„Kole pije, kole pije, vino i rakiju, vino i rakiju
Kad je doslo vreme vino da se plati, Kole para nema, Kole para nema
Kole kad ljubi, nista ne vidi, niceg se ne stidi, Bog ce da ga vidi
Kad je doslo vreme kuci da se krene, ne daju mu zene, ne daju mu zene
Koleta vole, redom govore, srce mu ko more, srce mu ko more
Kad je doslo vreme Kole da se zeni, zasvirala truba Verica mu ljuba.”
Legenda kaže da je Milenko Kostić, zvani Kole, vlasnik firme Auto Čačak, od davnina – još od dolaska ove vlasti na čelo države, bio toliko popularan da mu je čak i pokojni Šaban Šaulić ispevao citiranu pesmu – i pevao dakako!
Nema podataka dal’ mu je Verica još uvek ljuba, ali ima podataka da je Kole u strastnoj ljubavi sa policijom kojoj je prošle godine isporučio 710 policijskih vozila – bez javnog tendera (zbog državne tajne) i bez poznate cene (takođe zbog državne tajne).
Ovih dana policija je nabavila još 80 vozila različitih namena, s tim što su ovog puta bili oprezniji pa nisu objavili ni od koga su vozila nabavljena. Tim povodom ministar policije Dr. Nebojša Stefanović, na uobičajenoj prigodnoj svečanosti i u uobičajenom dekoru – pozadinski okružen najbližim saradnicima, na pitanje novinara po kojoj su ceni vozila kupljena, odgovorio je da su vozila kupljena po najnižoj mogućoj ceni, što radoznale novinare – svašta ti ljudi vole da zapitkuju, nije zadovoljilo pa su ga pitali i koliko ta najpovoljnija cena iznosila, što Ministar nije mogao da im kaže zbog državne tajne i dodao – “Zar mislite da bih ja sebi dozvolio da kupim za dinar skuplje, a da ne kažem da kupujemo značajno jeftinije u odnosu na svakog drugog, ne samo na državne organe i drugo, ja se potrudim da u gepeku svakog vozila ….“ (ne smem dalje da prenosim da me ne opttuže za otkrivanje državne tajne).
Stvarno nije u redu, još se nije stišalo ni javno izraženo nepoverenje o validnosti Ministrovih akademskih diploma, a oni ponovo hoće nešto da proveravaju. Predlažem da se izmeni Zakon o javnim nabavkaama – ili tako što će se reći da se sankcije ptredviđene tim zakonom ne odnose na državne funkcionere ili tako što bi se propisalo – u slučaju da obaveznog tendera nije bilo, bude dovoljno da se nadležni ministar zakune u maajku da je tu sve bilo čisto.
Prisluškivanje i državne tajne – Ovu osetljivu temu, slučajno ili namerno, je otvorio Predsednik, optužbom da ga je prethodna vlast prisluškivala i pritom posebno pomenuo Borisa Tadića (onog u međuvremenu – predsedniika Nikolića, nije pominjao jer kao što je poznato, taj se više bavio svojim privatnim a ne državnim poslovima), što je Tadića toliko iznerviralo da je krenuo u žestok kontranapad – čak je zapretio i tužbom i naveo da će kao svedoka pozvati Šešelja koji je nekom prilikom izjavio da je Vučić imao tu čudnu osobinu da sve prisluškije, pa je tako svojevremeno i kupio neki aparat za 35.000 eura kojim je prisluškivao ne samo one iz vlasti, već i one iz sopstvene stranke o čemu je njemu – Šešelju, redovno podnosio izveštaje.
To je potom pogodilo Vučića, pa se ovaj pojavio na tv Pinku, sa brdom dokumenata uzetih od BIA, sa kojih, kako su stručnjaci odmah primetili, nije bila skinuta oznaka državne tajne. Nadležni ministar – opet Dr Stefannović, je Predsedniku spremno pritekao u pomoć tvrdnjom da je – valjda skladu sa učenjima engleskih škola koje je on završio u Sava Centru, predsednik države ovlašćeen da otkriva državne tajne te da u tome nema ničeg lošeg, jer on time samo želi da otkloni od sebe neopravdane napade, što je naraavno u državnom interesu.
Onda je Predsednik lično, koji je kao što je poznato bio najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu, primetio da u tumačenju Dr. Stefanovića ima nečeg što nedostaje, pa se ponovo javio i izjavio da je on lično sa tih dokumenata prethodno skinuo oznaku tajnosti, na šta je imao pravo, valjda u skladu sa učenjem poznatim u teoriji države i prava – Država to sam ja. Propustio je samo da kaže da je u propisanoj proceduri skidanja oznaake državne tajne on usput po svemu sudeći svojeručno zamenio i neke druge nadležne organe, poštedivši ih time nepotrebnog deranžiranja.
Najavljena tužba Borisa Tadića je sada praktično postala bespredmetna jer je i ovaj slučaj rešen. Ostaje još samo da se Državno tužilaštvo i Ustavni sud javno zahvale Predsedniku i Ministru unutrašnjih poslova na još jednom brzo i efikasno rešenom slučaju iz njihove nadležnosti.
Dragiša Čolić
