Optuživanje Srbije za genocid

Biseri Sonje Biserko

1
831

biserko_sonjaPredsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko tvrdi da je „najvulgarnije napadana“ u srpskim medijima zato što se našla na „spisku svedoka Hrvatske u procesu protiv Srbije za genocid“. Na nju su se, eto, ostrvili „čuvari tajnih srpskih zločina iz devedesetih“. Po Sonji Biserko, oni ljudi koji su krivi za „srpske zločine“ sada pokušavaju da njoj, iskrenoj i poštenoj građanki Srbije, zapuše usta. Sonja Biserko za Radio ‘Slobodna Evropa’ kaže:

Naravno da onaj deo elite, koji to želi da zaustavi i spreči, ima u svojim rukama vrlo jaki instrument, a to su mediji. Vrlo lako targetiraju svakog pojedinca koji se usudi nešto reći i ta kampanje ide, ne samo kroz main stream medije, nego se prenosi na forume i socijalne mreže koje onda to dalje razrađuju. To stvara jednu atmosferu linča za ljude koji se usude to javno reći.“

Dakle, oni koji hoće da zaustave i spreče Sonju Biserko da ispriča „istinu“ o srpskoj državi i narodu kao jednoj paklenoj „genocidnoj mašineriji“, imaju u svojim rukama medije, a ti mediji su, tvrdi Biserko, okrenuti protiv predsednice Helsinškog odbora u Srbiji. Pa da vidimo šta su to srpski mediji pisali o Sonji Biserko od onog dana kada se doznalo da će ona svedočiti u korist nezavisne države Hrvatske, a protiv države Srbije u tužbi za genocid.

Najpre, tu je članak od 22. novembra, objavljen u dnevnom listu „Novosti“, pod naslovom „Sonja Biserko svedoči protiv sopstvene zemlje“. Zapravo, to je bio i „najoštriji“ osvrt u srpskim značajnijim medijima na antidržavnu aktivnost predsednice Helsinškog odbora. Ali, u pomenutom članku nema ni traga od bilo kakvog „vulgarnog napada“ na Sonju Biserko.

U jednom momentu tamo je pomenut slučaj Ezre Paunda, američkog državljanina, koji je u Italiji podržavao Benita Musolinija, a Hitlera je smatrao svecem. Radio je u toku rata na rimskom radiju, gde je otvoreno podržavao fašističke ideje i širio antiameričku propagandu.

Da Vas podsetimo:  “Omanji” ratovi i “omanje” sankcije
Ivica Dačić je delovao preplašeno na izložbi porodice Bogujevci. Zbog čega je tako usplahiren? Da li ga je strah ili se stidi? Ili je u pitanju i jedno i drugo?

Krajem Drugog svetskog rata Ezra je uhapšen i smešten je u vojni zatvor u blizini Pize. Tu se nalazio u takozvanoj „ćeliji smrti“ na otvorenom, koja je u stvari bila napravljena od čelika (metalni kavez), otprilike dva sa dva metra, bez kreveta. Pune tri nedelje Ezra je proveo u tom kavezu, u uslovima koji su bili gori od životinjskih. Na kraju su lekari konstatovali da je doživeo nervni slom, a nakon toga je prebačen u SAD. „Novosti“ ovde kažu da Ezra nije izvođen na sud, ali i greše kada konstatuju da on nije bio optužen za veleizdaju (high treason). Prava istina je da je Ezra u SAD-u optužen za veleizdaju još 1943. godine.

To što nikada nije zvanično osuđen može da zahvali svom „ludilu“. Umesto da završi na doživotnoj robiji (ili možda bude osuđen na smrt), Ezra je smešten u zatvorsku ludnicu Hauardov hol (poznat u narodu kao „Pakleni hol“), gde su uslovi bili gori nego u bilo kojoj robijašnici u Sjedinjenim Državama tog vremena. Tu je Ezra proveo sledećih godinu i po dana, da bi nakon toga bio premešten u drugu psihijatrijsku ustanovu. Ukupno, Ezra je u mentalnim ustanovama zatvorenog tipa proveo punih 13 godina. Neki tvrde da je takav život bio daleko gori od onog robijaškog. Ipak, Ezra je zahvaljujući dijagnostifikovanoj šizofreniji uspeo da se spasi doživotne robije.

Dalje, „Novosti“ (da li vulgarno?) podsećaju svoje čitaoce da je Sonju Biserko „pre tri godine tadašnji hrvatski predsednik Stjepan Mesić (čiji je savetnik bio Budimir Lončar, poslednji šef jugoslovenske diplomatije, u čijem kabinetu je svojevremeno radila Biserko!) dodelio najviše odlikovanje, Orden kneza Trpimira s ogrlicom i Danicom„. Kao što vidimo, Biserko je dobila odlikovanje od poslednjeg jugoslovenskog predsednika predsedništva, koji se nakon svog mandata vratio u Zagreb i tamo u Hrvatskom saboru dao onaj „čuveni“ raport: „Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema!“

Da Vas podsetimo:  Vučićeva orkestrirana krađa i nove masovne prevare

Pored „Novosti“ nema nijednog drugog srpskog medija koji se ozbiljnije pozabavio antisrpskim i antidržavnim delovanjem Sonje Biserko. Dobija se utisak da se i novinari u Srbiji plaše Sonje Biserko, znajući da iza nje stoji Helsinški odbor, odnosno, brojne druge američke i evropske „nevladine“ organizacije, čijeg se gneva treba čuvati. O političarima da i ne govorimo, jer se nijedan političar, ni u poziciji niti opoziciji nije nijednom rečju osvrnuo (nisu smeli?) na takvu nedozvoljenu aktivnost Sonje Biserko, koja se mirne duše može svrstati u klasičan vid (vele)izdaje zemlje.

Početkom decembra novine „Danas“ objavljuju autorski članak Sonje Biserko, u kome ona „romansira“ svoju biografiju. Naslov tog njenog teksta „Srbija je poražena, Milošević je i danas pobednik“ ima veoma malo veze sa sadržajem u kome je ukratko opisan njen „bajkoviti“ život, od egipatske pustinje do dalmatinkog krša. Zapravo, opisujući svoj životni put, Biserko zastaje na trenutke samo da bi opljunula Srbiju i „divlje Srbe“. Između ostalog, Sonja Biserko, koja se žali zbog „najvulgarnijih napada“ na nju u srpskim medijima, u jednom od tih srpskih medija piše:

Povratak iz Ženeve (1988) i uključivanje u mrtvu trku za opstanak Jugoslavije. To je radila savezna administracija. Naše ministarstvo je bilo značajna karika u tom naporu. Međutim, destrukcija koja je krenula iz Beograda bila je mnogo učinkovitija.“

Ovo reč „učinkovitije“ bila je omiljena u Tuđmanovom vokabularu, a kasnije su je neizbežno „uporabljivali“ svi oni koji su hteli da se pohvale svojim hrvatstvom. U stvari, Sonja Biserko veruje da će njene optužbe na račun Srbije biti dovoljne da Međunarodni sud pravde u Hagu, po prvi put na evropskom tlu, protiv jedne države donese okrivljujuću presudu za genocid.

Da Vas podsetimo:  Analiza situacije izazvane Korona virusom

Možda ponašanje Biserkove nekome trenutno deluje smešno, pa i groteskno, ali državni organi morali bi njeno antidržavno delovanje da shvate krajnje ozbiljno. Jer, ukoliko tako ne učine, moglo bi se desiti da se želje Hrvata i Sonje Biserko ostvare i da Srbija, zaista, bude osuđena za nepostojeći genocid. Ako ne to, onda će se istinski hrvatski genocid nad Srbima tokom dvadesetog veka neutralisati navodnim srpskim „sličnim zločinima“.

Za www.koreni .rs

D. Gosteljski

like-button.net here

1 KOMENTAR

  1. Koliko sam razumeo najveći zločin je govoriti,a posebno citirati,nekoga šta je to on radio,šta je govorio i zašta se zalagao.To je demokratija u punom smislu reči.Kažu da su glavni centri moći: privreda, vojska,birokratija i partija.Pitam se u čemu?Gde su Špiljkovići ostali?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime