokušaja Muminović ne navodi ko komanduje prekid borbenog rada. Darko Nikolić nije smeo sam da isključi zračenje na nišanskom radaru bez komande. Dani ne navodi da je on komandovao prekid borbenog rada. Pa ko je onda to naredio?. Senad to objašnjava u drugoj citiranoj izjavi. Doduše malo se zabrojao. Nisam ja zahtevao da se prekine traženje u drugom i trećem pokušaju, već komandovao u prvom i drugom pokušaju. To sam uradio jer to nije komandovao  Dani Zoltan,a morao je. Potpuna je laž da sam u trećem pokušaju insistirao na bilo čemu. Ono što je značajno jeste tvrdnja da je borbena posluga izvršila moju komandu. Skrećem pažnju čitaocu na rečenicu: “Povišenim tonom Aničić ponovo zahteva skidanje visokog napona i prekid traženja cilja, što je i urađeno.” Momenat kada je borbena posluga izvršila moju komandu dokaz je da su oba rukovaoca gađanja komandovala borbenim radom. Pored Senada to navodim ja u svojoj izjavi,to su tvrdili Stoimenov i Matić u izjavama na sudu. Konačno je makar i delimično Muminović jasno rekao ono što se zaista zbilo u kabini.  Kamo sreće da su svi rukovaoci gađanja u 250.rbr PVO primenjivali doslovno ovakav način borbenog rada,primenjujući Pravilo gađanja, čuvajući ljude i tehniku. Senad nije rukovaoc gađanja,niti je za to osposobljen. Diskutovati o ulozi rukovaoca gađanja sa nekim ko to nije nema nikakvog smisla. U uslovima borbenog rada kada se život meri sekundama raspravljati o principima rukovođenja i komandovanja,nadležnostima i primopredaji dužnosti potpuno je besmisleno. To je drugo pitanje.  Osnovno je pitanje u ovom slučaju da li je borbena posluga postupila po mom naređenju? Senad tvrdi da jeste. Da li je naređenje bilo pravilno i blagovremeno? Naravno da je bilo.

Daljom analizom njegove izjave za knjigu uočava se nova glupost. Ja vičem gasi,gasi, u trećem pokušaju pre nego što je Darko Nikolić uopšte uključio zračenje na nišanskom radaru. Tu nije kraj. Senad je otišao i malo dalje i proglasio me paničarem i histerikom. Šta je panika,a šta histerija?

Panika je iznenadno i bezrazložno opšte prestravljenje i zbunjenost,a histerija odomaćen izraz za duševne bolesti. Upotrebio je vrlo teške reči očito nesvestan njihovog značenja. Vrlo lepo me je okarakterisao, a već na sledećem položaju za ,manje od 10 sati ponovo sam komandovao tom istom borbenom poslugom. Iz njegove druge izjave jasno se vidi da nije bilo ni panike ni histerije.

Senad Muminović ne samo što je lagao da stojim u stanici za vođenje raketa od 20.30-21.15. On  manipuliše i po drugom pitanju- ko komanduje borbenim radom. To znači da je svesno učestvovao u prevari,u  nameštanju  sastava borbene posluge i načina borbenog rada.

Nikada ni u jednoj prilici nisam rekao da sam najzaslužniji za obaranje F-117A. Naprotiv, uvek sam u prvi plan iznosio značaj kompletnog raketnog diviziona i zaslugu borbene posluge. Demantovao sam jedino Dani Zoltana. Modifikaciju koju je navodno izvršio  i tvrdnju da je jedini komandovao borbenim radom. Kome je smetao moj doprinos i uloga te noći?  Zašto su oficiri u penziji dali lažne izjave i kome je to bilo od koristi? S kim sam to ja radio i šta je nagrada za laži?  Šta su to prikrivali saznaćemo vrlo brzo?

Đorđe Aničić

_______________

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (1)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (2)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (3)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (4)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (5)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (6)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (7)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (8)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (9)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (10)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (11)

_______________

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (1)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (2)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (3)

Obaranje F-117A: prekrajanje istorije (4)

1 KOMENTAR

  1. Autor teksta već godinu dana, uporno pokušava “ činjenično” da ospori izjave svojih ratnih drugova, datih u knjizi “Pad noćnog sokola”. Polazni aksiom istinosti svojih tvrdnji bazira na sopstvenom autorskom delu “SMENA”, nipodštavajući izjave neposrednih učesnika događaja koje je nebrojeno puta u svojim tekstovima nazivao lažovima, prevarantima , prevrtljivcima , ljudima nemoralnim koji prodaju veru za večeru itd..
    Pošto pomno pratim ovu sagu Karingtona (Aničića) , više puta sam komentarisao istupanja istog u raznim medijima i ukazivao na nedoslednosti i nelogičnosti koje iznosi. I u ovom tekstu ima neutemeljenih , proizvoljnih , nelogičnih zaključaka. Pa krenimo redom:
    – Citiram:…”Sve vreme ga pratimo na VIKO. Sa daljine 23 km dolazi već na 20 km. Približava se sa azimuta oko 180 stepeni u smeru ka 190,dovoljno veliki odraz i anemičan.
    Tvrdnja da se iz izjave da zaključiti da cilj prati više ljudi što Aničić tvrdi da nije tačno, je apsolutno nelogična iz prostog razloga , prvo što Aničić ne zna na koga Zoltan misli , a misli na još dva poslužioca osmatračkog radara, koji su sa njim na neposrednoj vezi, što u daljem tekstu tvrdi i autor teksta i to rečenicom – Na osmatračkom radaru P-18 prati ga i operator vodnik Ljubenković sa vojnikom Radovanovićem.
    – Razbudio sam ga rečima:”Dani ovaj ide na nas” kada je avion bio na daljini oko 18 km.
    Kako može biti logična tvrdnja da komandat, koga treba da zameni u smeni koja je u pripravnosti za lansiranje ,drema. Da je hteo dremati, logično bi bilo da ustupi dužnost Aničiću i ode sa Stanice da spava u mekom krevetu. Drugo ta tvrdnja je suprotna izjavama neposrednih učesnika.
    – Druga neistina odnosi se na to da je Nikolić samoinicijativno bez komande rukovaoca gađanja u oba slučaja prekinuo borbeni rad.
    Samo na osnovu činjenice da Dani nije u svom iskazu u knjizi Pad noćnog sokola precizirao ko je komandovao isključenje ANTENE, Aničić donosi zključak da Dani (komandant diviziona) laže. Dani nigde decidno nije tvrdio , izjavio da je Nikolić samoinicijativno prekinuo borbeni rad. Za takav postupak završio bi na vojnom sudu. Aničić zlonamerno ili slučajno u svom sopstvenom maniru tvrdi da komandant laže, samo zato što izjava nije do kraja konkretizovana.
    – Aničić iznosi sledeće -U oba neuspela pokušaja ja sam kao rukovalac gađanja komandovao prekid jer je traženje cilja trajalo duže od 10 sekundi. Svestan opasnosti komandovao sam: “Prekini traženje – ekvivalent!” Nikolić za pultom komandira baterije, ili ne čuje ili nije navikao da komanduju dva rukovaoca gađanja, i dalje navodi oficira vođenja na cilj.
    Suštinska dilema koju kod pratioca teme ostavlja ovaj pasus jeste odgovor na pitanje Šta je u stvari Aničić bio u vreme obaranja F-117A, RUKOVAOC GAĐANJA ILI POMOĆNIK RUKOVAOCA GAĐANJA. Ovdje tvrdi da je rukovaoc gađanja. Neka objasni kako je u izveštaju komandi brigade , bio na funkciji pomoćnika rukovaoca gađanja. Ako je bio rukovaoc nije mogao istovremeno biti I pomoćnik rukovaoca gađanja ili je on fenomen raketnih jedinica. Pošto tvrdi da je komandovao kao rukovaoc , a nije radio posao pomoćnika rukovaoca, logično je tada da je major Stoimenov Pomoćnik rukovaoca gađanja.Ko ovde muti vodu….
    – Aničić iznosi sledeće -U trećem pokušaju koji je uspešan nisam imao potrebu da bilo šta komandujem niti sam bilo šta rekao u toku borbenog rada. U tom pokušaju moje primedbe i zapažanja odnosile su se na izveštaje oficira vodjenja i operatora praćenja u toku leta raketa.
    Krajnje nelogično rezonovanje, a koje ide na ruku zamagljivanja postupka autora , koji je sa profesionalnog stanovišta krajnje problematičan. Ako je dužina vremena zračenja presudna za komandovanje za prekid borbenog rada,logično je da je vreme zračenja svakim pokušajem traženja sve veće , a samim i verodostojinie tvrdnje ostalih aktera događaja.
    – Aničić iznosi sledeće -Nisam ja zahtevao da se prekine traženje u drugom i trećem pokušaju, već komandovao u prvom i drugom pokušaju. To sam uradio jer to nije komandovao Dani Zoltan,a morao je. Potpuna je laž da sam u trećem pokušaju insistirao na bilo čemu. Ono što je značajno jeste tvrdnja da je borbena posluga izvršila moju komandu. Skrećem pažnju čitaocu na rečenicu: “Povišenim tonom Aničić ponovo zahteva skidanje visokog napona i prekid traženja cilja, što je i urađeno.” Momenat kada je borbena posluga izvršila moju komandu dokaz je da su oba rukovaoca gađanja komandovala borbenim radom.
    Ako je komandovao zajedno sa Danijem, nije mogao izvršavati zadatke dodeljene Pomoćniku rukovaoca gađanja, znači pomoćnik je bio neko drugi. Ovom tvrdnjom dokazuje istinitost izjava svojih ratnih drugova u knjizi Pad noćnog sokola. Sam sebe demantuje. KAKO je ONDA NA SPISKU SMENE POMOĆNIK RUKOVAOCA GAĐANJA. Mogao je biti samo drugi rukovaoc gađanja. Pitanje mešanja u komandovanje od starane Danija je posebno pitanje.
    – Aničić iznosi sledeće – Senad nije rukovaoc gađanja,niti je za to osposobljen. Diskutovati o ulozi rukovaoca gađanja sa nekim ko to nije nema nikakvog smisla. U uslovima borbenog rada kada se život meri sekundama raspravljati o principima rukovođenja i komandovanja,nadležnostima i primopredaji dužnosti potpuno je besmisleno. To je drugo pitanje. Osnovno je pitanje u ovom slučaju da li je borbena posluga postupila po mom naređenju? Senad tvrdi da jeste. Da li je naređenje bilo pravilno i blagovremeno? Naravno da je bilo.
    Treba samo vremenski datirati vreme diskusije. Ono je zadnja godina dana.
    Koliko sam upoznat sa karijerom Senada, mislim da je u vojničkoj karijeri obavljao posle rata mnogo vise vojničke dužnosti, nego što je autor u svojoj karijeri. Senad me je vise puta kontrolisao kao načelnik odseka za operativne poslove i obuku. Tematiku poznaje izuzetno I bilo bi dobro da ste sa njim diskutovali, imali biste šta naučiti. Njegov intervju dat portalu vojnolitička osmatračnica, koji ste pročitali , dao je jasne profesionalno stručne odgovore na sve moje dileme.
    – Aničić iznosi sledeće -Senad Muminović ne samo što je lagao da stojim u stanici za vođenje raketa od 20.30-21.15. On manipuliše i po drugom pitanju- ko komanduje borbenim radom. To znači da je svesno učestvovao u prevari,u nameštanju sastava borbene posluge i načina borbenog rada.
    Ova tvrdnja je apsolutno laž . Iz dve rečenice u knjizi Pad noćnog sokola citiram:Oko pola devet u kabinu ulazi potpukovnik Đorđe Aničić. Krov kabine u tom delu je nizak i on,stojeći u pognutom položaju, razgovara sa Danijem., koje definišu trenutak ulaska Aničića u kabinu i razgovor sa Danijem, izvodi zaključak i tvrdnju koje u rečenici i izjavi uopšte ne postoji. Nigde se ne spominje vreme od 20.30 -21.15.
    Tvrdnje autora da je bio drugi rukovaoc gađanja, da je komandovao borbenom poslugom zajedno sa Danijem, logički nameću zaključak – Da nije vršio dužnost pomoćnika rukovaoca gađanja(nije to bio ,nije mogao istovremeno obavljati dve dužnosti), I da je neko drugi bio PRG. Treba dati odgovor otkuda je onda na mestu PRG u izveštaju autor (Aničić)teksta. Nešto tu debelo nije logično.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime