Zoran Đinđić, koferče, Miša Banana, Ćuruvija, Šarić, Mišković, Kosmajac i svi drugi koji su prošli poligrafe i druga čuda jedne „efikasne“ države kakva je Srbija, pa i oni koji će tek sada (za Novu godinu, pod slavljeničkim svetlima) da stignu na red… Što je mnogo mnogo je. Pa čak i za ovakvu malu državu. Premijer sve jače oseća da se on sa svojom novoučipovanom „protestantskom etikom“ sve više udaljava od onog „divljeg srpskog naroda“ koji ubija svoga kralja i kraljicu izbacujući ih kroz prozor (oni s protestantskom etikom ubijaju pametnije, lukavije, čistije). Slučaj „Ćuruvija“ nikako da dobije svoj epilog. Premijer je davno rekao da nisu Šiptari ubili srpsku decu u kafiću „Panda“ u Peći, ali još nam nije rekao ko ih je ubio. Dačić kaže da nije on učestvovao u ubistvu Đinđića, učestvovali su neki drugi. Koji? Živković, Šutanovac, Ljajić i ostali članovi DOS-a? Šta nam to sadašnji PPV poručuje? Ili tačnije, kome šalje poruke tipa: ne dirajte vi mene pa neću ni ja vas!
Nekome se, izgleda, približilo! Kome? Da li ćemo stići da to vidimo?
