Oprosti Bože što danas hulim na čoveka, jer huleći na njega- hulim i na tebe, ali i nije Miraš neki čovek, vladika mitropolije jada i gluposti, šaka brade i lakat račvastog jezika, Milova sekretarica za tvitovanje s nekim njihovim bogom i gostoprimnik sigurne kuće za veterane ljutih ovnujskih bitaka šupljom glavom o šuplje priče!
Dok je drvo sinoć nalagalo badnjak nagutalo se dima, biće, pa umesto na mir Božiji, onako osmuđen i mirisan ko pršut u planinskoj sušari, pozvao na osvajanje bogomolja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, kako se oni, pravoverni, ne bi više mrzli na svojem već ogrejali na tuđem…
A, šta je to tvoje, pastiru otetog stada?! Koja je to tvoja vera kojom ćeš preobratiti nas neverne, siroče sklepanih i sricanih liturgija?!
Šta je tebi, bogati, oteto osim pameti, reci u ovo blago Božićno jutro, dok partizanskih vrebaš nebranjeni hram pa da komadnuješ: „Napred, junaci“?!
Sigirno nećeš: „Za mnom, braćo“, jer ne predvodiš, već nagoniš, ćeraš, nutkaš, huškaš, mlatiš lažnim badnjakom ko topuzinom, raspiruješ mržnju umesto plamena blagovesti ovog dana, isposniče mrsnih postova i podvižniče Fejsbuk jevanđelja!
Nisu crkve bunkeri, avetinjo- avetna, da ih k’o Boško Buha zauzimaš na „uraaaaa“!
Nisu ni to ni tvoji ni mtropolita Amfilohija temelji, već koreni, pupčanici cele Crne Gore, duboko pod oltarima kojima si i sam nekada služio!
Da je tebi iskreno do Boga i vere mogao bi i s vrha bukve da mu se moliš, čuo bi te, ne boj se, nema potrebe da zapevaš i zaurlavaš ko petao na panju, jer ako ti ne čuješ ništa osim zveketa svog glasa ne znači da Bog ne čuje i takve kao ti!
Ne boj se, uđe li Crnogorac u srpsku bogomolju ne izađe iz nje ništa manji Crnogorac, niti ćeš ti iz svoje kolibe koju prozva bogomoljom izaći kao išta veći lučonoša crnogorstva, jer osluškujući kamen hoće li ti šta došapnut ne čuješ vapaj Crne Gore!
A, vapi, veruj, da nađeš negde mira za sebe neumireni glasniče jaza koji kopaš, ne shvatajući da stojiš na njemu!
Velika je Crna Gora da bi je takav jedan mogao rastrebiti ko nekoševinu, a opet dovoljnomiras-dedeic mala da baš takav jedan od plamena Badnjaka može napraviti šumski požar da ga ni sinjavina mora ne može zaudat, pa da se čitavo preturi i izlije preko Lovćena, Durmitora, Komova, Korita Kučkih, Bjelasice, Sinjajevine, Gorice, Morače…
U toj crkvi koju bi na prepad zauzeo kršten si i ti, rukopoložen, služio joj, celivao dveri, molio za žive i upokojene, sećaš li se?!
Nema to veze sa srpstvom i crnogorstvom, već s korenima, suštinom, telom i duhom svakog od nas, jer posečeš li koren neće nići Crna Gora po tvojoj meri, ukusu i volji, već će uvenuti ta jedina, pa ti onda služi na odronu, krštavaj kamenje, ispovedaj bukve, pričešćuj trnje i omare, zamonašuj koprivu i papratišta, a pojaviše moli za oprost grehova siraka tužnog koji je pozivao na osvajanje crkava, pašo, jer uđeš li silom u njih- silom si izašao iz sebe, mitropolite ničega i poglavaru nikoga!
Mir Božiji- Hristos se rodi!
Mihailo Medenica
„Istinu kazati, to je nasa duznost najsvetija“! Zato Mihailo nemas potrebe da Boga molis za oprostaj sto si istinu kazao o Mirasu koji nije ni covjek ni SRBin, vec izrod Crnogorski kojih danas ima isuvise puno da bi ona mogla zato da bude SRBsa: Pravoslavna i Svetosavska!
Najvecim svojim djelom danasnji „crnogorci“ su djeca crnogorske ustase Sekule Drljevica koji nosi veliki greh na dusi svojoj ako je on dusu uopste i imao, zbog strdanja crnogorski cetnika Pavla Durisica i SRBskog naroda iz Crne Gore na Lijevca Polju 1944 godine, ili potomci osnivaca PASJEG GROBLJA i drugih komunisticki stratista na kojima su crnogorski komunisti kao bezboznici masovno ubijali Pravoslavne SRBe i bracu svoju koji nisu htjeli kao SRBski Rodoljubi i SRBski Bogoljubi da prihvate njihovu komunisticku satansku ideologiju!
Raznorazni kukulj se namnozio sada u SRBskoj Crnoj Gori toliko puno da on gusi SRBstvo Crne Gore. Zato uskoro dolazi vreme kada ce SRBi Crne Gore morati svoj kukulj sami pocupati i na vatri spaliti da bi tako mogli slobodno da disu SRBskim duhom svojim. SRBSKO JE BILO I BICE, KO DOZIVI I VIDECE!