Ode i lepa Bojana u Sloveniju

0
526
Milenko Vesović / Foto: printscreen ( bizlife.rs )

Kada Bojana Turčinović kroz koju nedelju sedne za volan školskog autobusa u Kopru, u Beogradu će biti jedan vozač manje. Istovremeno, u jednoj zemunskoj školi ostaće prazna jedna stolica, jer Bojana će povesti i dete u Sloveniju koja će im obezbediti pristojan život.

Beograđani znaju to lepo nasmejano lice, vozila je u Lasti i kod privatnika i u Gradskom saobraćajnom. Nema sumnje da će više zarađivati u Sloveniji, ali Bojani to nije bilo primarno. Kao da joj se ovde sve smučilo: „Za ovih devet-deset godina koliko radim, nikada nisam ukrala ni kartu, a oni su mi vraćali tako što nisu hteli da mi otvore bolovanje i obezbede zdravstveno, pa moje dete nije moglo da primi vakcinu“, rekla je Bojana za jedan dnevni list.

Drugim rečima, poslodavci su je tretirali kao roba. Treba li dodati da je radila 12 do 15 sati dnevno. Nije Bojanin slučaj usamljen, pre bi se reklo da je tipičan srpski primer. Pitanje je samo zašto ljudi pristaju na takav ponižavajući položaj i kada će se kome upaliti crvena lampica zvana “e pa dosta je više”.

A država sve to gleda i ćuti. Da li ste čuli da je neko kažnjen zbog primoravanja ljudi da rade prekovremeno, da li je neko kažnjen što ne uplaćuje doprinose, što legalno isplaćuje minimalac a ostatak daje na crno… Onomad kada se jedna voditeljka povredila u bolnici su se hvatali za glavu kako će da naplate lečenje jer gazda joj nije plaćao zdravstveno osiguranje.

Nije grad Beograd imao prečeg posla nego da Bojanu zadrži ovde. Iz dva razloga, prvi zbog izrazitog manjka vozača, i drugi što su, verovatno, Bojana i njeno dete zauvek izgubljeni za Srbiju. Mogu da se kladim da gradske vlasti i ne znaju da se ova žena iseljava. Što bi znali, oni brinu o projektima, investicijama, rejtinzima i procentima… nije njima čovek na prvom mestu.

Da Vas podsetimo:  Hrvatska preduzetnica za BIZLife otkriva: Kako sam se „provela“ u Srbiji

Njima je trenutno glavna briga da uklone stari Savski most. I da na tu ludoriju spiskaju 23 miliona evra. Dok se ceo svet bori da napravi mostove, Beograd hoće po svaku cenu da se jednog otarasi. Zalud su još stari Kosjerićani govorili da “dobre dece i mostova nikad nije mnogo”.

Ne vredi samo stati pred kamere i pričati da će biti bolje, ne vredi pozivati ljude da se vrate, moraš prvo da otkloniš razloge zbog kojih odlaze. Ako ne znaš koji su to razlozi, slušaj Bojanu šta kaže. Ima to veze i sa mostom koji pominjem. Jer Beograd živi u saobraćajnom kolapsu koji će se pretvoriti u pakao kada se pomenuti most demontira.

I Bojana više nema snage za tu ludnicu: “Ovo nije onaj Beograd koji poznajem, gužve su svuda, Odlazim jer ne želim da razmišljam da li će neko da me udari i napadne zato što ga nisam propustila da skrene ili da se uključi u saobraćaj“.

Ko god kroči na beogradske ulice oseća nervozu, vidi da su ugroženi bezbednost i zdravlje ljudi.  Tužno je, na primer, gledati vozače tramvaja kako na obnovljenoj Slaviji zaustave saobraćaj, izađu iz kabine i metalnom polugom pomeraju tramvajsku skretnicu. Na rekonstruisanoj Slaviji za koju su potrošeni milioni evra. A efekat nikakav! Ovi što se voze pod rotacionim svetlima to i ne primećuju. I što bi, njima je sve potaman.

Zanimljivo je da odlazak lepe vozačice nije registrovan na mnogim medijima. Oni su o njoj pisali naširoko kada je vozila kao Deda-baba Mraz, kada se slikala sa putnicima, kada je predstavljala lepo lice grada. Sada se ponašaju u stilu – ma nek ide.

Da Vas podsetimo:  Radoje

Čitao sam komentare povodom Bojaninog odlaska. U jednom je sublimirano razmišljanje većine: “Srećan put ! I ja cu tim putem uskoro”. A tim putem ide 140 građana dnevno. Nema sumnje da Srbi  ući u EU i pre 2025, ali Srbija neće.

Milenko Vasović
Izvor: BIZLife

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime