Oluja 1995 – genocid bez kazne

0
254
Izbeglička kolona, operacija „Oluja“ / Foto: printscreen

Operacija Oluja je bila vojna akcija Republike Hrvatske u avgustu 1995. godine. Cilj ove operacije je bio zauzimanje najvećeg dela teritorije Republike Srpske Krajine. Operacija je zvanično trajala 4 dana i završila se padom Republike Srpske Krajine. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je operaciju Oluja u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat, sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostora bivše Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj.

Na deo teritorije Republike Srbske Krajine, to su sektori sever i jug, tj Lika, Kordun, Banija i severna Dalmacija, oko 5 časova ujutru, dana 04.08.1995.godine, krenulo je više od 200.000 vojnika, pripadnika vojske i vojne policije Hrvatske. Njima su se uskoro pridružili pripadnici Armije BiH, Petog muslimanskog korpusa, stacioniranog u Bihaću. Ove dve vojne grupacije poznate su po svireposti i brutalnosti tokom rata. Među pripadnicima hrvatske vojske po brutalnosti i zverstvima istakao se Josip Livaja, bivši policajac koji je već u to doba imao višestruke psihijatrijske dijagnoze. Ovaj čovek je danas u zatvoru ali ne zbog zlodela toom rata već zbog svirepog ubistva počinjenog prošle godine, u saučesništvu sa svojom nevenčanom suprugom, takođe ustaške orijentacije, izvesnom Anjom Boronjak, kvaziumetnici i starleti u pokušaju, javnosti poznatoj po ispadima protiv Srba. Ova samozvana umetnica izbegla je kaznu jer takođe ima široki opseg psihijatrijskih dijagnoza. Ovo se čini sasvim logičnim nastavkom aktivnosti jednog „domobrana“.

Pre same akcije „Oluja“ najvećeg etničkog čišćenja nakon drugog svetkog rata i NDH, vojsci Hrvatske svesrdnu podršku je pružila NATO avijacija. Oni su uništili sistem veza i komunikacija. Na kraju, napadača odnosno policije i vojske je bilo više nego stanovništva koje je napadnuto.Bilo je oko 230.000 ljudi a nakon ovog žestokog napada, u egzodus je krenulo bilizu 220.000 ljudi.Narod je iz severne Dalmacije i južnih delova Like (od Gračaca), krenuo ka Srbu i Lapcu, gde se nalazio jedan jedini prelaz u Republiku Srbsku. Tu je, u Martin Brodu, postojao most preko reke Une.

Da Vas podsetimo:  Prevarene medicinske sestre: Zaradile koronu i 20.000 dinara

Druga kolona krenula je ka drugom mostu spasa, isto preko reke Une, između Dvora i Novog. Tim pravcem išli su Srbi sa Banije i Korduna. Ali, most spasa nisu svi prešli, jer su napadnuti i opkoljeni. Ostao je kordunaški korpus, i oko 10.000 civila u obruču.
„Na nekih 20 kilometara od Dvora, kolona je zastala, jer je bila pretrpana, zbog napada hrvatske vojske, koja je napadala cestama koje dolaze iz pravca Petrinje i iz šume Šamarica. Kolona je stala. Tada je počela da pristiže druga kolina iz pravca Žirovca (oni su krrenuli od Gline). Onaj ko je imao prilike da vidi oznake u toj koloni, mogao je shvatiti da se u njoj nalaze Hrvati i Muslimani. To su bili pripadnici Petog korpusa, preciznije, 505 Bužimske brigade. Ko je imao sreću i priliku da se domogne obližnje šume, taj je danas živ.“ Ovo svedočenje Milorada Pribićevića je samo jedno od mnogih koja govore o okrutnosti i zločinia hrvatske vojske. Bužimska brigada i takozvane Crne Mande, specijalni odred hrvatske vojske, nadaleko su upamćeni po zverstvima.

Napali su kolonu. Ljudi su terani na livade koje su bile pokošene. Tu je započelo razdvajanj muškaraca od žena i dece. Jedna od srbskih žena o onome što je usledilo govori u svojoj isovesti na sledeći način:

„Stigli smo na Žirovac, tamo nismo mogli ni napred ni nazad. Ispred nas, naadnuta je kolina sa dene strane. Tu je bio muslimanski deo. Pucali su po nama, Nastala je panika, ljudi su se razbežali, ali i posakrivali. Mrtvih je bilo po cesti i složenih sa strane. Videla sam dvadesetak mrtvih tela…“

Sve ovo e dogodilo na teritoriji Krajine, dakle, va teritorije Bosne i Hercegovine. Dakle van teritorije petog korpusa. Njih četvorica čije su kuće bile u susednom selu počeli su da izvlače porodice.

Da Vas podsetimo:  Plakati sa likom generala Mladića i na prozorima opštine Istočno Novo Sarajevo

„Tog avgusta, etog ili šestog, ne znam, ali bila je noć, zajedno sa svoje dve ćerke (i trećom, u stomaku jer sam bila u 8 mesecu trudnoće) sam izašla iz svoje kuće, u noć. Po mene je došao čovek iz štaba. Izbegle smo zajedno sa njegovom ženom i decom. Svog supruga sam mrtvog prepoznala na snimcima hrvatske vojske.“ Svedok: Mira Devetak.
Nakon ovoga smatram da dalje reči i nisu potrebne.

Bosiljka Milićević
Izvor: Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime