“Pristajemo da političari vređaju kolege, čak se uključujemo u to. Mi ovde imamo kritičare medija, koji se obračunavaju sa njima, i imamo medije koji služe za obračun sa drugim medijima. Građani nama ne veruju”, kaže Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a
Ono što je veliki problem u novinarstvu je nedostatak solidarnosti, smatra Obradović.
“To je najbolji način da srušite autoritet profesije, ako ih povezujete sa interesima koji nisu usko profesionalni. To je deo trenda koji ima cilj relativizaciju novinarskog posla. Ne tvrdim da se svi novinare bave poslom u skladu sa etičkim standardima. Ali ne smemo da dozvolimo da nas neko deli po tom osnovu”, rekao je Obradović.
Objavljen je Izveštaj Misije OEBS-a u Srbiji o prevremenim parlamentarnim izborima 24. aprila. Posmatrana je kampanja, sami izbori i objavljivanje rezultata.
U tom izveštaju se navodi da je nedostajalo analitičko i kritičko izveštavanje glavnih elektronskih i štampanih medija. Pokazalo se da su aktivnosti vlade dominirali u programima vesti, a način izveštavanja je bio pozitivan ili neutralan.
“Izveštaj OEBS-a je oslikao situaciju tokom predizborne kampanje, ali ove rečenice koje su vezane za predizborni period mogu da se primene i pre i posle izbora. Mi smo i reagovali na ovaj izveštaj, jer REM ima obavezu da objavi izveštaj o toku predizborne kampanje, sa aspekta ravnopravnosti. REM ni posle četiri meseca nije objavio taj izveštaj, što može da govori dosta”, kaže Obradović.
“REM ne preduzima potrebne mere”
Kako kaže Obradović, po govori da je REM “kancerozno tkivo na medijskoj sceni Srbije”.
“Dok imamo ovakav REM imaćemo i ovakve medije. REM ne preduzima mere u očiglednim slučajevima kršenja medijske norme ne preduzima mere. To pogoduje medijskoj politici koja je dominantna, a ona je pristrasna i neobjektivna, i mi se tu vrtimo u začaranom krugu”, kaže Obradović.
Stvarala su se sistemski preduslovi da REM bude takav, smatra predsednik NUNS-a.
“U regularnim uslovima, REM bi izricao kazne. Da barem dobijemo pristojnije televizije sa nacionalnom frekfencijom, i dobijemo uravnoteženije izveštavanje kada su u pitanju izbori ali i svakodnevno informisanje građana”, kaže Obradović.
Kako kaže, ovo je jedna slika koja se ponavlja već nekoliko godina.
“Mi nemamo profesionalne medije, imamo medije koji predstavljaju aktere na političkoj sceni. Oni nisu u službi građana, već imamo medije koji služe nekoj svrsi. A ona je podrška nekoj političkoj opciji. Uglavnom podrška vlasti. Imamo nekoliko beznačajnih medija koji se navode kao kontraprimer, i koji kritikuju vlast”, kaže Obradović.
“Nije dobra praksa držati konferenciju samo za neke novinare”
Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, u znak protesta, održala je konferenciju za novinare na koju nije pozvan deo medija. To su, kaže, oni koji joj stavljaju metu na čelo proglašavajući je srbomrscem. I pored toga, sazivanje konferencije za deo medija kritikovala su novinarska udruženja.
“Mislim da to nije dobra praksa. Mogu da razumem, imali smo i mi neprijatne situacije na konferencijama za medije. Ali to ne sme da bude opravdalje da se zavede praksa da će svako da zove medije za koje misli da su podobni da izveštavaju. To može da posluži svakom drugom da nas novinare sutra zaustavlja na raznim događajima. To se i dešavalo, ali može da posluži kao opravdanje. Mislim da to nije dobar potez, to ne doprinosi ni slobodi medija, a ni gospođa Milić nije postigla efekat koji je htela. Samo je tim medijima, od kojih neki imaju problematičnu politiku, dala argumente da govori o tome kako se neko neprimereno ponaša prema njima”, kaže Obradović.
Sašu Radulovića, lidera pokreta Dosta je bilo, u junu, po izlasku iz skupštinske sale po konstituisanju novog saziva, sačekao veliki broj novinara, a on odlučio da nekima odgovara na pitanja, a drugima ne (mislim na novinare Pinka i Studija B) i kada je rekao da oni “možda jesu završili Fakultet političkih nauka, ali da nisu novinari, već deo Vučićevog tima”.
Obradović kaže da ni to nije dobra praksa.
“To je praksa koja se zapatila u Srbiji. Ona nije počela sa Sašom Radulovićem. Neki mediji i novinari se nazivaju političkim aktivistima. Nije na političarima da odlučuje ko je novinar a ko ne, to je pitanje struke. Na građanima je da donose vrednosne sudove”, kaže Obradović.
Slična je situacija u celom regionu, uz male razlike.
Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.
Jelisaveta Ćirilović
N1
