Opasne vakcine u Srbiji?

15
2177

vakcine_vakcina_klix_baKada nemamo sve informacije o nečemu i kada ne znamo kako da procenjujemo izvore informacija (jer nas o tome vrlo malo ako i uopšte uče u školi), skloni smo da poverujemo medijskim manipulacijama, koje se na ovakvim člancima mogu vrlo jednostavno pokazati. Držanjem stanovništva na veoma niskom nivou medijske pismenosti dovodi do lake manipulacije tog istog stanovništva

Neće nas ubiti vakcine, ali će nas dotući ovakvo novinarstvo.

Godine 1961, moja mama je bila mala devojčica od 9 godina, a njen otac, moj deda, tada načelnik Infektivne klinke u subotičkoj bolnici. Epidemija dečije paralize pogodila je i Srbiju. Mnogi su ostali nepokretni ili su umrli. Te 1961, stigle su prve vakcine protiv ove bolesti koje su bile napravljene nekoliko godina ranije. Oformljen je sistem i redoled davanja vakcine u Subotici, a moj deda je insistirao da njegova deca ne idu preko reda. I u tom čekanju, obe njegove ćerke su se zarazile ovim virusom. Dok je starija lakše prebolela, za moju mamu je to bilo pitanje života i smrti. S obzirom na to da pišem ovaj članak, znači da je i ona preživela, ali ne bez posledica. Od 1962. godine, zahvaljujući vakcinaciji, u Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj ove bolesti.

Stravični naslovi donose čitanost

Ipak, ovo nije članak koji ikoga treba ubediti u to da su vakcine jedan od najboljih ljudskih izuma. Što svakako jesu. Problem je način na koji nam mediji često predstavljaju informacije koje su nama važne da bismo mogli doneti ispravne odluke koje se tiču nas i naše dece. Da je medijska pismenost obavezni predmet u školama, ovosedmični članak Kurira „VAKCINE ZA BEBE IZAZIVAJU AUTIZAM, TEŠKE BOLESTI I SMRT: Amerika platila 3 milijarde odštete!“ mogao bi biti tek predmet pravnih organa da se ispita da li se ovim člankom potiče na paniku.

Ali, avaj. Bombastični i stravični naslovi, opremljeni šokantnim slikama koja nas emotivno strašno pogađaju te velikim crvenim i crnim slovima koja vrište opasnost teraju nas da otvorimo članak. I ako i ne pročitamo ceo tekst, što prosečni čitalac uglavnom ni ne radi, ostane nam ta stravična slika u glavi i u nju verujemo. Da se razumemo – sve medijske objave imaju dva cilja.

Jedan je da nas ubedi da u nešto verujemo.

Drugi je da nas ubedi da nešto kupimo.

Mi, publika, tu smo, dakle, često tretirani kao roba. Da bi postigli te ciljeve, mediji će se koristiti različitim sredstvima – pomno odabranim fotografijama, odabirom fonta i boja, video snimaka i audia, a svi oni preneće nam neku poruku koju su autori zamislili. Na taj način, već u samom startu imaju moć da nam sugerišu šta da mislimo. Zbog čega?

Da Vas podsetimo:  Plač nekada – suze prethodnih epoha

Opet, zbog dva cilja.

Da zarade profit.

Da steknu moć.

Tako je Kurir na naslovnicu stavio vrišteću bebu kojoj preti ogromna igla koja dolazi da ozbiljno povredi to nedužno, malo dete, sve sa crnom pozadinom na kojoj nam se predstavljaju neki dokumenti. Sve ovo je neko od Kurirovih grafičkih urednika složio s ciljem da nas ubedi u istinitost naslova „VAKCINE ZA BEBE IZAZIVAJU AUTIZAM, TEŠKE BOLESTI I SMRT: Amerika platila 3 milijarde odštete!“. Ipak, u samom članku nema gotovo nikakve poveznice sa autizmom, osim u anterfileu MMR i autizam gde se novinar poziva neimenove studije i publikacije. Takva, i to samo jedna studija zaista je i postojala 90-ih i brzo je povučena jer nije bila tačna (pogledati anterfile gde je objašnjeno).

Šta zapravo pokazuju američki dokumenti?

Ono što samo Kurir ekskluzivno sme da objavi, kako su najavili, nalazi se na internetu već godinama. Te vešto skrivane dokumente američke vlade, kako to Kurir naziva, agencije HRSA (što je skraćenica za Health Resources and Services Administration, koja je deo američkog ministarstva zdravlja) do kojih je njihov Istraživački biro ekskluzivno došao, naći ćete na internetu za manje od minut. A ako vas baš mrzi da sami tražite, evo ga i link.

Za razliku od naslova, u članku nigde, ali baš nigde nemamo nikakve podatke o autizmu i teškim bolestima. Dakle, šta možemo pročitati u tim „tajnim“ dokumentima? Recimo da Sjedinjene Američke Države (SAD) imaju najsigurnije i najefektivnije snabdevanje vakcinama u svojoj istoriji. U velikoj većini slučajeva, piše dalje, vakcine nemaju nikakve nuspojave, a ako se i manifestuju neke – većinom su blage. Ipak, nekada posledica može biti. Zbog toga Američka vlada ima program pod nazivom Injuri compensation program, odnosno program kompenzacija od povreda nastalih od vakcina.

Pod kompenzacijama misli se na novce koje oštećenom dodeli sud, a plaća država. Takav program možete videti na ovom sajtu i njime se omogućuje novčana kompenzacija osobama za koje se utvrdi da su povređene određenim vakcinama koje se rutinski daju deci i odraslima, kao što je vakcina protiv gripe, malih boginja, zauštaka, rubella ili polio.

SAD: na 1 milion doza vakcina, 1 osoba je kompenzirana

Ok. Sad kad smo razumeli da program novčanih kompenzacija nije ni skriven ni tajan, i da svako može da ga vidi, hajde da pogledamo za šta se novci zaista i daju. Kako piše u dokumentima koje je Kurir predstavio, a zaboravio da napomene, kada se nekome i odobri kompenzacija, to ne znači nužno da je vakcina izazvala navodnu povredu. Zapravo, piše na sajtu, „preko 80% svih kompenzacija koje su dodeljene su rezultat dogovorene nagodbe između stranki… gde nije utvrđeno da je vakcina izazvala povredu“ (za više informacija pogledajte ovde). Zašto se te nagodbe rade? Pa, kako navode, obe strane u sporu na taj način umanjuju rizik gubitka, imaju želju da smanje vreme i troškove suđenja i brzo rešavaju zahtev. Listu različitih posledica za koje se može tražiti obeštećenje pogledajte ovde.

Da Vas podsetimo:  Gusle su duša srbska

Dobro. Do sada smo ustanovili da je sve ono što Kurir predstavlja kao eksluzivno i tajnovito zapravo je vrlo transparentno i dostupno. Hajmo sad na brojeve. Kada se veliki brojevi ne stave u odgovarajući kontekst, oni mogu zvučati strašno. Kada se uzme u obzir da je Amerika ogromna zemlja, sa 320 miliona, sve brojeve bolje je gledati kroz procente.

Za početak, dd 2006. do 2014. u SAD-u je distribuirano 2,5 milijardi doza vakcina, navodi se na HRSA sajtu. U tom periodu kompenzirana je 2.146 osoba. To znači da je otprilike na 1 milion doza vakcina 1 osoba je kompenzirana.

Podaci koje je Kurir predstavio jesu donekle tačni, a to je da je od 1998. do 2015. predato 16.794 zahteva za kompenzaciju. Tokom 28 godina odobreno ih je 4.526 i za to je izdvojeno oko 3,3 milijarde dolara. Taj „strogo čuvani tajni dokument“ nalazi se ovde. Posljednji podaci iz marta 2016. pokazuju da je od 1998. godine do marta 2016. najviše odobrenih slučejeva kompenzacija bilo za DTP vakcinu (1.273), Influenza (1.399) i MMR (377).
Kada brojeve stavimo u kontekst

Ako uzmemo da je prosečno po godini bio podnet 161 zahtev za kompenzaciju, to je za populaciju SAD-a 0.00004% stanovništva. Prevedeno za Srbiju, to je 2,8 osoba (namerno gledamo celu populaciju jer su u ovom programu uključene i vakcine protiv sezonske gripe). Znači, dve do tri osobe na godinu imale bi neke posledice vakcine, koje mogu varirati od jače alergijske reakcije pa i do ozbiljnijih komplikacija, koje mogu biti i rezultat rada samog lekara (recimo, vakcina je data detetu ili odrasloj osobi kad je bolesna).

Ok, sad, kad smo ove brojeve stavili u kontekst, pa je jasno da bi ti američki brojevi bili od 2 do 3 osobe godišnje u našoj zemlji, da li to i dalje zvuči toliko strašno? Znam, reći ćete – ali i to je strašno ako je moje dete ili ako sam ja u toj statistici. Tačno.

Da Vas podsetimo:  Da li ste znali? Kako su Srbi dobili ime i ko ih sve pominje pre VII veka

Svakodnevno prihvatamo male rizike

Ipak, mi kao ljudi svakodnevno prihvatamo male rizike u našim životima. Vozimo auto iako znamo da možemo doživeti nesreću (recimo, u 2013. u Srbiji je na putevima smrtno stradalo 643 osoba, a 18.444 ih je povređeno), šetamo iako znamo da nam cigla sa stare zgrade može razbiti glavu, pišemo poruke i telefoniramo dok vozimo, uzimamo različite lekove od kojih svi, ali baš svi mogu imati nekakve nuspojave… Jednostavno, živimo svesni da uvek postoji mali rizik i mi kalkulišemo da je dobrobit veća od mogućnosti fatalnog ishoda. Pa tako i sa vakcinama.

Na kraju, i sam članak Kurira daje zaključak kako se „poenta čitave priče za i protiv vakcinacije“ svodi na to da većina lekara u svetu tvrdi da vakcinacija nije opasna ni po život ni po zdravlje deteta, ali da je od krucijalnog značaja da dete bude apsolutno zdravo da bi bilo vakcinisano. Međutim, zarad čitanost, klikova i uticanja na ljude, ove podatke Kurir predstavlja kroz stravičan naslov koji sa tekstom ima najmanje veze.

Kada nemamo sve informacije o nečemu i kada ne znamo kako da procenjujemo izvore informacija (jer nas o tome vrlo malo ako i uopšte uče u školi), skloni smo da poverujemo medijskim manipulacijama, koje se na ovakvim člancima mogu vrlo jednostavno pokazati. Držanjem stanovništva na veoma niskom nivou medijske pismenosti dovodi do lake manipulacije tog istog stanovništva.

Neće nas ubiti vakcine, ali će nas dotući ovakvo novinarstvo.

SPORNO ISTRAŽIVANJE O VEZI IZMEĐU MMR VAKCINE I AUTIZMA POVUČENO

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), studija rađena 1998. godine, podigla je zabrinutost o mogućoj vezi između MMR vakcine i autizma. Studija je objavljena u britanskom medicinskom žurnalu The Lancet.

Ustanovljeno je da je celo istraživanje, koje je rađeno na uzorku od samo 12 dece, imalo ozbiljnih propusta i članak je povučen iz medicinskog žurnala u kom je objavljen.

Nažalost, ova publikacija je potakla paniku u javnosti, koja dovodi do smanjenja vakcinacije i posledično ponovnog pojavljivanja ovih bolesti. Nema nikakvih dokaza da postoji veza imeđu MMR vakcine i autizma, zaključuje SZO. Od tada, samo u SAD-u je napravljeno devet istraživanja na velikim uzorcima dece (recimo ovo istraživanje na uzorku od 1.008 dece), koja ni na koji način nisu povezala autizam i MMR.

Tatjana Ljubić

Magločistač

15 KOMENTARA

  1. Već se ustalio pojam „vakcinalnog lobija“. Nije li vreme da se govori i o antivakcinalnoj kampanji, pa i istoimenom lobiju? Protivnici vakcinacije osokoljeni internetom tvrde da su ljudi masovno izmanipulisani lažnim medicinskim statistikama, pri čemu im ne pada na pamet da su i oni, isto tako izmanipulisani. Cilj je bio da se stvori još jedna konfrontacija. Taj cilj je ostvaren. Zaboravlja se da internet ima lice i naličje, kao i sve na ovome svetu. Na ovom – i ne samo na ovom primeru – lepo se pokazalo njegovo naličje, a to je dodatno raspamećivanje ljudi koji se angažuju u ispraznim nadmudrivanjima i nadmetanju mizernih ličnih sujeta, dok gospodari ovoga sveta završavaju svoje poslove. Ionako nemoćni, unošenjem konfuzije i nepoverenja dodatno slabimo. Što se mene tiče, nemam nameru da branim farmakomafiju. Ipak, treba imati u vidu da sve na ovome svetu, pa i vakcine, ima svoju upotrebu i zloupotrebu, use and misuse. U prošlosti su one odigrale svoju ulogu. Vakcine su promenile sliku morbiditeta i smanjile smrtnost dece tako da je svetska populacija brzo narasla. „Argumenti“ kojima bi to neko osporavao upravo su imbecilni. Oni su očigledno afektivno obojeni i iza njih se krije neviđena odbojnost prema lekarima, medicini i zdravstvenoj službi u celini (loša lična iskustva, nepravedno uopštena na celinu jedne delatnosti) To se vidi, to ne može da se sakrije. Laici se gađaju izrazima ohrabreni plitkim internet znanjima. Odjednom svi znaju sve. Da nije opasno, bilo bi smešno.
    Autorki članka moji komplimenti.

    • Hajde da budemo konkretni: koju evidenciju mozes da prikazes da dokazes, makar i delom, dogmu vakcinalnog lobija da su vakcine u proslosti „promenile sliku morbiditeta i smanjile smrtnost dece tako da je svetska populacija brzo narasla“? Ako ih nemas – a ja cu pokazati da ih nemas – ko je onda tu „imbecilan“? Primecujem, tako]e, da vesto izbegavas temu stetnih posledica vakcina danas, sto je ustvari tema clanka.

      • Na pitanje „koju evidenciju mogu da prikažem“ da bih dokazao validnost vakcina u prošlosti (naglašavam ovo „u prošlosti“)mogu da navodim izvore iz profesije, i iz ličnog iskustva koje nema veze sa mojom profesijom. Navešću, po jedan iz obe sfere.
        Prvo, tetanus.(Izvor je udžbenik epidemiologije Černozubova, meni posebno drag, mada su se kasnije pojavili savremeniji). Na početku Drugog svetskog rata nemački vojni epidemiolozi su pokušali da po svaku cenu stvore sopstvenu, originalnu koncepciju antitetanusne zaštite. Odbacili su anglosaksonsku doktrinu primene tetalpana i tetabulina zajedno ali odvojeno, i davali samo tetabulin (onda je bio SAT). To, dakle, i nije prava vakcinacija (aktivna veštačka imunizacija) , nego seroprofilaksa (pasivna veštačka imunizacija). Svoju zabludu platili su stotinama umrlih od tetanusa na tzv. tetanogenim terenima u Poljskoj i Ukrajini (ravnice pored velikih reka) još na samom početku rata. Naprotiv, američka vojska, koja je koristila vakcinaciju, na 10 miliona mobilisanih u vojsci i mornarici, imala je za sve vreme rata 10 (i slovima) deset umrlih od tetanusa, pa i tu je bilo reči o vojnicima koji u trenutku nisu mogli biti vakcinisani zbog postojanja kontraindikacija ili propusta u izvođenju zaštite.
        Lično iskustvo. Ranih šezdesetih razboleo sam se od malih boginja, morbila. Jedva sam ostao živ. Vakcinacija je u Srbiji uvedena kontinuirano od 1971, kada meni nije bila potrebna, ali jeste drugima. Dalje, deda Ilija V., iz Bačke, imao je 16 dece, negde do 1930-ih godina prošlog veka. Preživelo je šest, između ostalih moj tast, koji je još živ (91). Desetoro je pomrlo od dečjih zaraznih bolesti.
        Lakše mi je da navodim primere iz medicinske literature. Nota bene: do pre nekoliko godina nisu nam prihvatali da kod pisanja naučnih radova citiramo informacije sa interneta; reference su morale biti samo iz pisanih izvora. Sada više niko ne obraća pažnju na to. Da li je to dobro?
        Da biste kvalifikovano govorili o aktivnoj veštačkoj imunizaciji, ili kako vi kažete, vakcinaciji, treba da poznajete epidemiologiju (ona je u medicini jedna od najpreciznijih i koristi dosta statistike). Da biste znali epidemiologiju treba da znate infektivne bolesti. Nije dovoljno gledati inače odličan film Variola vera. Da biste naučili nešto o infektivnim bolestima, treba prethodno da savladate mikrobiologiju. A kad sve to usvojite, pristupate imunologiji. Tu pamet staje. Ona je veliki izazov za mlađe lekare pune energije. Dakle, morali biste znati medicinu. Ona nije matematika, kao što čovekov organizam nije jednačina. Medicina nudi mnoštvo informacija povezanih u sistem. Internet nudi mnoštvo informacija koje nisu povezane u sistem te dakle ne predstavljaju znanje. Selekciju tih informacija vrši lična mrzovolja ili privatna sujeta nedoučenog potrošača interneta.
        Što se tiče neželjenih efekata, njih ima kod svih lekova i medicinskih procedura. Nemojte o autizmu, pa vi i ne razumete njegovu suštinu, osim što sami zauzimate AUTISTIČAN STAV kada su druga i drugačija mišljenja u pitanju.
        Primena vakcina nije apsolutno bezbedna. Ni prelaženje preko ulice, takođe. Čak i u toku seksa poneko umre. O tome kaže Čarls Bukovski: „Ako je jedan umro za vreme seksa, treba li da svi prestanemo j…..?“

        • Naravno, to sam mogao i da ocekujem: kisa oko Kragujevca. Pitanje je bilo vrlo jednostavno: konkretna evidencija koja dokazuje tvrdnju da je preventivna vakcinacija iskorenila epidemije zaraznih bolesti. Anegdotice, price iz „licnog iskustva“ i Bukovski nece da rade. Cinjenica je – jer za to postoji konkretna evidencija – da su epidemije zaraznih bolesti podjednako uspesno iskorenjene u zemljama koje nisu uvele preventivnu vakcinaciju, kao i da ne postoje bitne razlike u tom pogledu izmedju zemalja sa bitnom razlikom u obimu preventivne vakcinacije. Takodje, da je, istorijski gledano, pad smrtnosti od takvih bolesti pre uvodjenja vakcinacije mnogo veci nego pad smrtnosti po uvodjenju vakcinacije. Sto znaci da su drugi cinioci – poboljsanje uslova zivota, higijene, zdravstvenih sluzbi, obavestenosti i obrazovanja itd – bili mnogo bitniji nego samo vakcinisanje. Sto se tice „argumenta“ da treba da ziviomo sa rizikom vakcina, jer je i preci put rizicno, on ne zavredjuje komentar. Naveo sam ovde neke konkretne brojeve, koji su strasni jer su vecina tih zrtava deca: do 0,5-1% vakcinisanih umre od toga (najcesce se smrt ne dovede u vezu sa vakcinom), 1-2% ostane sa trajnim invaliditetom (opet, najcesce se ne dovede u vezu sa vakcinacijom), i 1 u 10 ima ozbiljne i/ili trajne zdravstvene probleme. Ja u tom ne vidim brojeve i procente, vidim decu koja umiru, stradaju i pate, ne da bi se vecina zastitila, nego da bi proizvodjaci vakcina nastavili da prave svoje bilionske profite.

          • istorijski gledano, pad smrtnosti od takvih bolesti pre uvodjenja vakcinacije mnogo veci nego pad smrtnosti po uvodjenju vakcinacije.“
            Eto nedoučenosti, eto monumentalnog neznanja koje prostiče iz dokonog sedenja ispred ekrana! „Istorijski gledano“, da. Samo ČIME je takvo smanjenje (o iskorenjivanju nema govora, ne znate šta govorite) plaćeno, to ne kažete, jer ne znate. Klasičan primer je kuga, pestis. U srednjem veku je zbrisala po najcrnjim procenama više od polovine evropske populacije. Svaka sledeća epidemija bila je nešto manja. Poneko preživi i stekne imunitet. Te osobe daju potomstvo. Evropljani danas imaju više antitela protiv kuge nego drugi narodi na planeti. Ali to je plaćeno životima miliona ljudi tokom nekoliko vekova patnje. Iz sličnih razloga – naime stvaranja rasnog i kolektivnog imuniteta – Kinezi su danas izvanredno osetljivi na tuberkulozu, dok je kod Evropljana i belih Amerikanaca ta bolest pomalo zastarela. Itd.
            Ja sam naveo efektan primer vojnih epidemiologa koji se tiče tetanusa. Objasnio sam čime su zablude partijskih nemačkih epidemiologa (Hibner i Frojdenburg) plaćene. Oni su bili zaslepljeni nečim drugim, slično kao vi, a ne nadahnuti racionalnim razumom koji pruža nauka.
            Vi ste prvo doneli zaključak – očigledno afektivno obojen, jer da nije tako ne biste uporno i sa infantilnom strašću branili besmislice i blamirali se svojom ignorancijom ovako javno – pa ste onda pristupili „dokazivanju“. A zaključak pre činjenica, pre kontemplacije, ima svoje ime.
            Nego, mislim da vas muči neko dublje nezadovoljstvo. Nemoć i nedostatak samouvida (insight) učinili su da se to nezadovoljstvo prazni horizontalno, gde može (na nekakvoj medicini) a ne gde bi trebalo.

            • Ovo je samo da se covek smeje. Dakle, najnovija „doktorska teza“ cuvenog Dr. Pitagore je da su epidemije zaraznih bolesti nestale jer su ljudi postali imuni na njih. Ko to ne zna je pretpotopni neznalica. Pitam se da li je doktor Pitagora ikad cuo da ljudski embrion nema antitela, nego ih dobija od majke, kroz krvotok (ona koje ona ima), a tek posle rodjenja ih stice samostalno. Dakle, Pitagorina hipoteza zahteva da vecina majki potice od populacije koja je bila izlozena ne jednoj, nego desetinama zaraznih bolesti koje nestaju, i tako stekla potrebna antitela. A da li je Dr. Pitagora zastao za sekundu da se zapita kolika je, ustvari, relativna izlozenost populacije zaraznim bolestima? Recimo, na pocetku 20-og veka u SAD najsmrtonosnije su bili grip i zapaljenje pluca, od kojih je umiralo oko 0.2% ljudi. Ostale zarazne bolesti, kao tifus, difterija, tuberkuloza itd. bile su mnogo nize, grubo zmedju 0.01 i 0.003% smrtnosti (izvor: Vital statistics of the US). Uprkos tome, stopa smrtnosti za prve dve je za oko pola veka, do pocetka ere preventivne vakcinacije, pala za preko pet puta, dok je za ostale pala 20-50 puta. Hmmm, nesto se ne uklapa u hipotezu, doktore?

              Sto se tice tuberkuloze, ona je vise bolest socijalnog statusa nego zarazna bolest. Preko trecine ljudske populacije je zarazeno bakterijom tuberkoloze, ali je dobiju samo oni koji zive u vrlo losim uslovima (tipicno, sirotinja koja mora mnogo da radi a nema ni da jede). U Srbiji se vakcina daje novorodjenim bebama, tako da je danas 90% od onih koji oboljevaju vakcinisano. Opet corak, doktore? Cini se da je jedino sto znas da lepis etikete „neznalca“. Ko sto VIB rece, to je lako: pljunes na etiketu, pa je zalepis coveku. A moze i obrnuto: prvo pljunes coveka, pa mu zalepis etiketu.

              • Razume se da odgovaram jedino zbog eventualnih čitalaca, jer vi to ne zaslužujete, pošto ste na klovnovski način diskvalifikovali sebe kao ozbiljnog sagovornika. Naravno da postoji imunitet vezan za antitela koja prolaze transplacentarno. Postoje I genetske mutacije, ne samo loše, nego I one koje omogućuju opstanak. Vaše neznanje je kolosalno, skoro pornografsko. Imunitet je prirodni I veštački, urođeni I stečeni, aktivni I pasivni, opšti I lokalni, humoralni I celularni, a varira u individualnom I rasnom pogledu sa svim kombinacijama navedenih.Tbc se klasično svrstava u socijalne bolesti, bolesti siromašnih, mada su od nje bolovali i Bajron I Šopen. Sve bolesti su češće kod siromašnih, jer je njih više. Vakcina štiti od mnogih oblika tbc, osim tbc meningitisa I milijarne tbc. Zaštitni efekat najboljih vakcina ne prelazi 80% uprkos hvalisanju proizvođača iz komercijalnih razloga. Itd itd. Možda biste I mogli da shvatite, da ste ikad nešto egzaktno učili I odgovorno radili, ali koliko vidim, to nije slučaj. Spoj tvrdoglavosti i neznanja koji zastupate polako će da fermentira u novi kvalitet označen kao stupidarijum. Minucioznim radom u pogrešnom smeru postaćete ono štoje Herman Hese nazvao Učitelj Igre, Magister Ludi.

                • Hahaha „doktor“ Pitagora nadmasuje sebe: u tri recenice sesnaest etiketa. O cinjenicama u vezi preventvnog vakcionisanja, naravno, ni reci…

                  • Upotrebili ste pleonazam. Ne postoji „preventivno vakcinisanje“. SVAKO vakcinisanje je preventivno. Vidim da sam vas nasmejao. Drago mi je. Pretpostavljam da će vam celi život proći u veselju. Pozdrav. P.S. Izaberite neki bolji nik, sadašnji zvuči femkasto.

                    • E moj Pitagora, nikad od tebe doktora. Prvo, vakcinisanje je preventivno samo u situaciji kad ne postoji epdemija. Kad epidemija postoji, ono ie protektivno (zastitno). Drugo, da pratis razvoj medicine, znao bi da se vakcinisanje u razlicitim oblicima vec vise decenija koristi za tretman bolesti gde je bitan cinilac imuno sistem, od osetljivosti i alergija do raka. Dakle ne preventivno, ni zastitno, nego kao sredstvo aktivne terapije obolelih. Naravno, obim ovakve, opravdane upotrebe vakcina je mnogo manji od obima nametnute, beskorisne a stetne, preventivne vakcinacije i najcesce – zbog otpora globalnih medicinskih profitera – van ozvanicene (od strane profitera) prakse i/ili tretirana kao „eksperimentalna“.

        • Ok, ako vakcina protiv tetanusa deluje kako kazes, zasto se prelezavanjem tetanusa ne stice imunitet a vakcinacijom se stice privremeni?????Ne postoji ni jedan naucni dokaz koji nije statistika, ni jedno klinicko ispitivanje koje moze potvrditi i bezbednost i delotvornost. A znas li na osnovu cega svaka zemlja odobrava vakcine koje udju u njenu zemlju….Na osnovu dobre proizvodjacke prakse!!!!!! A to znaci da ako si proizvodio andol i on je dobro prosao, dobijas referencu dobre proizvodjacke prakse i sve sto napravis a ne moze biti podvrgnuto testiranju smatra se dobrim????LOGIKA???
          Za zadnjih 10 godina koliko pratim ovakve sporove NIKO jos nije izneo ni jedan naucni dokaz o bezbednosti ili delotvornosti vakcine…a breme dokazivanja pada na onog koji to prisiljava a ne na mene koji to odbijam.

          Pricas o tome kako su deca ranije umirala, znas li ti u kakvim su nehigijenskim uslovima ljudi ziveli pre 1970…pa cak ih i danas ima bez kupatila i tekuce vode.
          Pricao sam sa epidemiologom, sada je pokojni, ali se secam njegovih prica kako je pedestih godina isao po Jugoslaviji i ucio ljude osnovnim stvarima higijene koje su danas normalne…..to je bio prvi i jedini nacin koji je suzbio bolesti

          • Zašto se „preležavanjem bolesti ne stiče imunitet“ Nisu svi uzročnici isti. Nije ni svaki imunitet doživotan – naprotiv, to je retko. Kompletna zaštita od tetanusa pruža veliku sigurnost oko 10 godina, uz davanje „booster“ (rapel) doza. Da li je to malo? Malo je 10 godina koliko vi, poštovani nick, pratite stvari; dokazi su ranije iznošeni. Vaše verovanje u dobre higijenske navike je dirljivo. Poznatom novosadskom pedijatru čika Jovi Zmaju četvoro dece je umrlo od dečjih zaraznih bolesti, a imali su oni higijenske navike sasvim dobre za ono vreme. Vi pratite internet a nemate osnovna znanja. Vi ne znate šta je Vogralikov lanac zaraze, što svaki bolničar zna. Niko nije rekao niti mu pada na pamet da kaže da su vakcinacije jedina zaštita od zaraznih bolesti. Uvek se deluje na sve karike Vogralikovog lanca, a kada to nije moguće, onda najmanje na dve.

  2. A ovo treba da je novinarstvo? Kako to da se iz clanka nekud izgubi da ne postoji jedna jedina studija koja dokazuje efikasnost preventivnog vakcinisanja? Ali da postoje brda naucne i klinicke evidencije o njihovim stetnim dejstvima? Ukljucujuci sasvim uobicajenu posledicu da vakcina prouzrokuje bolest protiv koje „stiti“? Govoreci o VAERS-u (Vaccine Adverse Effect Reporting System) u SAD, koje po autoru „imaju najsigurnije i najefektivnije snabdevanje vakcinama u svojoj istoriji“, imamo da je u periodu 1991-2001 bilo 2142 prijavljene smrti i 3177 slucajeva trajnog invaliditeta. Medjutim, po studiji vladine agencije za lekove (FDA, Kessler, Wald, Shojan), samo 1-10% od takvih slucajeva se prijavi, sa najverovatnijim prosekom ispod 2%. Drugim recima, verovatan broj smrti izazvanih vakcinisanjem u ovoj deceniji u SAD bio je, vrlo grubo, oko 100.000, uz oko 150.000 slucajeva trajnog invaliditeta. Za ocekivati je da je broj ozbiljnih i trajnih zdravstvenih problema i do nekolko puta veci. Malo li je? Ako je tako u „sigurnim“ SAD, sta da ocekuje mala zemlja kao Srbija, koja ce da zaduzi manje „bezbedne“ vakcine, kao one sa zaliha za likvidiranje, one koje su zbog problema povucene sa americkog trzista, ali su jos uvek „dobre“ za treci svet, one najrizicnije, visevalentne vakcine itd itsl?

    Usput, nije tacno da obestecenja za stetne posledice vakcinsanja u SAD (koja su manje nego simbolicna) placa drzava. Placaju je kroz taksu sami korisnici vakcina. Savrseno resenje za drzavu i proizvodjace vakcina, zar ne?

    Bilo je samo za ocekivati da se ovakav pamflet zavrsi slavodobitnim pozivanjem na „ponistavanje“ studije doktora Endrjua Vejkfilda (koautori Walker-Smith i Murch), koja cak i ne tvrdi da uzrocno-posledicni odnos izmedju MMR (male boginje, zauske i rubeola) vakcine postoji, samo da je moguca, i da su potrebna i pozeljna dodatna istrazivanja. Od ove male, ispravne studije je od strane industrije vakcina, kroz licni napad na autora i njegovu etiku, napravljen simbol „nenaucnosti“ argumenata o opasnosti od vakcina, kroz avetinjsku kampanju koja je pocela serijom clanaka u londonskom „Sunday Times“, ciji vlasnik, Rupert Murdok, pazi bogati, zavrsi kao jedan od direktora GlaxoSmithKline, proizvodjaca MMR vakcine. O prljavstinama, podmetacinama i lazima na osnovu kojih je petoclana komisija Britanskog generalnog medicinskog concila dosudila da je Dr. Vejkfild prekrsio pravila i doktorsku etiku svako moze sam da se obavesti.

    Sto se autorke tice, ako ima, ili namerava da ima decu, preporucujem joj da se obavesti o cinjenicama u vezi efikasnosti i posledica preventivnog vakcinsanja.

    Usput, nije tacno da obestecenja za stetne posledice vakcinsanja u SAD (koja su manje nego simbolicna) placa drzava. Placaju je kroz taksu sami korisnici vakcina. Savrseno resenje za drzavu i proizvodjace vakcina, zar ne?

    Bilo je samo za ocekivati da se ovakav pamflet zavrsi slavodobitnim pozivanjem na „ponistavanje“ studije doktora Endrjua Vejkfilda (koautori Walker-Smith i Murch), koja cak i ne tvrdi da uzrocno-posledicni odnos izmedju MMR (male boginje, zauske i rubeola) vakcine postoji, samo da je moguca, i da su potrebna i pozeljna dodatna istrazivanja. Od ove male, ispravne studije je od strane industrije vakcina napravljen simbol „nenaucnosti“ argumenata o opasnosti od vakcina, kroz avetinjsku kampanju koja je pocela serijom clanaka u londonskom „Sunday Times“, ciji vlasnik, Rupert Murdok, pazi bogati, zavrsi kao jedan od direktora GlaxoSmithKline, proizvodjaca MMR vakcine. O prljavstinama, podmetacinama i lazima na osnovu kojih je petoclana komisija Britanskog generalnog medicinskog concila dosudila da je Dr. Vejkfild prekrsio pravila i etiku svako moze sam da se obavesti.

    Sto se autorke tice, ako ima, ili namerava da ima decu, preporucujem joj da se obavesti o cinjenicama u vezi efikasnosti i posledica preventivnog vakcinsanja.

    • za Vladu čokoladu.
      U epidemijama se, o sveznajući, vakcinišu zdravi da ne bi oboleli. Vidim da ste filozof i veliki stručnjak za jezik i stil. Ovde uopšte nije bilo reči o primeni vakcina u imunoterapiji, kao što je BCG u lečenju karcinoma mokraćne bešike, što je često.Govorili smo o njihovoj primeni u infektivnim bolestima i štetnim efektima njihovim, koje ja nisam negirao. Ali vi otvarate nove frontove. Kakav sam ja doktor – mislim da vama nije dato da prosuđujete. Ne zato što vi to očigledno niste. Vi ste bez zanimanja, profesije, konfesije itd – dakle jedan konditorski proizvod.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime