Od svakog litra goriva više od pola ide državi

0
542
Fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović

Državna komponenta cene goriva je veća od one kompanijske: po svakom litru benzina i dizela država uzima više novca nego kompanija koja to gorivo prodaje.

Petog juna, tri dana pre nego što su počeli protesti vozača zbog visokih cena goriva, ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je za TV Prva da “cenu nafte i derivata diktira svetsko tržište, da je sirova nafta u svetu poskupela”, i da se on nada “da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata”. Ako cene nafte ne padnu, onda će Vlada Srbije “razmotriti koje mere ima na raspolaganju”, rekao je Antić.

Nedelju dana kasnije, 12. juna, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da u vezi sa cenom benzina “malo možemo da intervenišemo”:

“Oko benzina ne možemo mnogo toga da uradimo, iako sam saglasan da trgovci uzimaju visoku maržu, i razgovaraćemo sa njima, jer oni uzimaju po 18, 19 dinara po litru. Ogromnu zaradu uzimaju. Ono gde može da se deluje i gde će da se deluje, ali bez ulice i da vidimo koliko može vlada dodatno da uloži, to je oko dizela, i tu imam posebno poštovanje prema poljoprivrednicima, posebno prema autoprevoznicima, prema ljudima koji žive od toga.”

Između ove dve izjave, “uglavila” se emisija poslanika Vladimira Đukanovića, u kojoj je on, između ostalog, saopštio da država “suštinski ne može da utiče na cenu goriva”.

Da li je sve ovo tačno i od čega zavisi cena goriva?

Cene svih vrsta goriva u maloprodaji sastoje se iz dve komponente. Jedna je kompanijska cena: nju formiraju tržišna cena nafte, cene prerade i transporta, trgovinska marža, ostali troškovi – kao što se cene formiraju i za druge vrste proizvoda.

Međutim, druga komponenta koju plaća kupac kada dođe na benzinsku pumpu jeste ono što država “nadogradi” na ovu kompanijsku komponentu: akciza, PDV i druge naknade.

U slučaju Srbije, ova druga, državna komponenta cene goriva je veća od one kompanijske: po svakom litru benzina i dizela država uzima više novca nego kompanija koja to gorivo prodaje.

Na primer, prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), prosečna maloprodajna cena benzina sa 95 oktana na dan 6. juna iznosila je 1,29 evra za litar. Od toga, kompaniji je ostajalo manje od 60 evrocenti, a država je na svakom litru uzimala oko 70 evrocenti.

Prema istim podacima, od 1,38 evra koliko je koštao litar evro-dizela, državi je išlo oko 73 evrocenti, a kompaniji oko 65 evrocenti. Po litri TNG-a, država uzima 31,6 evrocenti, a kompaniji ostaje 32,8 evrocenti. Srbija, prema podacima UNKS, ima ubedljivo najviše državne takse po litri dizela i TNG u odnosu na zemlje sa kojima se graniči, dok je na trećem mestu prema visini taksi za benzin.

Prema tome, nema ni reči o tome da cena goriva “zavisi od tržišta nafte”, da država “suštinski ne može da utiče na cenu goriva”, kao ni o tome da država u vezi sa cenom benzina “ne može mnogo toga da uradi”.

Cena nafte zbilja utiče na cenu goriva – u onom delu cene koju formira kompanija koja prodaje gorivo. Međutim, kako smo videli, veći uticaj na cene goriva ima država. A, kao što je rasla cena nafte (na primer, od juna 2017. do maja 2018, cena sirove nafte tipa Brent porasla je sa oko 46 na blizu 80 dolara za barel), rasla su i državna zahvatanja u Srbiji.

Svake godine podizane su akcize za gorivo, naročito za tečni naftni gas (sa 30 na 42,9 dinara, odnosno za 43 odsto), a uvođene su i nove obaveze za proizvođače i uvoznike: naknada za markiranje goriva (2013. godine), za formiranje obaveznih rezervi (2014) i za monitoring kvaliteta goriva (2015).

Podsetimo se sada izjave ministra Antića da će Vlada “razmotriti koje mere ima na raspolaganju” ako cena nafte ne padne. Zakon o akcizama nudi jednu takvu meru – u članu 17. piše:

“U slučaju rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, koji negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, Vlada može privremeno smanjiti iznose akciza (…) za iznose za koje su povećane cene tih derivata nafte, s tim što to umanjenje ne može biti veće od 20% poslednjih objavljenih iznosa akciza usklađenih prema stavu 1. ovog člana.”

U prevodu, to znači sledeće: prema Zakonu o akcizama, akciza na bezolovni benzin od marta 2018. iznosi 54,94 dinara. Vlada bi, dakle, bez problema mogla da smanji ovu akcizu za 20 odsto, odnosno za 11 dinara po litru (plus bi i PDV bio nešto niži, zbog manje osnovice na koju se obračunava).

Ovime ne bi bili usvojeni zahtevi demonstranata – da cena bezolovnog benzina bude do 120 dinara, dizela do 110 dinara, te da se PDV računa na osnovnu cenu, bez akcize – ali bi svakako pomoglo i građanima i privredi.

No, od jednog čoveka zavisi…

Radmilo Marković

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime