Odstrel penzionera – takmičenje

1
612

dru-penzioneriOvo je sezona lova, u mom selu ispod planine Avale je zatišje, jer je prošao lov na fazane, kojih ovde jedino ima. U našoj ojađenoj zemlji Srbiji u toku je sezona lova na penzionere, onu „bogatiju“ populaciju koja je u fazi odumiranja, jer je ona ispred nje skoro potpuno odumrla. U maniru engleskih lordova, koji na jednu životinju puste čopore kerova, naša vlada je na nas penzionere, posebno one malo „bogatije“, koji imaju penziju preko 25.000,00 dinara, nahuškala svoje poslušne, a zvane narodne poslanike, gradske odbornike, nadležne ministre, GSP…i dala im odrešene ruke sve s napunjenim „oružjem“ u vidu neustavnog zakona, nepravednih uredbi, diskrecionih odluka…

Oni revnosno sprovode sve zamisli „dvorskog lorda“, smanjiše nam penzije, vojnim penzionerima neće da isplate višegodišnja dugovanja, oduzeše tzv.besplatni prevoz, sad smeraju postaviti obezbeđenje oko kontejnera, da spreče tu „bogatu“ penzionersku populaciju da se ne preždere, a u fazi su još neki eksperimenti, koji potsećaju na eutanaziju u stilu humanog spasenja. Još uvek nisu odlučili da li je to spasenje ili kazna, jer ima signala da se radi o kazni za ozbiljan zločin. Ta naša „bogataška“ populacija, koju treba uništiti je KRIVA, jer je godinama stvarala nacionalne resurse, punila i napunila penzione fondove, dovela zemlju do srednjerazvijene evropske države, poštovane u svetu, a to je je privuklo lopurde, tajkune, članove upravnih odbora, direktore javnih preduzeća, direktore raznih agencija…i toliko ih stimulisalo da se razmnožavaju, da im se danas ne zna broj.

Krivi su ti penzionerski „bogataši“ što su očuvali Srbiju, koja sad mora da ima preko 250 narodnih poslanika, koje treba dobro platiti, dobro nahraniti, smestiti da spavaju u udobnim stanovima, da se voze u dobrim kolima…Kriva je ta „bogataška“ populacija i što nije stvorila takve pravne pretpostavke i zaštitne mehanizme, koji bi onemogućili da na vlast dođu nepošteni, proždrljivi, nesposobni, bolesni, samozaljubljeni, iskompleksirani, plačljivi, tugaljivi, nervozni…Kriva je za sve i zato je u zemlji Srbiji otvoren lov na nju bez roka, neće uskoro biti lovostaja, ide se do totalnog uništenja tog „bogataškog“ penzionerskog sloja i sve tako do njegovog kraja. Tender nije raspisan, vrednost „odstreljenih“ penzionera je manja od zakonom propisanog o javnim nabavkama.

OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU VLADE SRBIJE

slovenija-hrvatska-raspad-jugoslavije-1328585176-90828Gospodine Predsedniče vlade Srbije, ili ako Vam bolje odgovara zapadna terminologija, gospodine premijeru, obraćam Vam se po treći put, svestan da kao ni do sada nećete reagovati, kao ni do sada ovo pismo neće objaviti sredstva javnog (ne)informisanja, kao ni do sada neće saznati građani Srbije i naše dijaspore za problem koji muči jednog pukovnika u penziji, jednog od četrdesetak hiljada obespravljenih vojnih penzionera, diskriminisanih pred Ustavom i Zakonom, kojima je vlast, ona pre Vas, a zatim i Vaša neustavno i nezakoniti uskratila deo penzije, deo naše imovine, naše svojine, jer je penzija po međunarodnim i domaćim zakonskim odredbama lična svojina. Zbog čega to činite gospodine Predsedniče? Hoćete li da nam se svetite zbog toga što smo bili dobri učenici, završili mnoge škole u građanstvu i tadašnjoj JNA, što su nam prvi stanovi bili pod vedrim nebom ili snežnim drvećem, u starom „džemsu“ ili okrpljenoj „kampanjoli“, u memljivim podstanarskim ćumezima ili…Što smo više vremena provodili u terenskim uslovima nego sa svojim porodicama, što smo i pored toga nastavili da učimo, usavršavamo se, pa stekosmo diplome ravne magistarskim i doktorskim, ja konkretno položih za čin majora uz rad, a nakon toga završih Školu stranih jezika u zemlji i specijalizaciju u inostranstvu, završih i Generalštabnu školu, ukupno dvadeset godina škole, a mnoge moje kolege postaše i doktori nauka. Hoćete li da nas kaznite zbog toga što smo 1968.godine čvrsto stali na granice svoje otadžbine i jasno dali do znanja „velikom bratu“ da mu nećemo dozvoliti da zavodi red u našoj kući? Što smo 1974.godine uzdignutog čela stali na granicu prema Italiji i našem zapadnom susedu rekli da mu nećemo dozvoliti nikakvo prekrajanje granica? Ili ste, možda ljuti na nas što ne sačuvasmo zajedničku državu SFRJ, koju su političari razvlačili kao žvaku, igrali po njoj kao po „alajbegovoj slami“, poigravali se s njom i krvavim štapićima iscrtavali granice nekih novih državica. U tom krvavom raspadu zajedničke države, najveći stradalnici bili su svi naši narodi, a s njima i starešine JNA, kasnije Vojske Jugoslavije, Srbije i Crne gore i na kraju Srbije.

Da Vas podsetimo:  Tragom jedne karte

Napuštajući teritorije koje su političari međusobno razmenili ili prodali, mnogi stradalnici nađoše se u Srbiji, zemlji u kojoj je mafija pravila trasirala put svojoj vlasti.
Iz Srbije nas poslaše na razna ratišta da se borimo za srpstvo i srpske interese, pa opet te teritorije političkim dogovorima međusobno podeliše, neke potpuno iseliše, a nas opet u Srbiju vratiše. Onda dođe vreme da se konačno borimo i za Srbiju, da je branimo od NATO agresora i odbranismo Srbiju, ne dozvolismo stranim okupatorima da stupe na njeno tle, sve dok političari ne dadoše zeleno svetlo, a nas sviše u kolone i sakupiše u tzv.Centralnoj Srbiji. I tu zasmetasmo mnogima, pa i svom narodu. Srbija je osiromašena ratovima, ali najviše lopovlukom, tajkunizacijom i nestabilnim vladama, koje su ne tako retko bile pod kontrolom raznih lobija, Vama poznatih, pa ih neću nabrajati. Vaši prethodnici, što moranjem, što zbog čudne mržnje prema braniocima Srbije počeše da rasturaju Vojsku Srbije, da s njom eksperimentišu, da je „profesionalizuju“, mlade ljude s ratnim stažom penzionisaše, možda baš zato što su u ratu učestvovali i Srbiju branili?!Ponovi se scenario posle Prvog svetskog rata, a možda i gori.

Gospodine Predsedniče vlade Srbije, u moja dva prethodna protestna pisma, koja mediji u Srbiji ne objaviše, jer se po mom dubokom ubeđenju nalaze u medijskom blatu i mraku, do sada neviđenom, dakle gorem od onog kad ste Vi bili ministar informisanja, objasnio sam konkretno razloge mog nezadovoljstva i nezadovoljstva mojih oko četrdesetak hiljada kolega-vojnih penzionera i korisnika vojnih penzija. Kao što sam u tim pismima naglasio, mi smo od 1.januara 2008.godine obespravljeni, jer jedino nama od čitave penzionerske populacije u Srbiji, nije usklađena penzija po važećem Zakonu o Penzijskom i invalidskom osiguranju. Iako je Ustavni sud doneo nekoliko odluka, a poslednju 29.12.2014.godine, da nam se ta nepravda mora ispraviti, iako je Upravni sud doneo više presuda u našu korist, a redovni sudovi na stotine takvih presuda, Vaša vlada, kao ni Vaši prethodnici to ne uradiše, pozivajući se na težak ekonomski položaj u kom se Srbija nalazi, negirajući čak i Ustav, a jedan od Vaših ministara, nekadašnja perjanica JUL-a, zaboravivši da je JUL davno iza nas i da je već decembar, izjavi da „Ustavni sud ne puni budžet“. Da li je moguće da s takvim ministrima idete prema Evropi, koji ne priznaju sopstveni ustav, a kako će priznati dostignute pravne i druge standarde te Evrope?!

Da Vas podsetimo:  Potrebna pomoć deci čiji se otac ubio zbog duga za struju

I ne samo da nam ne priznaste i ne vratiste zakinuti deo penzije, već nas dodatno kazniste umanjivanjem penzija, u mom slučaju 15% od ukupne penzije ili 25% od dela koji se umanjuje, dakle onog dela preko 25.000,00 rsd. Tako nam, sad po Zakonu, usvojenom glasovima vladajuće većine, koji je po mnogim ekspertskim mišljenjima neustavan i već su pokrenute inicijative za ocenu njegove ustavnosti, zavukoste ruku u džep i bez naše saglasnosti sledeće tri godine, ako ne i više, ali tad vam ističe mandat, pa ćete nam naše verovatno darovati, uzimaćete deo naše imovine.

Gospodine Predsedniče vlade Srbije, obećali ste u Skupštini Srbije, obrazlažući budžet za 2015.godinu, da ćete dug prema vojnim penzionerima rešiti, možda već do kraja 2014.godine. Bila je to smela izjava, jer je data samo šest dana pred istek te 2014.godine. Ipak, verovali smo i nadali se da ćete održati reć, mada su naše nade i verovanja bile poljuljane činjenicom da ste nam dodatno zavukli ruku u poluprazan idžep, iako ste u predizbornoj kampanji tvrdili da je to skoro nemoguće da učinite. I zaista, naša nadanja su bila uzaludna, a naša vera u Vaše reči je besmislena, jer do danas niste ispunili svoje obećanje. Ako ima opravdanja, onda je to ono „možda“.

Za 9.januar su predstavnici Vaše vlade najavili treći sastanak s predstavnicima naše grupe od 800 vojnih penzionera, koji su održali proteste pred zgradom Vlade u novembru i decembru 2014.godine, na kom očekujemo Vaše pojavljivanje i rešenje problema, čime ćete povratiti deo poverenja u institucije države Srbije. Nemojte više tražiti od branilaca Srbije da je ponovo spasavaju, nisu je oni ni opljačkali niti na ivicu ambisa doveli. Tražite i uzmite od onih koji su je opljačkali i onih koji danas pljačkaju zadnje njene resurse, koji je ne vole i kojima ona više nije domovina kao što je bila i ostala nama vojnim penzionerima. Sprečite sivu ekonomiju, učinite efikasnim naplatu poreza i doprinosa, smanjite birokratiju, oživite pusta polja Vojvodine, Šumadije, Pomoravlja, Južne Srbije, tražite našu pomoć u tome, ali nam ne zavlačite ruku u poluprazne i prazne džepove. Poštujte Ustav i Zakon, naterajte Vaše ministre da pune budžet, maknite ih od kamera i uvedite kaznene poene za nesposobnost i nerad. Poštujte svoje vojne penzionere, koji su do juče bili i još uvek su branioci Srbije, time ćete dati pozitivan primer pripadnicima današnje Vojske Srbije i budućim njenim generacijama, da ne moraju da brinu za svoju egzistenciju po odlasku u penziju.

Da Vas podsetimo:  Život i priključenije prosečnog srpskog parazita

Mile Bjelivuk, selo Pinosava kod Beograda, Šesta Nova 8 b
04,januara 2015.godine

1 KOMENTAR

  1. Pod kontrolom Milosrdnog anđela 2
    Što nisu uspeli uništiti sa Milosrdnim anđelom 1999.godine nastavili su posle oktobarskih promena. Nikada nam neće zaboraviti kolonu borbene tehnike koja se povlačila sa Kosova, očuvana nakon silnog bombardovanja 78 dana. Što oni nisu mogli završila je železara Smederevo. Nikada nam neće oprostiti što smo se usudili suprostaviti NATO alijansi. Mi vojni penzioneri ispaštamo naše „grehe“ što smo branili našu Srbiju od neprijatelja.Danas premijer kaže naši prijatelji (misli na ameriku) a šta smo mi koji smo se borili protiv njegovih prijatelja pa valjda neprijatelji. Zato smo mi vojni penzioneri diskriminisani i kažnjeni i u medijskom mraku od petooktobarskih vlasti do danas. Nekoliko Vlada od 5 oktobra kao i ova danas, uz pomoć prirode pomaže svom prijatelju u uništavanju vojnih penzinera koji su se borili za svoju otadžbinu.
    Zato ste drage kolege u medijskom mraku.
    Hvala prijateljima koji nam pomažu da se oslobodimo mraka.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime