Opančar agencija javlja….

0
323
Vojislav Koštunica / Foto: printscreen

U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke!
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

Koštunica – Vučić – „Đilas, Jeremić, Obradović“ … i naravno Džej!* – Povodom izjave predsednika Vućića da je on jedini koji je predložio nekakav plan za rešavanje kosovskog pitanja, oglasio se i tradicionalno neobavešteni – čak i dok je bio na vlasti, Vojislav Koštunica, bivši Predsednik i Premijer, tvrdnjom da je i on svojevremeno predložio rešenje za rešavanje ovog problema – format Hongkonga, iznajmljivanje na 100 godina … Da budem iskren, izgleda da nisam ni ja, koji te stvari obično pratim, bio o tome obavešten. 

Tim povodom reagovao je – po meni opravdano, predsednik Vučić koji je, između ostalog, rekao: „  …. Nama je potreban realan, državotvorni pristup rešavanju tih problema a ne lupetanja svih vrsta. Kako ćete da se pomirite kad Albanci to neće? Lažete sebe, obmanjujete javnost. Samo sebi štetimo sve vreme. Zato što nežne srpske uši neće da čuju istinu. Rak lečite čajem od kamilice. Evo dovedite ljude koji će da vam naprave Hongkong, ja nisam u stanju ….“ 

Pošteno! Da sam juče došao u ovu zemlju, pitao bih se – Šta to ovi hoće od tog čoveka? Jedino mi nije jasno što on tu sa Koštunicom pomeša i sve druge koji su u vezi toga nešto predlagali, ali to je već neizbežna matrica zvana „Đilas, Jeremić, Obradović“. Na to ukazuje onaj deo citirane izjave o pomirenju, jer znam da je Đilas nešto o tome predlagao. To ne bih mešao sa onim o Hongkongu, jer na kraju dana do pomirenja mora da dođe. O tome mora da se razgovara. Kako? Svakako ne ovako kako sada razgovaraju.

Ne mogu a da ovom prilikom ne podsetim i na nešto što sam davno o tome napisao još u uvodu svoje knjige O OPANČARIMA I OPANCIMA, Beograd, 2012.

„Nisam ja ni neki pobornik teorija zavere, ali mislim da, jednostavno, to tako funkcioniše.  Držim da nam oni, u interesu tih svojih strateških ciljeva, čak i izbore kroje, a trenutno neposredni cilj im je da završe ovo sa Kosovom. Mislili su da to mogu da sprovedu sa Tadićem, koji je demokrata po meri, dok nisu shvatili da je on obična akademska zamlata, koja se uz to i primila na lepote vlasti pa, iz straha da to ne izgubi, ne sme da se zameri onima iz (tadašnje) opozicije, jer će ga oni, uz pomoć dežurnih domaćih „patriota“ jednostavno pojesti. Kad su ovi iz Evrope to shvatili, okrenuli su se onim drugima. Ni najmanje im ne smeta što su to bivši radikali, Miloševićevi socijalisti, Mirini julovci – nema to veze, ovi drugi su robusniji i nisu toliko fini kao oni prethodni. Pitanje je samo, ko sme da „proguta žabu“, jer svima njima je Kosovo kamen za vratom. I sad imamo apsurdnu situaciju. Oni prethodni su pali zbog Kosova. Niti su se dopadali domaćim patriotama, na čelu sa ovima koji su sada na vlasti – svaki njihov, pa i najmanji korak, koji bi mogao da bude protumačen da vodi ka nezavisnosti Kosova, oštro je sasecan svim sredstvima, niti Evropi – bili su isuviše jalovi i neefikasni i ovi su im okrenuli  leđa. 

A ovi sadašnji, „piče“ ka Evropi brže nego oni prethodni i za sve što prihvate krive Borka – on je sve to već bio prihvatio pa mi sad više nemamo kud. Za onog ko se iole razume u državne poslove, to ne da nije, već ne može ni da bude tačno. Borko Stefanović, prethodni pregovarač za Kosovo, bio je državni službenik „trinaestog ranga“ i, taman da je nešto i prihvatio, to bi tek moralo da bude prihvaćeno od njegove Vlade i od nje potom formulisano kao predlog za ratifikaciju od Skupštine, gde, sasvim sigurno, ne bi prošlo zahvaljujući ovim sadašnjim koji su tada bili opozicija. A sad ovi sadašnji, na čelu sa predsednikom Vlade, koji sa te pozicije, za razliku od Borka, deluje i kao zastupnik države, prihvataju i više i brže od onih prethodnih, a sve sa objašnjenjem da je to Borko već bio prihvatio, pa, eto, sad oni nemaju kud. Ostaje tu samo jedan problem – isuviše su oni tu nac. patriota stvorili, koji su ih ozbiljno i shvatili, pa je pitanje kako će kod njih da im prođe ta priča…”

Plaši me da je to vreme došlo. Ova garnitura je i došla na vlast na programu čvrstog beskompromisnog stava prema Kosovu. Sad shvataju da to baš i ne ide tako jednostaavno pa se zalažu za compromise, tako da me ne bi iznenadilo da iz istih razloga i odu.

*I naravno Dzej (Riblja Corba)

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime