Mučan je ovaj 24. avgust, gadi mi se. Glup je kao i svaki drugi avgust. Ipak, izgubio je titulu gluposti jer se mi svojski trudimo da svuda budemo prvi u svetu, pa i u gluposti. Bitno je pojasniti – ne trudimo se mi kao narod, već se trude mediji koji nas predstavljaju, Vlada koji razmišlja umesto nas, On koji donosi odluke u ime svih nas. Trude se čak i naša deca koja nas više ne razumeju onako kako smo mi razumeli njihove babe i dede. Nema više onih nostalgičnih opravdanja – „zaslepelo nas sunce“, ili ono kad se vadite od odgovornosti – „nas neko uporno laže“, „krade nam vreme“, jer ovde vremena nema više, do naših duša koje idu gratis uz godine koje su pojeli skakavci – kad ode goveče, nek ide i uže. Nego, još je gore – neće nam duše. Ima nešto kreativnije a teže. Metodom uzdizanja darodavaca i volontera – to će isto dobiti na tanjiru, na koji će pljunuti. Smeće sa našim dušama baciće na deponiju zabranjene istorije. Bilo nas je a kao da nije?! Pa nisu oni krivi već mi.
Danas saznajem sasvim predvidljivo da će Oliveru produžiti pritvor do 27.10 2015. i to nisam samo ja očekivao, već prvo oni koji su dali garancije. Tako će baš danas – između ZSO, Gazivoda i Valača, telekomunikacija i mosta mira pregovarati baš još o Oliveru, a zatim i većina građana koja nije izašla na tzv. kosovske izbore, ali i sami njegovi politički saborci.
Ova vest je užasna samo onim građanima koji nisu baš ovo očekivali – njegovoj porodici, prijateljima, političkim saborcima. I nama je užasna ali smo je mi očekivali još od dana kada je dogovor bio da se povuku mandati i da krenu protesti dok je bio u pritvoru. Neko je ipak odlučio te noći, u minut do ponoći – da kandiduje Olivera za mesto gradonačelnika čime mu je uskratio podršku i na neki način pomoć većine građana, jer nije bio takav dogovor. Kakva užasna greška?!
Hajde da ne budemo maliciozni, ne robujemo teorijama zavere, pa da kažemo – možda i nije. Avaj, vreme je pokazalo da je Oliver u zatvoru (ne pritvoru) već više od 18 meseci (verujem da je svojevremeno u onoj solidnoj državnoj tvorevini toliko služio i vojni rok) i da osim osuda, jadnih i smešnih garancija, protestnih nota, brda obaveštenja bez težine, nekoliko peticija (potpisao naravno), ništa nije urađeno konkretno više nego pre godinu dana. Poslednja dva protesta su brojala po nekoliko stotina građana!!!
Bez obzira što nisam podržavao njegovo učešće u tzv. kosovskim institucijama i što se ne slažem sa štrajkom glađu, ovo što se dešava baš ovih dana – sramota je svih nas koji živimo u ovom patrljku od grada. Pitam se zašto Vlada Srbije uz već date garancije, prvo usmene, a zatim i pisane, nije poslala nekoliko autobusa, ili bar organizovala da se građani okupe ispred zgrade EULEX-a, što bi bilo za očekivati da uradi. Autobusi, sendviči i dnevnice bilo je sveto trojstvo od devedesetih pa naovamo, kad pridodamo bukače i transparente – žuraja na nivou. Uostalom, uspešno je to uradila kada su bili novembarski izbori i kada je trebalo gurnuti nas u ključali kotao sa katranom. Ali se to nije desilo.
Završila je posao na nivou obećanja i deklarativnim obaveštenjem od resornog ministra da Vlada Srbije nema više nikakav uticaj na pravosudni sistem na KiM; da, i On je primio suprugu na razgovor. Naravno da neću citirati dotičnog ministra ali isti je par meseci ranije upravo ugasio pravosuđe Srbije na KiM. Licemerje? Ne, već bezobrazluk, školski primer one nepopularne sintagme „vređanje inteligencije“.
Najvažnije je pitanje: Zašto se ne pozivaju građani da skupno podrže odbranu sa slobode Olivera, ali i svih ostalih zatvorenih pod istom optužbom? Iz njegove stranke stižu takvi pozivi, ali nekako kao sramežljiva dopuna obaveštenja, anemične floskule. Ovo je borba svih nas za sve nas ukoliko smo uvereni u njihovu nevinost i tuđu nepravdu.
Kada je Oliver krenuo u štrajk glađu, uporno sam pričao da ne treba da ga podržavamo u tom suicidnom činu; jer kako podržati atak na ljudsko telo?! Pored toga, Oliver gazi treće doba, rizici su još i veći. Tajming – najgore moguće vreme odabrano. Pa ako su ti delioci pravde, pod izgovorom kolektivnih godišnjih odmora, doneli odluku o produženju pritvora ranije, dakle baš zato, jer otperjaše iz ovog patrljka, čiju pozornost će Oliver zateći ovim štrajkom, do svoje porodice i par saradnika?!
Čovek gladuje i svaki dan mu je užasno težak i nepredvidiv a mi mu dajemo podršku!? Pa stvarno smo ludi. Valjda je u tom slučaju trebalo da razapnemo šatore ispred kapije EULEX-a i svi započnemo sa štrajkom, a da on odustane od istog jer dvostruko je stariji?
Ivanoviću je loše, od danas još gore jer su mu produžili pritvor. Mi smo za ručak imali punjene paprike, salatu i hleb. I opet smo na glupost sa početka teksta ispucali moguće poene i pobeđeni smo u jednostavnoj političkoj igri, koja kaže da se i kora limuna baca kada se iscedi. Nekada Čiča Gorio „kada su dobro iscedile limun, koru su bacile na ulicu”.
Hoćemo li se dozvati pameti, ili se i dalje nadamo da će neki “naši” to već danas dogovoriti u Briselu?
Nećemo, da odmah i odgovorim, tajming je takav da ovih dana zbiramo novac za knjige deci, sabiramo ono što je ostalo od odmora i pravimo se da nije ni mnogo toplo, a ni hladno. E tu gde mislimo da se pravimo pametnim, napraviće nas pametnijim oni, bez da nas pitaju… Nikada nas nisu ni pitali.
Ljubiša Zubac
KoSSev
