I pored mučnine koja se dogodila oko održavanja tzv. gej-parade, ovom bljutavom temom se i dalje bavi patrijarh (ako je još uvek patrijarh) Irinej. On je upravo, sa svojom sabraćom, završio posetu, između ostalog, i svojoj koleginici arhiepiskopici Švedske Antje Jakelen, onoj koja je prva žena-„arhiepiskop“, tj. poglavar „crkve“ u Švedskoj. Inače, uz to je Jakelen još i veliki borac za jednakost gej-„brakova“ sa brakovima (muža i žene), veruje u teoriju evolucije i ne veruje da je Bogorodica začela Hrista bez muža.
Zvanična informacija glasila bi ovako:
– Patrijarh Irinej otputovao je 4. oktobra, zajedno sa prestolonaslednikom Aleksandrom i njegovom suprugom, u trodnevnu posetu Švedskoj, povodom osvećenja hrama Svetog Save u Stokholmu. On je u nedelju, 5. oktobra 2014. služio svetu Arhijerejsku liturgiju uz sasluženje više episkopa Srpske pravoslavne crkve: Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, Episkopa kanadskog Georgija, Episkopa bačkog G. Irineja, Episkopa britansko-skandinavskog Dositeja, Episkopa jegarskog G. Jeronima, arhiepiskopa Dioskorosa Bendžamina Atasa i arhiepiskopa Juliusa Abdulahada Galo Šaboa iz Sirijske pravoslavne crkve.
I, u ovome nema ničega lošeg, reklo bi se na prvi pogled. Ustvari, ako je ova informacija sa zvaničnog sajta najmoćnijeg episkopa u Beogradskoj patrijaršiji, tj. sa sajta informativne kuće Bačke eparhije, tačna, ovo je skandal bez presedana i jeres bez presedana, jer „arhiepiskop Julius Abdulahad Galo Šabo iz Sirijske pravoslavne crkve“ nije uopšte pravoslavan, već monofizit po veroispovesti, te bi to značilo da su konačno, bez uvijanja, bez ostatka, lideri-episkopi iz Srpske pravoslavne crkve počeli potpuno molitveno opštenje sa jereticima i u Svetoj Liturgiji. Do sada su se pomalo „uzdržavali“.
Monofizit Šabo sa svojim jednomišljenicima
U ovoj informaciji se navodi da su episkopi Beogradske patrijaršije otputovali u Švedsku zbog osvećenja hrama, pa sledi da je ekumenizam koji se tamo dogodio samo usputna delatnost. Po posledicama na rušenje Srpske Crkve, ipak, ekumenizam tamošnji ima glavni efekat, a osvećenje hrama se čini kao da je dimna zavesa za ekumenizam. Ako čovek ode na 10-godišnjicu mature, pa usput učini preljubu; može da se desi da je odlazak na desetogodišnjicu mature bio samo izgovor za preljubu?
GEJ-LOBI U SENCI IRINEJEVE POBEDE
Još nije sve izrečeno ni povodom tzv. gej-parade i gej-lobija, mada se ima utisak da većina ne bi više o tome do sledeće godine kada ponovo to bude. Ko je pobednik, a ko gubitnik u vezi sveg tog zamešateljstva?
Patrijarh Irinej je 6. oktobra, sa prestolonaslednikom Aleksandarom i princezom Katarinom, posetio Upsalu, gde su se susreli sa delegacijom „Švedske crkve“, na čijem se čelu nalazi Antje Jakelen.
Ne bi se moglo reći da je gej-lobi apsolutni pobednik gej-parade. Apsolutni pobednik je patrijarh Irinej. On je uspeo ono što se teško uspeva – to i da vučići budu siti i da su ovce na broju. Gejevi su, takođe, siti, i sada prilično mirni, i pacifistični, vole samo da se filmski ljube na javnim mestima i da vrše druge manifestacije, ali to je taktika slična onoj kojom Albanci-separatisti ulaze u jedno srpsko selo: U početku su fini, štedri prema komšijama, prijateljski se odnose, ali, to važi samo za vreme dok im ne poraste broj toliko da mogu da bezbolno za sebe vrše teror nad inoplemenicima. Kada postanu većina, onda počinju sa nasiljem prema srpskoj manjini. Druga i treća generacija gej-lobija će biti mnogo drčnija od prve.
Pogledajte kako u Italiji gej-aktivisti tuku one koji su za prirodnu porodicu:
Patrijarh Irinej je napravio takav veleslalom oko gej-parade da mu čuveni skijaš Bojan Križaj može samo zavideti: Prvo je napisao najstrože pismo u svom patrijaraškom životu kojim pokazuje da ne razmišlja baš uvek isto kao Vučićev režim, rekavši da nije lepo što „besprizorni“ homoseksualci paradiraju o trošku države. Potom se režim izjasnio negativno o ovako oštrom tonu pisma iz patrijaršije. Onda nastupa desničarski DSS i proliva u tom dramatičnom trenutku krokodilske suze u odbranu patrijarha. Tom prilikom se ovoj partiji omakla i jedna besprizorna izjava:
„Demokratska stranka Srbije nikada nije i neće da javno komentariše stavove Srpske pravoslavne crkve, slagala se sa njima ili ne.“ (Iz saopštenja DSS povodom napada na G. Irineja.
U prevodu, ovo znači, da DSS neće da javno komentariše stavove oligarhije u Beogradskoj patrijaršiji, pa makar pali u jeres, pa makar rušili episkope na pravdi Boga, pa makar menjali kalendar i uvodili besprizorne novotarije. DSS je izabrao za sebe ulogu nemog posmatrača i pilatovskog perača ruku što se tiče bezakonja u organizaciji SPC, kao da nisu predstavnici pravoslavnog naroda, već neki masoni kojih se ne tiče šta SPC uči i propoveda, jer su u dilu sa njenom oligarhijom.
Onda je došla i parada. Vojska i policija, koja, kao da nema hleba da jede, je morala toga dana da radi i da zaradi prekovremeno iako je očigledno da su pomogli da interesi naroda i morala budu pogaženi, pa time i Ustav, ukoliko se zasniva na demokratiji i zaštiti morala. Jedinice su došle u Beograd iz svih delova Srbije. Osetilo se neko unutrašnje jedinstvo. Možda jedinstvo u samoponiženju. Sa svih strana hrle jedinice da obezbeđuju gej-paradu.
Svi su došli tada u Beograd, na dan gej-parade, ali je patrijarh Irinej, koji ima vlast danu mu od Boga „da razrešava i da svezuje“ otišao u Novi Sad da sa članovima iste vlade koja organizuje paradu i rimokatoličkim komitetom učestvuje u svečanosti hirotonije episkopa Jeronima, takođe optuženog nekoliko dana ranije za homoseksualne aktivnosti. I tako se tresla gora, a rodio miš; parada je sa oko 9.000 učesnika, što ministara, što policije, što članova LDP-stranke, što homoseksualaca, protekla u priličnom miru, DSS se više nije oglašavao po tom pitanju, patrijarh je ostao „nevin“ u svemu.
OKTOBARFEST U BEOGRADU
Ko bi drugi mogao da pomiri razljućene strane u sukobu do dobro pivo i nemački poslodavac. Tako su se nekoliko dana posle parade ljuti neprijatelji, Tomislav Nikolić, Irinej Gavrilović, Aleksandar Vučić i drugi susreli u nemačkoj ambasadi uz kriglu piva i veseli razgovor. Valjda je sve izglađeno i DSS nema više razloga da protestvuje? Valjda je to sportski – da posle ljutog meča igrači oba time nastave da žive u prijateljstvu?
Dva dana posle gej-parade. P. Irinej sa članovima vlade i predsednikom koji su paradu i organizovali. Ni „s“ od sukoba.
Ne mogu reči da izraze sve ono što bi trebalo da se kaže. Mimika, pantomima patrijarha koji bi trebalo da se naziva „srpski“ govore više od dela. On je na kraju svojeg veleslaloma došao i do države-raja za homoseksualce, do Švedske. Tamo se gej-ideologija propoveda i u zvaničnoj državnoj crkvi. „Arhiepiskopica“, kako to obesmišljeno zvuči, je gej-lobista. Posebna misa za „toleranciju različitih“, ili, možda, promociju gej-ideologije (propagande razvrata pod izgovorom tolerancije) je nedavno održana u gradu Hernosand, gde je za tu priliku ištrikan i tepih u duginim bojama. Švedska luteranska jeres obavlja venčanja homoseksualaca od 1. novembra 2009.
Možda će neko na kraju, sve ovo što čini p. Irinej nazvati „crkvenom diplomatijom“. Zaista, vidi se da je u pitanju diplomatija, ali se teško nazire u tome Crkva. Ako je istina ono što kaže i zvanični sajt Eparhije bačke, da su episkopi koji su formalno još uvek članovi Srpske pravoslavne crkve učestvovali u osvećenju crkve sa monofizitom, tek onda ostaje pitanje vernom narodu: treba li ih još uvek nazivati „episkopima“?
Vaseljenska Crkva svagda je smatrala jeres smrtnim grehom, svagda je uviđala da je čovek, zaražen strašnom bolešću jeresi, mrtav dušom, udaljen od blagodati i spasenja, da je u opštenju sa đavolom i njegovom pogibijom. Jeres je greh uma. Jeres je više greh đavolski, nego ljudski; ona je kćer đavola, njegov izum, beščašće, blisko idolopoklonstvu… Ko pročita pažljivo „Odluke Sabora“, taj će se lako uveriti da je karakter jeretika sasvim satanski. On će uvideti njihovo užasno licemerje, prekomernu gordost, zapaziće ponašanje koje se izražava u neprekidnoj laži, uočiće da su se oni odali raznim niskim strastima, uvideće da se oni, kada im se pruži prilika, rešavaju na sve najstrašnije prestupe i zlodela. (Sveti Ignjatije Brjančaninov)
izvor: „Pravoslavlje život večni“
