SAD administracija i pritisci na Srbiju

Na godišnjicu stvaranja jednog od najvećih nacionalnih bisera srpske državnosti, Republike Srpske, koja je pre dva dana proslavila svoj 25. jubilej, predstavnici savremene tamnice naroda u Briselu su raspravljali o pripremi novih ucena i ultimatuma za srpski narod.

Dok su Srbi od Prizrena do Subotice, od Skoplja do Nevesinja i Banjaluke složno obeležavali dan kada su njihova braća zapadno od Drine izvojevala bitku za slobodu i obnovila svoju istorijsku državnost čelnici EU smišljali su kako da ubrzaju proces rastakanja srpskog nacionalnog i političkog bića na Balkanu.

Uznemirena širokim nacionalnim konsenzusom kada je u pitanju opstanak Republike Srpske odlazeća američka administracija koristi svoje poslednje dane da učini sve moguće kako bi sprečila jačanje strateških pozicija Srbije na Balkanu. Pored guranja Crne Gore u NATO pakt Beograd treba dotući i na KiM, sprečavajući svaki pokušaj obnove srpskog suvereniteta u južnoj pokrajini koja se nazire sve izvesnijim otopljavanjem odnosa Amerike i Rusije nakon inauguracije Donalda Trampa za predsednika.

U svetlu tih dešavanja Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta otpočeo je prekjuče raspravu o novom predlogu Rezolucije o Kosovu koju je sačinila izvestilac EU za Prištinu, Ulrike Lunaček. Nacrt Rezolucije, pisan ispod pera gospođe Lunaček, jednog od najvećih srbofoba u Evropi, predviđa mnoštvo ustupaka koje Beograd mora da učini po pitanju KiM kako bi postao „punopravni“ sluga atlantističke(rusofobne, antihrišćanske) EU.

No, pogledajmo ukratko šta nam to u svojoj Rezoluciji spremaju naši „zapadni partneri i prijatelji“:

1.) Evropski poslanici traže od Prištine da „odmah uspostavi Asocijaciju (Zajednicu) srpskih opština na severu Kosova, saglasno Briselskom sporazumu, uz uvažavanje odluke kosovskog Ustavnog suda“.

Neupućeni bi rekli kako EU ovim zahtevom staje na srpsku stranu i pruža podršku našoj državi u zaštiti srpskog naroda na severu KiM. Međutim, istina je drugačija. U Rezoluciji se nigde ne pominje ono što je stav Beograda: da je ZSO predviđena kao teritorijalna ili neka druga vrsta autonomije u okviru Autonomne pokrajine KiM već se ona tretira kao „asocijacija“; kao i svaka druga nevladina organizacija lokalnog karaktera koja funkcioniše prema kosovskom Ustavu i kosovskim zakonima.

Pozivanjem na odluku Ustavnog suda tzv. Kosova kojom se Zajednici opština osporava poseban politički subjektivitet i veze sa Srbijom Brisel pokušava da afirmiše vlast Prištine na čitavom severu Kosova i Metohije. Zajednica opština formiraće se na osnovu dekreta Vlade u Prištini kao izvršnog akta kosovske države i neće imati nikakve zakonodavne nadležnosti. Njen Statut čije donošenje traži Brisel biće samo običan podzakonski akt bez mogućnosti da ZSO bude entitet sa srpskim, državotvornim prerogativima.

Izjave Dejvida Mekalistera, izvestioca EU za Srbiju, koje su pratile raspravu o novom nacrtu Rezolucije govore da se čak i taj navodni pritisak na Prištinu da formira ZSO uslovljava obavezom Srbije da svoju spoljnu politiku usaglasi sa politikom Brisela. Drugim rečima, Srbima se poručuje: „Ukoliko hoćete da dobijete Zajednicu srpskih opština prvo uvedite sankcije Ruskoj Federaciji!“

2.) Predlog Rezolucije poziva pet preostalih država članica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova da to učine, uz tvrdnju da bi to doprinelo normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Uporedo sa tim Rezolucija traži od Srbije da pod hitno ukine svoje „paralelne“ strukture na severu KiM.

Ovakvom formulacijom Evropski parlament pogazio je datu reč da nikada neće svojim postupcima prejudicirati status Kosova i Metohije. Time je ignorisan i Zajednički izveštaj EP i Evropskog Saveta, usvojen 24. aprila 2013. godine u kojem EU ističe svoj neutralan stav kada je u pitanju međunarodno-pravni položaj KiM. Brisel je ovim još jednom pokazao da ima aktivnu ulogu u reviziji Rezolucije 12 44 i narušavanju srpskog teritorijalnog integriteta. Ovo ni ne čudi ako znamo da je ogromna većina evropskih poslanika već 2007. godine lobirala kod pojedinih članica Saveta bezbednosti da Ujedinjene nacije pruže legitimitet Ahtisarijevom planu i ponište važeću Rezoluciju 12 44.

3.) Predlog Rezolucije pozdravlja to što je Kosovo dobilo status posmatrača u Savetu Evrope i „poziva Srbiju da se ne upliće u ulazak Prištine u međunarodna i regionalna tela“.

Cilj odlazeće Obamine administracije je da putem svojih ekspozitura u EU natera Beograd da pristane na članstvo Prištine u svim važnijim međunarodnim forumima. Time se učvršćuje državnost Kosova u međunarodnim odnosima i otvaraju vrata njegovom članstvu u NATO paktu i krovnoj organizaciji današnjice -Ujedinjenim nacijama. U tome važnu ulogu igra i zvanična Tirana koja je pre nekoliko meseci postala sedište Fonda za Zapadni Balkan, regionalne organizacije u čijem osnivanju je pored Albanije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Srbije učestvovalo i tzv. Kosovo. Potpis Prištine na Sporazum o osnivanju Fonda prema stavovima albanskih diplomata jača međunarodni ugovorni kapacitet secesionističke kosovske države.

4.) Rezolucijom se nalaže srpskoj i „kosovskoj“ strani da pronađu zadovoljavajuće i prihvatljivo rešenje za status Trepče.

Ako imamo pred očima ogromne finansijske interese pojedinih moćnih zapadnih kompanija i američkih ekonomskih struktura kada je u pitanju imovina Trepče jasno nam je da je za Brisel jedino „prihvatljivo i zadovoljavajuće“ rešenje ono koje Srbiju lišava svih njenih suverenih prava nad prirodnim bogastvima na KiM.

Briselski pregovori se koriste kako bi Priština postepeno uspostavila punu kontrolu nad svim strateškim resursima poput Trepče, Gazivoda, infrastrukture Telekoma i ostalih. O tome svedoči i najnoviji izveštaj Evropske službe za spoljne poslove u kojem jasno stoji da će sva srpska telekomunikaciona infrastruktura na KiM biti preneta na novoformiranu ćerku-firmu Telekoma Srbije. Ta firma, kako se navodi u izveštaju, moraće da se registruje kod „Kosovske agencije za privredne registre“, separatističke institucije koja deluje u okviru za Srbiju neprihvatljivog kosovskog pravnog poretka.

To su ključne tačke nacrta nove EU rezolucije koja će po svoj prilici uskoro biti usvojena i na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta. Sa njom se potvrđuje kontinuitet zapadne politike rasparčavanja srpske teritorije i legalizacija okupacije Kosova i Metohije. Dokaz za to vidimo u svim dosadašnjim ustupcima Prištini koji su samo dali vetar u leđa njenim separatističkim aspiracijama – potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, dodela međunarodnog pozivnog broja, integracija srpskih sudova u kosovski pravni poredak i mnogi drugi.

Politički establišment koji je posle poraza Hilari Klinton primoran da napusti Belu kuću svom silom se trudi da što pre dovrši svoj projekat „nezavisnog Kosova“. U toj borbi Vašington koristi i pregovarački proces Srbije sa EU, naročito Poglavlje 35. Suočene sa opasnošću da bi Donald Tramp mogao da dopusti dalje jačanje ruskog uticaja u Evropi i olabavi atlantističku omču oko srpskih zemalja na Balkanu aktuelne angloameričke strukture u EU žure da sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine što pre privedu kraju.

Međutim, izgledi za ostvarenje tog cilja su iz dana u dan sve manji. Srbija polako postaje svesna geopolitičkih promena u svetu i činjenice da EU više nije ono što je nekada bila. Beograd se zaista nalazi pred sudbonosnim izborom: ili će da nastavi starim putem ili će napraviti državotvoran politički zaokret u spoljnoj politici kako bi iskoristio nove okolnosti na međunarodnoj sceni i zaštitio strateške nacionalne interese. Među njima ključno mesto mora da zauzima afirmacija državnosti nad srpskim zemljama.

Neka nam na tom putu nadahnuće bude Republika Srpska koja je primer nacionalnog jedinstva srpskog naroda i ostvarenje njegove viševekovne težnje za slobodom i samostalnošću!

Danijel Igrec

www.zavetnici.rs