Ogledanje u izlogu vlastodržačke taštine

0
542

merkel1U više navrata na stranicama portala Koreni pisali smo o neobičnom, to jeste, teško razumljivom ponašanju „najmoćnijeg“ čoveka u ojađenoj Srbiji. Prvi potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vučić koristi svaku moguću priliku da kaže kako on ne krade, to jeste, kako je „neviđeno“ pošten. Eto, niko u državi ne može da kaže da je on nešto nečasno uradio u svom dosadašnjem životu. Ali dobro, ovo je možda deo onog „markentinga“, kojem su Vučića podučavali savetnici i stručnjci za medijske nastupe Angele Merkel – Kristijan Mozer i Krištof Hojzgen.

Dakle, ne treba se mnogo čuditi Vučićevom hvalisavom poštenju; mada je to, reklo bi se, sasvim nepotrebno u zemlji u kojoj ga, svakako, svi hvale. Onda, takav „pošteni čovek“ se nenadano oduševi, to jeste, pokaže neverovatnu želju i volju za učenjem stranih jezika. Ubuduće ću svake godine da naučim po jedan novi jezik – kaže Vučić samohvalisavo. I zanimljivo je, ljudi u Srbiji sa velikim odobravanjem dočekuju takve neobične „zadatke“ koje prvi potpredsednik srpske vlade sam sebi (nepotrebno) „tovari“. A niko se ne upita, kako je moguće da neko ko se bavi tako odgovornim državnim poslom, pored „celodnevnog žrtvovanja“ za svoju zemlju i „voljeni“ narod, ima vremena i za takav hobi, kakav je učenje (novih) stranih jezika?  Naime, da bi se svake godine naučio po jedan novi strani jezik, čovek bi (osim ako nije genije) morao da ništa drugo ne radi da bi takav cilj ostvario. Takođe, niko se nije upitao ni zašto je Aleksandar Vučić izabrao nemački kao prvi jezik koji će, kobajagi, savladati u tekućoj 2013. godini? Da li zbog onih (pomenutih) kancelarkinih bundes-savetnika Mozera i Hojzgena?

Infantilna ve(r)berizacija političke scene

Da Vas podsetimo:  Srbija se mora izvući iz „zapadnobalkanskog“ logora

I ne samo što je Vučić prvo krenuo sa savlađivanjem „milozvučnog“ nemačkog jezika; on se uz to bacio i na proučavanje knjiga Maksa Vebera, nemačkog sociologa,  filozofa, pa i čoveka koji se bavio političkom ekonomijom. Zašto je izbor pao na Vebera? Da li su mu Veberova dela preporučili isti ljudi koji su ga učili kako da se ponaša u javnim nastupima? Sam Vučić, sećamo se, bio je toliko „oduševljen“ Veberom, kojeg je, eto, ne samo čitao, nego ga je i savršeno dobro „razumeo“. Stvar je u svojoj infantilnoj „veberizaciji“ bila otišla toliko, da je „najmočniji“ znao da kaže ko sve na srpskoj političkoj sceni nikada nije čuo, a kamoli pročitao neko Ma(r)ks Veberovo delo.

Kasnije je Vučić nekoliko puta pominjao i neke druge mislioce, poput Lajbnica na primer, da bi se potom od svega toliko umorio, da mu se učinilo kako mu se nešto „približava“. To što mu se bilo „približilo“ bilo je toliko strašno, da je prvi međi nejednakima ostao nedorečen, to jeste, „zavezao je“ na polovini rečenice. Začudo, iako je Aleksandar Vučić u magnovenju tvrdio da zna kako će da „skonča“, pošto dobro poznaje svoj „ljubljeni“ narod, nikome nije docnije palo na pamet da ga priupita, da „voljenom“ narodu jasno kaže, kakvo je to čudovište ugledao nad svojom neprocenjivo vrednom glavom.

Ni najavljeni odlazak voljenog vođe u Singapur za buduće novogodišnje praznika nikoga u srpskoj medijskoj sferi nije posebno uzbudio. Ako ništa, neko je morao da ustane i da kaže da je nedopustivo da (pot)predsednik naših naroda i narodnosti nikako ne treba da ide u tu dalekoistočnu zemlju o svom trošku. Kakva bruka! Zašto da čovek odvaja od svojih usta da bi Novu godinu proveo udarnički, zajedno sa „genijalnim“ (radnim) rukovodstvom tog „lavljeg grada“? Pa prvi među nejednakima će tamo rintati u interesu svog „voljenog naroda“, ne 16 ili 18 sati dnevno – on će tamo raditi punih 24 sata, radiće u interesu svog „ljubljenog puka“ čak i u času kada se tim delom azijskog neba bude rasprskavao čuveni singapurski novogodišnji vatromet.

Da Vas podsetimo:  Doživotni zatvor i proizvodnja pristanka

Aleksandar izlaže samog sebe Velikog

Konačno, hajdemo da zaboravimo sve što smo gore govorili, pa da se vrnemo iz vučićevske „prošle budućnosti“ u današnju nemilu stvarnost, pa da se malo prošetamo sa istoka na jug (što južnije to tužnije). To jeste, hajdemo do Priboja da „izgrdimo“ radnike FAP-a, zato što nimalo ne poštuju svog „voljenog“ vođu, onog gorepomenutog, prvog među nejednakima – Aleksandra Velikog Singapurskog. A Aleksandar Sungapurski, trenutno prerušen u Aleksandra Abudabijsko-Zajedskog, iz Emirata je poručio iznurenim, izgladnelim i ojađenim radnicima FAP-a:

Ako odustanete od protesta i blokade pruge Beograd – Bar, ja Aleksandar Veliki Singaporsko-Abudabijsko- Zajedski, svečano se obavezujem da ću doći i izložiti se pred vama, te da ću vam omogućiti i to zadovoljstvo da me vlastitim očima posmatrate barem petnaest minuta!“

Ako vođa ima problem sa manijom veličine, kako je moguće da njegov „voljeni“ narod, čini se, uopšte ne primećuje takvu grandoman(ij)sku transformaciju njihovog „voljenog“ poglavice? Dobija se utisak, da je u Srbiji  dovoljno da takav poglavar izloži samog sebe na nekom trgu, pa da svi narodni problemi budu odmah rešeni – kao rukom odneseni.  Koliko je široka granica između mentalnog zdravlja i duševnog nezdravlja? Postoji li i tu „ničija zemlja“, na kojoj se jednako (ravnopravno) tretiraju i zdravlje i bolest? Ipak, da situacija možda i nije tako beznadežna kako bi se moglo na prvi pogled reći, pokazuju radnici FAP-a, koji su nastavili blokadu pruge Beograd – Bar, ne pristajući da se „najedu“ tako, što će za ručak dobiti garnirani pogled na svog „voljenog“ lidera.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime