Ani je opet smešno – Šta smo mi Bogu zgrešili da imamo za premijera Anu Brnabić! Osobu sa kojom se priroda poigrala. Ne zato što je napravila kao žensko, a deklariše se kao muško. Uvek ću smatrati da ti ljudi imaju sva prava ovog sveta, ni manje ni više od onih drugih, ali jedna je to stvar a sasvim druga biti bezobrazan i arogantan. A ona nam svakodnevno pokazuje da to jeste. Njena je stvar ako su to njeni odbranbeni mehanizmi – da takva kakva je pokaže da je pametnija od onih tzv. normalnih, a naša je stvar, a i problem, što nam je onaj svemogući postavi za ptremijera – predsednika Vlade koja upravlja ovom zemljom.
Slušam njen današnji intervju – na pitanje reportera, povodom iznenadno započetog razgovora predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima, što je bio jedan od prvih i osnovnih zahteva opozicije na uličnim protestima koji mesecima traju – verovatno im je neko na to ozbiljno skrenuo pažnju, jer ne verujem da bi oni sami pri svojoj pameti i ovako osioni na to pristali, da li će ona ići na te sastanke, ona se cinično smejulji i kaže – ja se iskreno nadam da ne, ali ako mi kažu da idem, ići ću. Ko, predsednice Vlade, treba da vam kaže da idete, zar vi prvi, makar i samo zato što je do toga eto i bez vaše volje došlo, ne bi to trebali da organizujete, da mu date neki smisao i svrsishodnost? Nisu li u pravu oni, koji su vas prozvali – kaktus! A znamo naravno i ko je taj po čijem biste nalogu otišli.
Na putanje reportera, zbog čega ne bi išla, ona cinično odgovara – zato što bi tamo trebalo ostati ozbiljan! Da li to znači, pita dalje reporter, da vi smatrate da je sve to neozbiljno, ona odgovara:
- „Treba ostati ozbiljan, a to je teško. S Đilasom razgovarati o slobodi medija, sa Obradovićem o bilo kakvoj demokratskoj tekovini – to je skoro nemoguće. Drugi ljudi iz SNS mnogo su iskusniji političari od mene i verujem da su s mnogo ozbiljnijim izrazom lica razgovarali s njima i svaka im čast“.
Šta da kažem – drsko, bezobrazno, a imajući u vidu ovo šta u ovoj zemlji uistinu i rade i beskrajno cinično. Bilo joj je smešno i kada je nedavno Sem Fabricio, šef delegacije Evropske unije u Beogradu, predstavljao godišnji izveštaj o napredovanju Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, da bi kasnije kada je sa „višeg mesta“ dobila drugačije instrukcije prema istom tom Semu Fabriciju, a povodom istih pitanja, bila čak i servilna.
Ana Brnabić je veoma inteligentna žena, a problem i jeste u tome što ona tu svoju pamet koristi na neverovatno glup način. Da li je to zbog kompleksa ili želje da se stalno dokazuje onom koji sa ovim lutkom upravlja je njen problem – a nažalost i naš!
Legendarni koridor 10 ispucao – A nedavno je svečano otvoren i to od strane Predsednika lično!
Ne mogu a da ovaj prilog ne započnem s jednim vicom: Ode neki srpski arhitekta kod italijanskog arhitekte u Italiju. Vidi, Italijan ima dve kuće, tri auta, pet mobilnih … i pita ga: – Kako si bre napravio ovoliko bogatstvo? Na to će Italijan – Vidiš onaj most? – Vidim, kaže Srbin. – Taj most je trebalo da bude 120m x 25m, a ja ga napravio 120m x 22m, pa sam od ta 3 metra napravio ovo bogatstvo. Dodje sledeće godine Italijan u Srbiju pa vidi Srbina vozi Ferari, džipove, ima jahte, vile, hotele… – Odakle tebi sve ovo, pita ga Italijan. – Vidiš prijatelju, odgovara mu Srbin – Je l` vidiš onaj most tamo? Italijan odgovori – Ne !!! – E tu je trebalo da bude, odgovori mu Srbin.
Dobro, to je samo vic, nije baš da toga kod nas nema, ali bi vic na Koridoru 10 mogao da bude malo drugačiji …. – Vidiš prijatelju, ovde je po projektu debljina asfalta trebala da bude 5cm, a mi smo uspeli da ga napravimo sa 1cm debljine.
Mali bimboje (www.opancar.com) ponovo na sceni – Aleksandar Jovičić, mlada zvezda Srpske napredne stranke, predsednik Beogradske opštine Palilula, je osuđen da zbog povrede ugleda i časti poslanika DS Balše Božovića i bivšeg predsednika te stranke Bojana Pajtića, tužiocima isplati 300.000 dinara. “Pajtić i Božović su najveći kriminalci koji su oteli million i po evra od dece ometene u razvoju.” To je bila javno izrečena tvrdnja koju je mlađani Jovičić izneo kao deo nekakve političke strategije tokom izborne kampanje 2015. godine.
Neće ta presuda mnogo uzbuditi Jovičića, ne zato što je taj iznos za njega zanemariv, već zato što će stranka čiji je član naći načina da mu se taj trošak kompenzira.
A narečena “politička strategija” je vrlo jednostavna i efikasna – izneseš neku tvrdnju, to u izbornoj kaampanji postigne svoj efekat, a što će oklevetani da te tuže i posle četiri godine dobiju spor nema veze.
Dragiša Čolić
