Od Kipra do blata via media

Kako sam učestvovao u “iznošenju srpskog novca na Kipar tokom devedesetih”, odnosno kako i dalje vedrim i oblačim tako što “upravljam sredstvima RFZO” u režiji Blica, Informera i Naših novina

Sećate li se šta je čuveni Duško Radović govorio o “demantiju”, a to je “kao da jastuk pun perja prospete sa Beograđanke (što je osnovna vest), pa onda skupljate perje (što je demanti)”.

Proteklih dana primam brojne telefonske pozive od kolega, prijatelja i poznanika, šaljive i one druge, s jednim jedinim pitanjem: kako sam uspeo toliko dugo i uspešno da tajim od njih da sam imao tako sjajnu i uspešnu karijeru na Kipru devedesetih i kako me je takva “kiparska karijera” ovih dana preporučila da budem “postavljen na mesto zamenika direktora RFZO”, a da sam paralelno sve to vreme fingirao redovan studentski život na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i kasnije aktivno napredovao kroz sva saradnička i nastavnička zvanja na Ekonomskom fakultetu, sve do zvanja redovnog profesora, prilično dobro ocenjenog među studentima, poštovanog u naučnom i konsultantskom svetu? Naravno da nisam u stanju da smislim suvisliji odgovor (teorija zavere? resavska novinarska škola?), od onog čuvenog – verujete li Blicu/Informeru/Našim novinama ili svojim očima?…

Šalu na stranu, već treći put za kratko vreme se nalazim u nezahvalnoj ulozi duškoradevićevskog “skupljača perja”, naravno neuspešno, pa ako je već stvar nepovratno izgubljena, onda bar da publici i svim potencijalnim budućim žrtvama ukratko opišem kako to izgleda naći se ni kriv ni dužan na poternicama ovdašnjih tabloida.

Prvi ‘jastuk s perjem’: Informer, 10.06.2013. “Bruka, zataškana pljačka veka” (2-3. strana)

Bejaše lepo letnje jutro kad sam uobičajeno krenuo na posao (na fakultet, ne u Nikoziju!), kad mi je jedan dobro obavešteni prijatelj telefonom javio da sam “zvezda” Informerovog “istraživačkog članka” o putevima iznošenja srpskih para na Kipar u vreme sankcija devedesetih godina, kao jedan od glavnih organizatora i realizatora inkriminišućih transfera. Nakon što sam se sabrao od prvobitnog šoka, došao sam do telefonskog broja urednika D. J. Vučićevića i pozvao ga da mi objasni kako je došlo do zamene identiteta, kada je sve moglo biti provereno sa nekoliko klikova mišem. Vučićević mi se ljubazno izvinio zbog greške i rekao da je ona nastala neiskustvom dežurnog novinara koji je radio na “slučaju” u zadnji čas pre slanja broja u štampu, obećavši da će objaviti ispravku u sutrašnjem broju (naravno, ispravka je objavljena tek za dva dana).

Drugi jastuk s perjem: Blic, 3. 10. 2014.

Ovog puta su mi se javila petorica prijatelja da uzmu muštuluk kako sam ponovo “zvezda” ovog puta Blicovog “istraživačkog članka” o putevima iznošenja srpskih para na Kipar u vreme sankcija devedesetih godina, sa gotovo istim naslovima i podnaslovima i velikom fotografijom moje malenkosti zagledanog, valjda, u kiparske horizonte; ovog puta je to izvađeno iz naftalina jer sam navodno “postavljen na mesto zamenika direktora RFZO”; ponovo sam pozvao urednika (Ivan Jovanović), koji mi se ljubazno izvinio zbog greške i rekao da je ona nastala neiskustvom dežurnog novinara koji je radio na “slučaju” u zadnji čas, obećavši da će objaviti ispravku u sutrašnjem broju.

Treći jastuk s perjem: Naše novine, 6. 10. 2014.

Tek što sam nekoliko dana odmorio od nezaslužene slave od medijskog nastupa u Blicu, veća grupa prijatelja, takoreći forum, uživevši se već u ulogu tabloidnih disangelista i ne bez izvesnog jetkog slada, javiše mi da sam još jedared postao ona ista “zvezda” “istraživačkog članka” ali ovog puta Naših novina, o putevima iznošenja srpskih para na Kipar u vreme sankcija devedesetih godina, sada već sa potpuno istim naslovima i podnaslovima i još većom onom, već velikom fotografijom moje malenkosti iz Blica zagledanog, valjda, i dalje u kiparske horizonte; naravno, povod je ponovo moje “postavljenje na mesto zamenika direktora RFZO”; i još jednom sam pozvao ovog puta urednika Novina naših (Antonije Kovačević), koji mi se ljubazno izvinio zbog greške i rekao da je ona nastala neiskustvom dežurnog novinara koji je radio na “slučaju” u zadnji čas, obećavši da će objaviti ispravku u sutrašnjem broju.

Dan mrmota ili neka se pripremi…

Verovatno nije potrebno naglašavati da nikada u životu nisam ni bio na Kipru, niti sam poznavao Borku Vučić, niti sam ikada radio u sferi bankarstva i finansija jer je moja naučna i konsultantska oblast poslovna ekonomija i menadžment, tačnije realna ekonomija – proizvodnja, trgovina i logistika. No, možda sve ovo bude podstrek za nove profesionalne izazove, pa se možda i okušam u bankarsko-finansijskoj sferi ekonomije koja očigledno donosi i veći novac i “izuzetno toplu” medijsku pažnju. Ipak, moram da priznam da mi izuzetno prija procena “istraživačkog novinarstva Srbije” da sam mogao biti tako uspešan na Kipru u svojim dvadesetim godinama, što je možda paralela sa mnogim uspešnim ekspertima koji su kao jako mladi uspešno vodili ekonomiju Srbije tokom prethodnih 14 godina, što je danas očigledno svakom dobronamernog građaninu.

U očekivanju da uskoro isti članak objave Danas, Politika i Glas pomoravlja, upućujem im ovim isti demanti sa praznim mestom pa nek sami popune naziv novine i druge generalije, kako im ne bih remetio radnu atmosferu. Znam za loše uslove u kojima rade honorarci i ostali poluzaposleni, privremeno i povremeno angažovani i povremeno i polovično plaćeni saradnici u domaćim a stranim medijima u Srbiji. Upravo zbog toga nisam do ovog momenta dao saglasnost da moj advokatski tim preduzme pravne mere za zaštitu mog imena od teške ljage i kleveta koje se čine pomenutim ponovljenim “greškama” u ovdašnjim medijima. Međutim, ukoliko se nastavi sa istim ili sličnim klevetanjem u istim ili drugim medijima, čime bi ova pojava poprimila formu sistematske i organizovane harange, biću nažalost prinuđen da zadovoljenje za povredu ugleda i časti potražim u odgovarajućem objedinjenom sudskom postupku, s tim što bi obeštećenje bilo prosleđeno žrtvama poplava u istočnoj i zapadnoj Srbiji.

Ljubazno, vaš “Kipranin” S. A.

Saša Aćimović

NSPM