Od Vučićeve brze saobraćajnice, ostale samo laži Brnabićke

1
724
Brza saobraćajnica danas / Foto: Kolubarske

Na petlji u Nepričavi, na mestu odakle bi trebalo da krene brza saobraćajnica koja će Valjevo spojiti sa auto-putem „Miloš Veliki“, danas nema mašina, nema kamiona, nema radnika, nema radova, a nema ni „kampusa za radnike“. Nema ničega, osim gradilišne table, na kojoj piše početak radova jun 2020. godina.

A pre dva i po meseca, ili četiri dana pred izbore, na tom mestu je bilo „postrojeno“ 18 teških kamiona, nekoliko bagera, buldožera, 30-ak radnika i bina sa koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svečano ozvaničio početak radova na izgradnji brze saobraćajnice – deonica Iverak-Lajkovac, pišu Kolubarske.

Trebalo je narodu pokazati kako se u Srbiji rade i grade auto-putevi, a i Valjevce je valjalo pred izbore obradovati da će konačno dobiti brzu saobraćajnicu koja će ih spojiti sa „Milošem Velikim“.

Međutim, na samom otvaranju ispostavilo se da nije „početak radova“, nego „početak pripremnih radova“. Upitan kako je moguće da počnu radovi a još uvek nije urađen projekat, nije izdata građevinska dozvola, niti je završena eksproprijacija, Aleksandar Vučić je priznao da je ipak reč o „početku priremnih radova“, a da će radovi „vrlo brzo početi“. Međutim, ni nakon dva i po meseca ne nazire se ništa od tog „vrlo brzog početka“.

Premijerka Ana Brnabić juče je boravila u Valjevu, došla je, kako reče, da podrži novog valjevskog gradonačelnika Lazara Gojkovića. Podrška je izgledala kao da smo u izbornoj kampanji. Ponovo o istim projektima, rekonstrukciji bolnice, Doma zdravlja, industrijskoj zoni, Divčibarama, izgradnji brze saobraćajnice…

Vučić svačano najavljuje radove / Foto: Kolubarske

Premijerka je rekla da je strateški važan projekat, investicija od 158 miliona evra, izgradnja brze saobraćajnice, deonica od Iverka do Lajkovca, koja će Valjevo spojiti sa autoputem „Miloš Veliki“.

Da Vas podsetimo:  „Zašto da ne ostanem u Srbiji, ovi ljudi znaju kako da prežive katastrofe“

– Radovi su u toku, izvode se kao i na svakom gradilištu pripremni radovi, a kada budu završeni pripremni radovi kreću efektivni radovi, i to je tako na svakom gradilištu. Tako su na Moravskom koridoru pripremni radovi trajali jedno šest meseci, pa dok završite to, dok napravite kamp, pa dok obezbedite sve za početak radova… Dakle, krenuli su pripremni radovi i svojom dinamikom će ići i svi ostali radovi. Investicija je vredna 158 miliona evra i svi zajedno treba da budemo presrećni i preponosni zbog toga – poručila je premijerka.

Ana Brnabić i Lazar Gojković / Foto: Kolubarske

Na pitanje kada će biti završen projekat za deonicu Iverak-Lajkovac, da li je dobijena građevinska dozvola i da li je završena eksproprijacija, premijerka kaže:

– Ako se ne varam projektuje se po fazama, nemam tačne detalje, ali dakle ide projektovanje po fazama, sigurno su neki delovi projekta završeni zato što su krenuli pripremni radovi. Da li je završena eksproprijacija, verovatno nije kompletna, tako da… Ono što je moglo da se uradi, da bi krenulo što pre, je urađeno i mi svuda radimo tako. Ja koliko znam građevinska dozvola nije izdata, mislim da je izdata za pripremne radove – odgovorila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Ostalo je nejasno da li premijerka zaista nije primetila, a prošla je pored petlje u Nepričavi, da se ništa ne radi ili je pak videla i dobro zna da radova nema i da nisu „u toku“, ali je uprkos tome u dobrom starom maniru „govorimo šta hoćemo, a ne kako jeste“, odlučila da kaže da su radovi u toku, a nisu!

– Radovi će ići svojom dinamikom – reče Ana Brnabić, ali ta dinamika nije poznata čak ni njoj. Nameće se zaključak da jedinu dinamiku imaju obećanja.

Da Vas podsetimo:  Nemački papir za Kosovo

Podsećam, brzu saobraćajnicu ili „šnel štrase“ obećao je i bivši gradonačelnik Slobodan Gvozdenović na početku svog mandata 2016. godine. U Valjevo je već u decembru te godine došao tadašnji premijer Aleksandar Vučić, koji je pružio podršku Gvozdenoviću, i obećao da će Valjevo dobiti brzu saobraćajnicu.

Izvor: Direktno / Kolubarske.rs

1 KOMENTAR

  1. STRPITE SE BORANI, BAR DOK NE “POCRKATE”!

    Tekst autora Ivana Vučkovića je samo načeo nerešivu problematiku aerozagađenja, vode i zemlje u Boru. Grad Bor, jedini proizvođač bakra u zemlji, rešavao je problematiku aerozagađenja ugradnjom nove opreme i tehnologije uz prevelikog ulaganja i zadovoljenje mnogih apetita od Spaskovskog do njegovih mentora iz vlasti, a sada borani se truju danonoćno sumpor-dioksidom, arsenom, kadmijumom, živom i dr. Zbog čega ΛV da se jedi zbog potrovanih borana i boranki i to je, kaže, njihova stvar, a nije se zamislio kada je upropašćavao RTB Bor sa svojim klimoglavcem i dupeuvlakačem Spaskovskim, grobara RTB Bor. Uložili su više od milijardu evra i otpisali milijardu evra dugovanja. Nije ga bilo briga ni tada ni sada što , znao ili ne, nemilosrdno truje borane svim i svačim. U zadnje vreme pominje se veličanstveno zagađenje Bora. Ovo je bilo i ranije, ali se nije pridavala važnost, možda zbog toga što se sada pojavila maćeha građana Srbije ΛV, koji se pre toga nije setio ili prisetio. Bor se trovao čitavog mandata ΛV, jer je bio zauzet problemima upropašćavanja RTB Bor, štiteći neumorno svog pulena Spaskovskog, koji je uništio Kombinata bakra, doveo ga do globalnog gubitaša, a cena bakra bila je no ikada veća (viša od 10.000 $/t, no ikada veća u istoriji bakra) i na kraju poklonjen je prijateljima iz Kine. Uložene investicije srpskim novcem više od pola milijarde dolara samo za izgradnju nove peć za topljenje, a ne nove topionice, kako tvrdi Spaskovski, a efekti su kao da ništa nije se radilo i gradilo. Međuvremenu Spaskovski se optužuje za krađu zlata, zlatnog mulja, malverzacionih ugovora kupovine sirovina i opreme, prodaje bakra i zlata, ali ne trpi posledice. On je lagao borane da će vazduh u Boru biti kvalitetniji od onog u 1903. godine, kada je počela proizvodnja rude bakra ostala je priča, a istina ni blizu rečenoga. Sada se skromni borani i lepe boranke guše SO2 gasovima (SO2 5128 µg/nm3 u vazduhu, od zakonom dozvoljenih 125), arsenom (4771 ng/nm3,u vazduhu a dozvoljeni 6), olovom (6032 µg/nm3 u vazduhu, a dozvoljeni 1), kadmijumom i kompletnog Mendeljejevim sistemom elemenata. Autor svih bajkolaži je Spaskovski, zadnji direktor RTB Bor sa mentorima Dinkićem, Tadićem, Vučićem, koji mu neizmerno verovali, a on ih je nemilice lagao i izlagao, a oni pogrešno širili tu laž o gradnji nove topionice bakra u Boru. Laž Spaskovskog da je izgrađena nova topionica niti je prva, niti zadnja. Za sve te laži, malverzacija i kriminalnih radnji Spaskovski je zaslužio da bude stanovnik “Genčićeve vile”. U Boru zagađenje vazduha, zemljišta i vode je opasnije (višestruko veće od zakonom dozvoljenog), ljudi moji, od korona virusa a inspektore ovo ne interesuje, interesuju ih samo pare. Spaskovski i vlast Srbije pokloniše RTB Bor Kinezima, a time ostaviše svoja dela da truju ni krive i dušne građane i lepe građanke Bora. Sa tehnološkim iskorišćenjem bakra u topionici, kako se velelepno hvalio Sosa, od 98%, možda je pogrešio, i više lagao, da je vazduh boljeg kvaliteta nego 1903. godine. Lagao i izlagao, a ništa, osim poštenja, ljudkosti i znanja, mu ne nedostaje, a i za kada mu trebaju nafatirao se love izgradio najbolju i najefikasniju topionicu bakra na svetu celom i najbolju svih vremena. Naravno, samo za svoje fotografisanje u prekrasnom i nekvalitetnom listu tada „Kolektiv“. Laž ga održala do današnjih dana. Kako li mu veruju nepoverljivi Kinezi. Zadužio ih topionicom na poklon date. U Boru nije izgrađena nova topionica, već je rekonstruisana postojeća topionica izgradnjom fleš peć za topljenje i postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline iz gasova topionice, a ostali delovi konvertori, plamena rafinacija elektro, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i putna mreža su ostali iz ranijih faza gradnje. Početak rekonstrukcije bombasto je otvoren uz prisustvu ministara Ćirića dana 28. juna 2011. godine, fizički završetak rekonstrukcije je pompezno i bogate trpeze završena 23. decembra 2014. godine u prisustvu premijera Vučića i to je njegova zadnja poseta RTB Bor. Početak proizvodnje bakra rekonstrujisanom topionicom je počela 5. marta 2015. godine u čast rođen dana A.Vučića, koji nije prisustvovao, jer je prevaren sa mnogim stvarima u vezi rekonstrukcije topionice, a ne gradnje nove. Rekonstrukcija topionice počela je sa 80 miliona evra, pa je narasla cena na 130, pa 180, da bi završila sa polamilijarde evra, kao da je izgrađena nova topionica i to na poljani. RTB Bor je zapošljavao 25.000 radnika, a u vreme Spaskovskog broj zapošljenih je pao na 5.000. Zatvorene su sve fabrike prerade bakra, livnice, a RTB Bor je sveden na period 1938. godine, proizvodnja bakra, srebra i zlata, sirovina koju kinezi transportuju u Kinu na dalju preradu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime