„Oliver Dragojević opravdano neće nastupati u Beogradu“…

8
1252

Uz ljubavne serenade Olivera Dragojevića mnogi su oplakali svoje izgubljene ljubavi.  Bez njegovog specifičnog glasa nije se mogla zamisliti nijedna žurka, a mnogi „prvi plesovi“ odigrani su uz neku od njegovih legendarnih balada. Uz njega smo se voleli, rastajali se, plakali. U svakom važnom trenutku pratile su nas njegove vanvremenske pesme.

O. Dragojević/ Foto: printskrin Youtube

Vest da je čuveni hrvatski muzičar preminuo u 71. godini potresla je ceo region. Domaći mediji dostajanstveno su ispratili „morskog  vuka“, a sve radio stanice su emitovanjem njegovih pesama odale počast velikom umetniku. Od Olivera su se putem društvenih mreža oprostile i brojne poznate ličnosti u Srbiji, ali ima i onih kojima je smrt velikog umetnika samo potvrda da „definitvno nikada neće nastupati u Beogradu“ i da „sada za to najzad ima opravdanje“. Te neukusne šale osvanule su na brojnim portalima, jer virtuelni svet je mesto gde je nacionalizam dobrodošao.  Pod lažnim imenom svako može da kaže šta želi i to bez ikakve odgovornosti.

Poznato je da Oliver Dragojević, i pored ogromne popularnosti, nije želeo da nastupa u Srbiji. Nije došao u Srbiju tri decenije i jako retko je davao izjave za ovdašnje medije. Nakon rata u Hrvatskoj, zakleo se da neće doći, i uprkos brojnim pozivima, ostao je dosledan svojoj odluci, za raziliku od njegovih mnogobrojnih kolega, kojima je dobra novčana ponuda promenila mišljenje.

„Već sam to rekao i smatram završenom pričom. Ne znam šta bi trebalo da se dogodi da promenim svoje mišljenje. Jednostavno, tamo mi se ne ide. A i sam bih sebe time jako izneverio“, izjavio je svojevremeno Dragojević  za hrvatske medije.

Na konstataciju novinara da publika u Srbiji želi da ga vidi i čuje, imao je spreman odgovor:
„Znam da oni dolaze na moje koncerte izvan Srbije. Oni koji baš toliko žele da me čuju, naći će me.“

Da Vas podsetimo:  Čovek pomaže čoveku - prestanite da nas delite

Mnogi Srbi mu to nikada nisu oprostili, a ne opraštaju mu ni sada: „Idiotski je da bilo ko u Srbiji odaje počast čoveku koji je otvoreno odbijao da ikad više kroči u Srbiju“, poručuju i još jednom dokazuju da su neke stvari ipak večne.

Možda nam se ponekad učini da je tema „Srbi i Hrvati” izlizana i istrošena, ali se ipak ispostavi da je dovoljna jedna stvar da okine varnicu i razbukta sukobe, pa makar oni bili samo na društvenim mrežama. Nije važno da li je u pitanju fudbalska ili vaterpolo utakmica, uvek ima prostora za mržnju i svađu.

Kako bi bilo da umetnicima, sportistima, ljudima generalno, dozvolimo da žive  bez tereta nacionalnosti i vere kojoj pripadaju? Naposletku, pevači imaju izbor da odlučuju gde žele da nastupaju i ne moraju da nam daju objašnjenje za to. Treba poštovati tuđu odluku i doslednost. Možda nam više godi što su umetnici koji su se zarekli da neće, ipak gostovali u Beogradu, a zapravo ih je, osim „ljubavi prema umetnosti koja spaja“, vodio samo profit?

Mnogima se ne dopada što Oliver nije želeo da peva u Srbiji, ali je makar ostao dosledan sebi. I to treba poštovati, kao i njegovo umetničko delo.

Goca Savković

8 KOMENTARA

  1. Oliver Srbin koji se stideo svog porekla poput vecine poturica nek pociva kako je i zasluzio.
    Da je bio veliki umetnik, nije, da je bio veliki covek, nije, licno sam ga upoznala i nekoliko puta se druzila sa njim, silom prilika.
    Davao je utisak prepotentnog coveka, ponasao se nekako kako da objasnim o i Colic su bili negde slicnog fazona po ponasanju mada je Colic kojeg sam takodje licno upoznala, bio nekako prisniji za razgovor, energicniji zivljeg ritma.
    Ne volim tu vrstu muzike zvuci kao zalopojka i vise pesimsticki tako da ne vidim pored da je nesto posebno, nije bio tekstopisac niti kompozitor njemu su drugi sve to radili.
    Meni su Mate Miso Kovac, Tomislav Ivcic i Krunoslav Kico Slabinac mnogo veci pevaci da ne kazem Vlado Kalember, Zlatko Pejakovic, Novkovic i jos mnogi da ne nabrajam.
    Ali eto komsije dobile jos jedan razlog da velicaju nekog svog.

  2. Postujem njegovu odluku da ne dolazi u Srbiju. Ostao je dosledan i to je nesto sto bi Srbi trebali da nauce od njega. Sto se mene tici ne bih ni voleo da ga vidim u Srbiji. Nazalost drugosrbijanci bi ga oberucke prihvatili kao i Terezu Kesoviju koja nas je zestoko ispljuvala.

  3. Srbi kao i uvek postuju i prigrle kad svi ostali odbace Havela, utociste su pruzili Slovencima i cuvenoj Medlin Olbrajt (kada su Jevreji bezali iz Cehoslovacke), Palestincima su davali 400 dolara stipendiju na Beogradskom univerzitetu ….. a svi oni su to zaboravili i okrenuli ledja Srbiji kada nam je trebala podrska i pomoc. Sto znaci ne umemo da procenimo i odvojimo dobro od loseg, zito od kukolja. Pa nam se tako isto vraca i sa Dragojovicem i sa ostalima. Vucic je osnovalo fond, od drzavnog novca,za nadoknadu stete ucinjene Jevrejima tokom drugog svetskog rata. Cesi, Madjari i Austrijanci se na sve nacine trude i izvlace da ne plate nadoknadu stete jevrejima.
    U toku poslednjeg rata a i pre toga Jevreji su okretali glavu i pravili se da nisu obavesteni sta se desava sa Srbijom i Kosovom. Kako kazu u Sapcu ucini dobro pa pojedi…. To nas je ,Srbiju, uvek pratilo u medjunarodnoj politici. Prvi petlovi obicno zavrse u loncu za supu. Mi nikako da se naucimo pameti i izgleda da ce sve tako da bude pa makar do zadnjeg Srbina.

  4. Oliver je pevačka legenda i zauvek je ostavio pečat ljubavi na ovim prostorima, Njegovo delo se odvaja od njegove ličnosti, ličnih odluka i privatnog života, kao što je uostalom slučaj kod svih javnih ličnosti. Apsurdna i besmislena vremena u kojima trenutno živimo će proći, doći će neka druga i različita od ovih. Uprkos tome, za 50 ili 100 godina, njegove pesme će se uvek rado slušati i oplemenjivati duh svakog čoveka.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime