Albanci iz tri opštine u preševskoj dolini u subotu donose osnivački akt o formiranju Zajednice albanskih opština, kao odgovor na potpisivanje sporazuma o Zajednici srpskih opština za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Foto: Sputnjik/AFP
Rečeno — ostvareno! Albanci sa juga Srbije održaće u subotu, kako su i najavili, zajedničku sednicu tri opštine — Bujanovac, Preševo i Medveđa, na kojoj će biti i zvanično doneta odluka o osnivanju Zajednice albanskih opština.
Ovo je za Sputnjik potvrdio Jonuz Musliju, predsednik Albanskog nacionalnog veća, nekadašnji komandant Oslobodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Medveđe.
„Biće formirana radna grupa i pravni tim, koji će napraviti nacrt Zajednice, koji će biti u reciprocitetu sa Zajednicom srpskih opština, koja je predviđena za Srbe na Kosovu“, kaže Musliju.
On tvrdi da su dobili podršku i od Prištine i od Tirane i navodi da je najverovatnije i Beograd obavešten o ovoj odlucu.
„Beograd nema zbog čega da bude protiv, jer mi samo hoćemo da imamo ono što dobiju Srbi na Kosovu“, kaže Musliju.
On za sada negira navode da bi moglo da dođe do protesta ukoliko se Beograd usprotivi ovakvoj odluci, ali dodaje da će se o tome razgovarati ako bude bilo potrebno.
„Ni Beograd ni Evropa ne mogu da budu protiv toga, jer su ista prava dali Srbima na Kosovu“, kaže on.
On dodaje da su razgovarali sa vladama iz Prištine i Tirane, ali i iz Tetova, i da su o svemu obavešteni i Brisel i Amerika, kao i delegacija Evropske unije u Beogradu.
Zahtev Albanaca sa juga Srbije za formiranjem Zajednice albanskih opština usledio je samo dan po parafiranju sporazuma između Beograda i Prištine o osnivanju Zajednice srpskih opština za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Da su ovaj potpis Albanci na jugu spremno dočekali govori i činjenica da su se još ranije politički lideri Albanaca sa juga Srbije obratili parlamentima Albanije i Kosova sa zahtevom da se nađu u budžetima tih zemalja.
Kosovski ministra obrazovanja Arsim Bajrami, „ponudio“ je dan posle parafa na ZSO Albancima u Preševu i Bujanovcu pomoć kosovske vlade u obrazovanju, odnosno snabdevanje udžbenicima na albanskom jeziku.
Prištinski parlament je 2003. godine usvojio rezoluciju o osnovnim pravima Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi (tzv. kosovski sporazum) zbog navodnog nepoštovanja „končuljskog sporazuma“ iz 2001. godine, kojim su okončani nemiri na jugu Srbije.
Kosovka rezolucija predviđa ukidanje plaćanja carina na graničnim prelazima, otvaranje kancelarije u Prištini i Gnjilanu za Albance iz preševske doline i postavljanje principa reciprociteta sa kosovskim Srbima.
Končuljski sporazum je predviđao manje-više sve što već Albanci na jugu centralne Srbije imaju u smisli ostvarivanja svojih etničkih prva, ali oni smatraju da taj sporazum nije zaživeo.
Referendumom iz 1992. sa pitanjem „Ko je za političku i teritorijalnu autonomiju u okviru Srbije sa pravom priključenja Kosovu“, gde je više od 99 odsto učesnika odgovorilo pozitivno, Albanci sa juga Srbije su izglasali mogućnost da se pripoje Kosovu.
Skupština svih albanskih odbornika opština Preševo, Bujanovac i Medveđa 2012. godine je deklaracijom potvrdila rezultate tog referenduma.
Ni albanska dijaspora ne miruje, pa je Demokratski front za nacionalno objedinjenje (DFNO) sa sedištem u Tirani, tražio od Sjedinjenih Američkih Država, pismom upućenim Hilari Klinton u aprilu ove godine, da takozvanu Preševsku dolinu oduzmu od Srbije.
rs.sputniknews.com
Још један доказ да Србија још и данас нема признате државне границе. Једино решење за ово питање Шиптара је прогон из Србије, исто онако како су урадили Србима, истерујућих са својих вековних огњишта. То одговара ако настављају да се позивају на исти третман као и са преосталим Србима на Српском Косову.