Ono što ne želim sebi – želim tebi!

1
1192
Sajmon Mekdonald i Ana Brnabić / Foto: novosti.rs / Tanjug / D. Goll

Veoma je neobično i, reklo bi se, suludo epohalno, da Srbija razgovara sa Velikom Britanijom na temu ulaska u Evropsku uniju. A zašto takav razgovor nije normalan? Pa zato što o ulasku u nekakvo društvo nema smisla da pričate sa onim ko je iz takvog društva utekao. Sa takvim se može pričati samo o razlozima zbog kojih nije dobro da jedna zemlja bude unutar tog velikog konglomerata “ograničeno suverenih” zemalja. Dakle, neshvatljivo je da nas Velika Britanija savetuje i bodri da što pre uđemo tamo odakle su oni pobegli glavom bez obzira.

Naime, nekakav britanski podsekretar podsekretara Forin ofisa, po imenu Sajmon Mekdonald, u susretu sa Anom Brnabić, potvrdio da će njegova zemlja zdušno podržati Srbiju na putu ka EU. Još je dodao, kako će Ujedinjeno Kraljevstvo, ne samo rečima, već i konkretnim delom dokazati da je iskren prijatelj Srbiji i da će joj pomoći da što pre uđe u društvo iz kojeg se UK samo (svojom voljom) ekskomuniciralo.

Dogodine, kaže on, održaće se u Londonu Samit Zapadnog Balkana i EU! I ko je ovde lud, a ko nije normalan? Otprilike, ovo bi bilo kao kad bi se komšije okupile u kući bivšeg robijaša, da istog pitaju kako da i sami stignu do te robijašnice. “U toj robijašnici je veoma lepo”, objašnjava eks-robijaš i kaže kako je on odonud izašao na jedan period da se odmori od silnog uživanja i lepote robijaškog života, a tamo će se verovatno opet vratiti – jednog (malo morgen) dana!

Eto, još jednom da kažemo, pogotovu onima koji još ne veruju svojim ušima i očima: Samit Zapadnog Balkana i EU u Londonu održaće se sledeće godine. A šta je sa Bregzitom, hoće li na tom samitu i takva priča biti na dnevnom redu?

Zapravo, ovde se ne zna ko je više iščašen, da li Velika Britanija na čijoj se teritoriji propagira ulazak balkanskih državica u Evropsku uniju, da li balkanske zemlje koje prihvataju da o ulasku u EU diskutuju unutar zemlje koja se referendumom izjasnila da napušta Uniju, da li sama Evropska unija, koja možda veruje da će na takav način, kada Britanci vide ogromnu želju i ljubav Balkanaca prema EU, i oni sami poželeti da se vrate (abregzituju) u krilo svoje “velike mame”.

Takođe, čujemo da se Sajmon saglasio da je “unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, koji je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, veoma važan, ističući da je samo vođenje dijaloga značajno jednako kao put Srbije ka EU”. Vidimo da i on zna o kakvom Vođinom “unutrašnjem dijalogu” je reč, to jeste i Sajmon zna ono što niko u Srbiji još ne zna.

Ono što podsekretaru podsekretara i negdašnjem svetskom hegemonu Velikoj Britaniji ne pada uopšte na pamet, jeste, da ne bi bilo loše da oni tamo povedu “unutrašnji dijalog” sa Kraljevinom Škotskom, Velsom ili Severnom Irskom. A nakon takvog dijaloga, kada se unutar sebe “izdijaloguju”, onda mogu da se zagrle, složno zapevaju i svi zajedno (a svako za sebe) vrate se tamo gde su do juče kao jedan bili.

Premijer(ka) Brnabić dostojanstveno (da ne kažemo ponosno) i rodno neutralno, a iznad svega, superinteligentno zaključuje, da će Srbija biti spremna za ulazak u EU do 2020. godine. Valjda, da se samo još malo pročešljaju mediji i začešlja pravosuđe, da se odvoji “žito od kukolja”, da se ono što ne valja (što nije u stanju da se uklopi u sliku “svetle” srpske budućnosti) odveze na otpad, potrpa delom u zatvor delom u psihijatrijske institucije, a ostatak “škarta” da se otpremi na groblje.

Eto, Srbija će takva, nikakva, sva u dronjcima, biti još spremnija da se sklupča na parkingu Evropske unije i tamo umilno skiči da joj gazda stavi povodac i ponosno je prošeta svojim sjajnim koridorima i kuloarima. Sklupčaće se baš onako kako je svojevremeno (ne tako davno) učinio Veliki Vođa AV, kada je spavao na briselskom podu, poručujući grofici Ešton: “Uradiću sve što hoćeš…”

A odakle je ta divna duša Eštonova? Pa iz Ujedinjenog Kraljevstva, naravno.

Ko o čemu, baba o uštipcima! Veliki upravljački genij ponosnog (bez)roda, predsednik/ca srpskohrvatske vlade, razborito veli, da je samo još potrebno da se digne BDP (reč je o neutralnom “dizanju), a to će se desiti čim se Srbija digitalizuje i dobije elektronske zdravstvene knjižice, koje se uređuju, friziraju, manikiraju i pedikiraju na “bratskom” tenderu (ko će kome, ako ne svoj svome), kada će se jasno videti samo ono što puca od zdravlja, poput Bogdana Labana, gradonačelnika Subotice, zvanog – Grkljanožder.

Poglavlja nisu važna, dodaje gej premijer/ka Brnabić – važan je AV poglavnik! Da ne bude nesporazuma, ovo nema veze s hrvatskom reči poglavnik, nego je to srpski čovek koji sedi na vrhu poglavlja. S njime mi ne možemo nikako propasti, a ako neko ne veruje u božanski lik i delo poglavice, neka pročita priču Radoja Domanovića, pod naslovom (Veliki) Vođa.

Ostalo je još da se spasi Vođa (narod je svakako propao), jer samo očuvanjem Velikog AV-a, očuvaće se država, jer, država – to je AV!

Otuda, važno je da se AV zaustavi pred ambisom.

Konačno, kad se takav standard dosegne (gde AV veličanstveno i prkosno stoji iznad ponora), biće sasvim nevažno kada ćemo i da li ćemo ikada biti primljeni u EU. Tada ćemo biti samoprosperitetni i samoodrživi u svakoj formi Velikog Vođe. Poenta je u tome, poručuje nam bezrodno premijer/ka, da mi želimo da uđemo tamo gde želimo da nikada ne uđemo. Zvuči pomalo konfuzno, paradoksalno, ne baš sasvim razumljivo, ali tako je to uvek bilo tamo gde su se rađale nove (progresivne, da ne kažemo NAPREDNE) ideje, na koje običan svet gleda s podozrenjem, jer je nespreman da prihvati da mu se genijalno unapredi (promeni) kolektivna misao i ugradi AV-ova protestantsko-bundestaška etika i (ne)svest.

Sajmon se na kraju oduševljeno bacio na Ano (nije ono) Brnabić – ili mu se ti samo pričinilo – jer je bio oduševljen njenim/njegovim napredovanjem na fiskalno-digitalno-obrazovnom polju, koje će Srbiju dovesti u stanje državnog funkcionisanja “bez problema”. U stvari, tamo gde nema života nema ni problema, a nema nikoga ko je više upućen u takvu “problematiku” od Britanaca – “srpskih prijatelja” od pamtiveka, velikog AV-a i bezrodnog ONO, koje danas vlada Srbijom.

Njihova zajednička “prijateljska” deviza uvek je bila krajnje ekskluzivna: Ono što ne želim sebi – želim tebi! Od sveg srca.

D. Gosteljski

Koreni

1 KOMENTAR

  1. Ko iole malo zna o sadasnjoj politickoj situaciji u Srbiji moze da zakljuci da Velika Britanija ima uticaja i svoj interes na ovaj region. Mala zemlja Srbija sa svojim politickim liderima, koji su postavljeni po zelji i diktatu Velike Britanije, je lutkarsko pozoriste velikih sila. Dolazak princa Carlsa je potvrda uticaja V. Britanjije. Jednom recju oni vedre i oblace nasom zemljom. Doduse vise oblace i uvlace nasu zemlju u kovitlac i potpunu stagnaciju. Mi, Srbija i Britanija, smo u u tom smrtnom kovitlacu. Imperija zarad svojih ne stvarnih ambicija vidi nas kao predmet svojih izivljavanja i samo dokazivanja da su jos vazni u svetu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime