U Beogradu održana redovna, sedamnaesta skupštnia udruženja Fond dijaspora za maticu
Moto sedamnaeste Skupštine udruženja Fond dijaspora za maticu, nedavno održane u beogradskom Sava centru, bio je „Od braće- braći“.
Skup je među prvima pozdravio zamenik gradonačelnika Beograda Andrej Mladenović. On se u svom izlaganju zahvalio Fondu za izuzetni doprinos kod otklanjanja posledica velikih poplava u Srbiji kao i za druge humanitarne akcije. Posle njega je reč dobio Mlađen Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Beogradu koji je pročitao pozdrav zahvalnosti premijerke Republike Srpske Željke Cvijanović za pruženu pomoć poplavljenim opštinama u državi Srba sa druge strane Drine.
Predsednik Upravnog odbora Fonda dr-inž. Miloje Milićević iz Berlina je posle kraćeg pozdrava prisutnih, odmah dao reč predsednicima i predstavnicima gradova i opština Valjeva, Kraljeva, Paraćina,Varvarina, Krupnja, Kladova, Golupca, Osečine i Koceljeva. Oni su se u kraćim obraćanjima prisutnima zahvalili Fondu za nesebičnu pomoć kod otklanjanja posledica katastrofalnih poplava. -Bio je to, čuli smo od predstavnika opština, izuzetan dokaz solidarnosti i jedinstva srpskog rasejanja i Srba u otadžbini“.
U svom izveštaju o radu Fonda od skupštine održane s jeseni 2014.g. do ovogodišnje, predsednik Milićević je naveo da je Fond pomogao maksimalno koliko je mogao. Za obnove i opravke škola, bolnica, obdaništa, mostova i puteva u pomenutim opštinama, Fond je u Srbiji potrošio 750.000 evra a u Republici Srpskoj 275.000 evra. Predsednik Fonda je posebno podvukao činjenicu, da su u Obrenovcu obnovljene 22 zgrade, u opštini Lopare u RS je popravljeno 5 zgrada, u Rekovcu je sanirano klizište kod 14 kuća, napravljena su dva nova mosta -u Valjevu i u Koceljevi, obnovljeno je 5 škola, više obdaništa itd. Narodne kuhinje na Kosovu su dobile u mesečnim ratama ukupno 1,2 miliona dinara ili preko 10.000 evra, pomognuti su mnogi pojedinačni projekti i pojedinci, tako da je ukupno za godinu dana u humanitarni rad uloženo više od 1,1 miliona evra. Svojom ukupnom donacijom Fond dijaspora za maticu se tako svrstao u red najvećih humanitarnih fondova!
Diskutanti su pomenuli da se nažalost ne primećuje ni pomoć ni interes države Srbije za rad Fonda čiji svi članovi –od predsednika do poslednjeg člana, rade volonterski. Oni sve troškove za telefon, odlaske na teren, kancelariski materijal, dolaske na skupštine itd. plaćaju iz svojih džepova. Nekoliko članova Uprave je samo za otklanjanje posledica od poplava u Fond iz svojih sredstava uplatilo više od 10.000 evra. Prisutni su bili posebno razočarani da, iako pozvani, skupštini nije prisustvovao niko ispred Vlade Srbije pa ni iz Resora za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova. Država Srbija je poslednjih godina profitirala od rada Fonda ne samo zato što je Fond finansirao ono što je trebalo da uradi država, nego što je i od kamata dobijenih na kod banaka deponovana sredstva, naplatila porez od preko 100.000 evra. Na sve dosadašnje molbe da se humanitarni fondovi oslobode plaćanja poreza na dobijene kamate, nikada od nadležnih nije stigao nikakav odgovor.
Posle obnavljanja rada Fonda „Sanja Milenković“ pri Fondu dijaspora za maticu iz koga se finansiraju talentovani studenti matematike i tehničkih nauka, više puta je zahtevano da se vrate svojevremeno takođe od države zaplenjena sredstva u iznosu od preko 130.000 evra. Nažalost do danas bez ikakvih rezultata. Slično je i sa kamatom za velika sredstva koja je od Fonda 2001.g. zaplenila tadašnja vlada. Posle mukotrpne borbe sa državnom administracijom dugom 8 godina, vraćena je glavnica od oko 3,5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, ali nije kamata na ta sredstva koja je država koristila punih 8 godina. Zahtev Fonda po tom pitanju, rečeno je u podnetim izveštajima, ostaje i dalje na snazi kako bi se obezbedio budući rad Fonda.
Fond dijaspora za maticu će u dolazećem periodu i dalje pružati humanitarnu pomoć prema od Uprave već odobrenom planu, posebno na zbrinjavanju najugroženijih izbeglih i proteranih porodica. Razmotriće se mogućnost izgradnje stalne Zadužbine fonda ukoliko grad Beograd ustupi besplatno ili uz neku prihvatljivu nadoknadu odgovarajuće zemljište ili veći objekat koji bi mogao da se adaptira za zadužbinu.
Iako su na skupštinu bili pozvani izveštači svih beogradskih medija, osim novinara jednih novina koje izlaze u dijaspori, i novinara emisije Večeras zajedno Radio Beograda koji su naknadno izveštavali o skupštini, pozivu se niko nije odazvao.
To dovoljno govori o tome da medijima, naprotiv svih tvrdnji o slobodi štampe u Srbiji, ipak diriguje Vlada jer ako se na nekom skupu dijaspore ne pojavi niko od važnijih ljudi iz Vlade, onda nema ni novinara. Tako javnost u Srbiji ne može ništa da sazna o aktivnostima i pomoći rasejanja, ma koliko se dijaspora trudila da pomogne svoje sunarodnike u Srbiji.
Predrag Rakočević
