Američki ministar odbrane Mark Esper, najavio je da se počinje sa ozbiljnim medijskim ratom protiv Rusije u Srbiji. Nije ovo ništa čudno što ministar odbrane Amerike nikad ne priča o odbrani, već isključivo o napadu. Za njih je istrebljenje Indijanaca bilo odbrana civilizacije, bombardovanje Srbije je bilo odbrana prava, okupacija Kosova i Metohije, ili saradnja u okupaciji, je odbrana albanske države, bombardovanje civila u Siriji je odbrana svetskog poretka od terorizma i tako dalje i mnogo bezobraznije.
Njima nije cilj da u Srbiji utihne ruski uticaj, ako ga uopšte ima u onolikoj meri u kojoj se priča, već da se isključe svi oni faktori koji bi Srbe podsetili na pravoslavlje, na život, na neagresivnu politiku.
Ne znam o kojim ruskim medijima u Srbiji je reč, ali znam da su američki mediji ovoj državi, kao i mnogima, doneli okupaciju u savršenim digitalnim slikama. Rezultat američkog uticaja na Srbiju, govorim o onom štetnom, dakle, o uticaju koji je nastupio posle sedamdesetih godina i zlatnog doba Holivuda. Kada su shvatili da kroz Holivud mogu da fabrikuju mržnju umesto ljubavi, umetnosti i kulture, požurili su da stvaraju kult poznatih ličnosti čija će lica svetu usađivati nemoral i koja će uspostaviti preduslove za medijsku i svaku drugu dominaciju.
Srbi nisu u holivudskim filmovima teroristi zato što Holivud pravi realne filmove, jer pobogu, pogledajte npr. „Tripl Iks“ (1, 2, 3), već su Srbi teroristi, ne samo zato što imaju sličan jezik Rusima koji su uvek predstavljeni kao mafijaši, zato što Amerikancima treba Trepča, treba im Kosovo sa Bondstilom (jedna od retkih nebombardovanih teritorija za vreme NATO agresije 1999. godine), potrebne su im reke na Kosovu i Metohiji, potreban im je tranzit za trgovinu belim robljem, organima, drogom i oružjem, ne kao državi, već kao sili koja to dozvoljava onima koji to čine kako ne bi zadirali u Ameriku.
Napraviti Srbe teroristima, Srbiju predstaviti kampom za teroriste, našu decu kao zločince, taktika je koja će ne samo svet napujdati na nas, već će stvoriti i podele među Srbima, koji, ruku na srce, više vole da se dele, nego da dišu. Sa efektnom medijskom slikom o nama, lako će se odlučiti 19 zemalja, a od njih je 18 hrišćanskih, da nas bombarduju i uvode sankcije. Od plakata holivudskog blokbastera, u kom neki Srbin lakom na novac igra protiv sebe misleći da to čini za svoju karijeru, preko uvoza demokratije koja je prikriveni neoliberalni kapitalizam i dužničko ropstvo njihovim bankama, ili bankama njihovih čeda poput Nemačke, pa sve do razbijanja našeg poimanja Rusije kao večitog saveznika, nama se narušava identitetsko poistovećivanje sa nekim ko je veći od nas, a potekao je iz istog korena. Nama se poručuje da se mi nemamo čemu nadati ako oni ovo čine sa Rusima.
Stoga, borba protiv navodnog ruskog uticaja u Srbiji samo je izgovor za nešto što će tek da radi Amerika. Nadamo se samo da neće opet te stvari biti po nas kobne kao pre dvadeset godina, da neće opet doći do oduzimanja teritorija, do naseljivanja migranata, do potpune amerikanizacije naših institucija, do neke nove Žute kuće.
Reći će mnogi da zvuči paranoično, ali ima li ikakvog povoda da se drugačije tumače reči onih koji su nas bombardovali i koji su bili podstrekači mnogih nevolja, kako tvrde svi ugledni intelektualci i istraživači.
I kada ceo svet Amerika pretvori u svoje Razjedinjene Američke Države, sve veliko u malo, sve metropole u svoja sela, biće kasno da nam stvari budu jasnije. Ostaće samo na kraj sela Bela kuća.
Međutim, ima ovde i onih koji ne veruju u antirusku histeriju, već zajedno sa crkvom i verom u Gospoda, kao i u svoje pravoslavne saveznike sa kojima nas ista ta crkva i spaja, uspevaju da se izbore sa američkim lažima i krupnim govorima malih ljudi na mestima ministara. Ako ima ko hoće da ide sa Amerikancima, sve će to NATO pozlatiti.
Kod nas ostalih koji stižemo i da razmislimo o onome što nam poručujete, sav taj novac koji izdvojite za borbu protiv ruskih medija u Srbiji, biće ništa drugo do ulaganje u trošak.
