Srbija i Hrvatska žive u paralelnim dimenzijama i sasvim je moguće da jedna trzavica vrati vreme u 1991. S druge strane biznismeni, pevači, sportisti i obični građani funkcionišu kao da je sve stalo kod emitovanja druge sezone serije „Bolji život“, tvrdi za Sputnjik novinar Zoran Panović, secirajući odnose između Beograda i Zagreba.
Prošlu godinu obeležile su varnice, trzavice, jake izjave ali i carinski rat između Hrvatske i Srbije, pa je pitanje da li će izvesno formiranje nove hrvatske vlade značiti i bolje odnose ova dva suseda.
Panovićev kolega, poznati hrvatski novinar Denis Kuljiš je uveren da će doći do brze normalizacije odnosa jer su, kako za Sputnjik kaže, sva zaoštravanja bila u funkciji predizborne retorike leve koalicije u Hrvatskoj koja je odjednom odlučila da zaigra na nacionalističku kartu jer se bojala poraza na izborima, do kojeg je ipak došlo.
„Mislim da se sad Hrvatska vraća na neki svoj normalan put i biće maksimalno usmerena na razvojne, finansijske probleme, na ekonomska pitanja gde su ekonomski odnosi sa Srbijom i regijom od prvorazredne važnosti“, potvrđuje Kuljiš svoj stav.
S druge strane Zoran Panović izdvaja dve simbolički bitne stvari. Prva je da ove godine neće biti okrugla godišnjica vojne akcije „Oluja“, te se može očekivati da se Hrvatska, kako kaže, malo istutnjala sa euforijom oko tog jubileja i da će biti mirnije. Takođe, Panović sugeriše da neće biti onog stepena izbegličke krize koja je napravila „takav džumbus i operetski carinski rat, pošto su obe države već utrenirane i biće sve hladnije i birokratizovanije nego prošle godine“.
Desno se desnom raduje
Dosta hroničara tvrdi da su najbolji odnosi Srbije i Hrvatske bili kad su na vlasti u njima bile desne opcije pošto one ne moraju da se dokazuju svojim biračima u patriotizmu.
Denis Kuljiš je saglasan sa ovom tezom i kaže da je to prvi razlog zbog kog se mogu očekivati bolji odnosi, a kao drugi razlog ponovo navodi ekonomiju.
„U regionu su se potpuno normalizovali odnosi u kulturi, sportu, izdavaštvu, televiziji, zabavi, svim sferama društvenog života i u znatnoj meri u ekonomiji. Jedino što nije normalizovano jeste politika. To znači da neko živi od te političke retorike i od toga što izaziva te sukobe“, tvrdi Kuljiš za Sputnjik.
Uprkos tome što ovakvu tezu naziva besmislenim srpsko-hrvatskim mitom, Zoran Panović kaže da će „nažalost ili na sreću“ biti tako jer verovatno HDZ i Most neće morati da se dokazuju toliko u patriotizmu kao što je morao Milanović.
„Bivši premijer Sanader je imao velike iskorake u odnosu prema srpskoj manjini i rekao je čuveno ’Hristos se rodi‘ na Božić. Međutim, razlika između Sanadera i nekih drugih desničara u Hrvatskoj je u tome što on nije bio manji domoljub, već je shvatao da je ’Oluja‘ završena stvar i da to Srba što je ostalo treba da bude ’lep ukras Hrvatske‘, dok je mnogima u Hrvatskoj ’Oluja‘ i dalje mentalno gorivo“, tvrdi Panović. On takođe podseća i na dobro poznanstvo Iviće Dačića i Tomislava Karamarka, ali i na dobru Vučićevu anticipaciju kad je čestitao Karamarku na pobedi.
Iz svega toga Panović zaključuje da odnosi neće biti gori nego prošle godine, ako ne budu i bolji, i dodaje da bi oni trebalo da budu na „nivou hladnog mira ili takozvanog prosvećenog antijugoslovenstva“.
„Ne mislim da će odnose između dve zemlje određivati pitanje ćirilice u Vukovaru“, dodaje Denis Kiljiš. On smatra da nema nikakve sumnje da ćirilica treba da bude u Vukovaru kao što je i italijanski jezik u Istri, a „kojim tempom i kojim političkim sredstvima će se to uvoditi, to treba videti“.
Blizu je pravoslavni Božić. Možda Karamarko citira Sanadera.
Nenad Zorić
rs.sputniknews.com
