Odbrana evropskih standarda ili zatvaranje jedine nezavisne televizije?

1
660

Dok vlasnik novina po zakonu ne može da ima svoj kiosk, da ne bi favorizovao svoje novine, u Srbiji je kablovskim operaterima dozvoljeno da imaju svoje kanale. Ukoliko zakon bude izmenjen tako da kablovski distributeri ne samo da ne mogu da proizvode medijski sadržaj već i da medij i distributer ne mogu da imaju ni istog vlasnika, kao što se nezvanično sprema, to će potencijalno ugroziti opstanak Televizije N1 koja slovi za jedan od retkih kritičkih medija u Srbiji, a čiji vlasnik, američki KKR, istovremeno poseduje i SBB.

n1
Foto: Cenzolovka

Zahvaljujući domaćoj zakonskoj regulativi koja trenutno dozvoljava da distributer proizvodi svoj sadržaj i ima svoje kanale, građani, koji, na primer, žele da gledaju najpopularnije sportske kanale, morali bi da imaju ugovore sa nekoliko kablovskih operatera – zato što svaki od njih favorizuje svoje.

„Da Telekom nije vlasnik TV Arene, na IPTV bi bio Sport klub. Ovako ga je Telekom izbacio jer mu je konkurent. Da SBB nije vlasnik Sport kluba, ne bi izbacio Arenu i SOS kanal. Svaki operater gura svoje kanale, a sve na štetu i po džepu nas građana. Sada, da bih gledao tri svoja omiljena sportska kanala, moram da uvedem tri kablovske televizije: SBB zbog Sport kluba, Telekomovu IPTV zbog Arene i KDS zbog SOS kanala“, objašnjava Igor Marković, čitalac Cenzolovke.

Istraživačica medija i doktorantkinja na FPN-u Bojana Barlovac ima sličnu poentu: kao što vlasnik gasa ne može posedovati gasovod, isto tako postoji jak razlog zašto vlasnik štampanog medija ne može imati kioske, ili kablovski operater svoju televiziju – da ne bi gurao svoje, a potiskivao tuđe.

Ona je u istraživanju iz 2014. godine pokazala da je te godine bila pripremljena verzija zakona kojom je bilo zabranjeno da distributeri imaju svoje kanale, ali su EBRD i KKR (koinvestitori United grupe, koju čine Telemach i SBB) lobirali u Briselu da ta verzija zakona ne prođe. To se i desilo, nakon čega je i počeo da radi N1, koji je takođe u vlasništvu američkog investicionog fonda.

Rezultat zakonske odredbe da isti vlasnik ne može da ima distribuciju i produkciju bilo bi gašenje N1 kao jedne nezavisne i nepristrasne televizije. I u zemljama sa mnogo većim medijskim slobodama takvo rešenje ne bi imalo uporište. (SBB)

Posledice takve regulative, kaže ona za Cenzolovku, pre svega nisu dobre za korisnike – ako ste korisnik SBB-a, nemate Arenu sport, jer su to Telekomovi kanali, isto kao što oni koji imaju Telekomov Open IPTV nemaju Sport klub kanale koji pripadaju SBB-u.

Da Vas podsetimo:  Gradonačelnik široke ruke za VTV , Majdaka i Aćimovića

Takođe, sa pojavom N1 iz SBB kablovskog paketa, kaže ona, nestao je B92 Info, kao kanal sličnog profila, a „ostale zloupotrebe podrazumevaju i već viđene zamene redosleda kanala“.

„S druge strane, telekomunikacione kompanije u Srbiji finansijski su znatno jače i moćnije od medijskih, tako da, kao što smo videli u slučaju N1, mogu da menjaju i medijske zakone u Briselu. To nam ukazuje i opominje nas do koje mere ne postoje garancije da će ta njihova moć biti korišćena u interesu javnosti“, navodi ona.
Ugasiti „jedinu svetlu tačku u gustom medijskom mraku“?

Priča oko kablovskih operatera zahuktala se nedavno, nakon što je Televizija N1 objavila da Ministarstvo informisanja priprema izmene medijske strategije koje će onemogućiti distributerima i njihovim povezanim licima da proizvode i poseduju svoje kanale, što će „onemogućiti rad N1“.

Na to je Nino Brajović, državni sekretar u Ministarstvu, rekao da ne zna kakav će stav radna grupa za izradu strategije zauzeti, ali da nije ideja da se onemogući rad bilo kog medija. Istakao je, s druge strane, da model po kome su distributeri i mediji odvojeni jeste tržišno bolji zbog zaštite konkurencije i fer uslova na tržištu.

N1 je potom odgovorio da je ovakav stav licemeran, jer su u slučaju N1 i SBB distribucija i proizvodnja već razdvojeni, te da je njihova namera da se N1 odvoji od investitora koji je povezano lice. Naime, SBB i N1 su povezani utoliko što imaju istog vlasnika – KKR i EBRD.

Trenutno zakonsko rešenje, koje se odnosi i na N1, nije u suprotnosti sa evropskom regulativom, ali nije ni u skladu sa opštim principima industrijske politike. (Jovanka Matić)

Ukoliko se tako nešto desi, upozorili su iz te televizije, biće ugrožen ne samo N1 već i medijske slobode koje su u Srbiji ionako ugrožene.

Da Vas podsetimo:  SKANDAL SNS u saopštenju našeg kolegu nazvao svinjom i gnjidom!

„Rezultat zakonske odredbe da isti vlasnik ne može da ima distribuciju i produkciju bilo bi gašenje N1 kao jedne nezavisne i nepristrasne televizije. I u zemljama sa mnogo većim medijskim slobodama takvo rešenje ne bi imalo uporište“, navode za Cenzolovku iz kompanije SBB.

Televizija N1 danas predstavlja jedinu svetlu tačku u ovom gustom medijskom mraku i zaslužuje da svi stanemo u njenu zaštitu, smatra Maja Divac iz Produkcijske grupe Mreža.

Tim pre, dodaje, što je ova televizija 2014. godine pokrenuta u potpunosti u skladu sa zakonom.

„Duboko verujem da buduća rešenja u novoj medijskoj strategiji neće dovesti u pitanje rad TV N1. Ne možete vi jednim zakonom da nešto dozvolite, pa onda da se posle par godina predomislite i donesete nov zakon sa suprotnim odredbama koji ćete primenjivati retroaktivno“, kaže ona.

Drugo je pitanje, međutim, zašto je takva regulativa doneta i zašto je kablovskim distributerima ili nacionalnoj telekomunikacionoj kompaniji Telekom dozvoljeno ono što nije, na primer, RTS-u, iz koga je još 2009. godine izdvojen emisioni sektor i formirano posebno javno preduzeće Emisiona tehnika i veze (distributer).

Iako se TV N1 izdvaja kvalitetnim radom, reč je o srećnom sticaju okolnosti, kaže Maja Divac. Baš zato što je moglo da bude i sasvim suprotno, potreban je dodatni oprez kada se pišu medijski zakoni i odlučuje o osetljivim pitanjima koja mogu imati dalekosežne posledice.

Bojana Barlovac je, međutim, decidirana – ako se promeni medijska regulativa tako da distributer i medij budu potpuno odvojeni, to će biti znak povratka pravnoj državi, pa stoga Ministarstvo ne treba da žmuri da ne bi dovelo u problem N1.

„Moćni vlasnici su pokazali kako mogu da promene srpske medijske zakone u samoj Evropskoj komisiji. Na taj način je poništena volja zakonodavaca koje su izabrali građani Srbije, a otvoren je put jednom medijskom mogulu koji se širi Balkanom. Mediji kao jedan od stubova demokratskog društva treba da služe za primer u smislu postupanja u skladu sa zakonom i da ne podležu koruptivnim praksama o kojima oni prvi treba da budu ti koji izveštavaju“, kaže ona i dodaje da nema smisla da izveštavate o rušenju pravne države „ako ste i sami na neki način učestvovali u njenom rušenju“.

Ukoliko se N1 odvoji od investitora, upozorili su iz te televizije, biće ugrožen ne samo N1 već i medijske slobode koje su u Srbiji ionako ugrožene.

I dok iz SBB-a i N1 navode da su kod njih distribucija i proizvodnja već razdvojeni, te da je problem upravo u tome što će mogućim izmenama zakona biti onemogućeno kablovskim distributerima i njihovim povezanim licima da proizvode i poseduju sopstvene kanale, Bojana Barlovac smatra da nema suštinske razlike između ta dva modela.

Da Vas podsetimo:  Na delu je zataškavanje

Naime, kako kaže, iako su N1 i SBB odvojeni kao različita pravna lica, distribucija i proizvodnja nisu odvojene dokle god je isti vlasnik.

„Kako su oni to tehnički rešili potpuno je nevažno, jer je jedan vlasnik. Ta situacija je potpuno čista. Jedino što je nejasno jeste zašto vlast baš sad inicira te izmene – ako je uopšte istina da se ta stavka menja u strategiji i zakonima, kao i zašto je dozvolila da do toga uopšte dođe 2014. godine, kad je prihvatila nametnute i izlobirane izmene iz Brisela“, ističe Bojana Barlovac.

LEKIĆ: IDEJA JESTE DA SE UGASI JEDINA SLOBODNA TELEVIZIJA

I dok se sagovornici Cenzolovke uglavnom slažu s tim da valja razdvojiti distribuciju od proizvodnje, predsednik NUNS-a Slaviša Lekić kaže da je ovde indikativno to što Ministarstvo, prema saznanjima N1, namerava da razdvoji N1 od povezanih lica (investitora), a ne od distributera, jer su oni već razdvojeni – SBB ne proizvodi program TV N1.

Za razdvajanjem pravno povezanih lica, kaže Lekić, ne samo da nema potrebe već je iz te namere jasno da je reč o političkim pritiscima.

„I na medijskoj strategiji i na setu medijskih zakona radi se u tajnosti i bez učešća medijskih udruženja, što upućuje na to da je cilj da se uguši ili eliminiše jedina slobodna televizija, makar i kablovska, na ovim prostorima“, objašnjava on.

Nikako ne bi bilo dobro da publika ostane bez TV N1, ali država ide u „neku vrstu gerilske akcije“, kršeći pravila koja je sama propisala, kako u ovom slučaju, tako i u slučajevima Tanjuga, Novosti i Politike, zaključuje Lekić.

Marija Vučić

www.cenzolovka.rs

1 KOMENTAR

  1. vlasnik novina po zakonu ne može imati svoj kiosk,da ne bi favorizovao svoje novine.evo dokaza kako je sve ostalo isto što se tiče štampe.pa to i jeste poenta da se favorizuje svoje novine,ali sad narede da te i te novine se ne mogu prodavati u kioscima.i onda kažu da nije ništa zabranjeno.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime