Osiromašeni uranijum i „vitamini“

1
1078

raSrbija je odavno zemlja u kojoj vršljaju svi i svako, srbski narod nema svoje zakone koji će štititi i narod i državu već eurobske koji štite strane interese i ambasadore… i sve dublje pada u kandže raznih probisveta koji za šaku novca izdaju i sebe i državu i narod… Uostalom, o ovome možete naći bezbroj primera u raznim oblastima života i političkog delovanja onih koji su na bilo koji način vršili vlast u Srbiji…

Razne mafijaške organizacije vladaju u senci uz pomoć i preko onih koji su na trenutnim pozicijama na kojima ih mogu iskoristiti i isto tako „posle upotrebe“, baciti.

Mnogo je toga što se predstavlja srbskom rodu kao korist, a u stvari je sa dalekosežnim čak opasnim posledicama, o kojima se ne govori… I diskriminiše se ovaj srbski narod sa stalnim, aktivnim, svakodnevnim napadom na svest o sebi, srbstvu, državi i budućnosti… To bezobrazno i nasilno „maltretiranje mozga“ svakog dana slušamo sa „javnih servisa“ vlasti (ne naroda) sa kojih nam nameću, od premijera do najnebitnijeg lokalnog političara – neke takozvane vrednosti „zapadne“ koje mi (kako navode) treba da prihvatimo bez reči i bez razmišljanja.

Tradicionalna Srbija bi po njihovom trebala da bude OTVORENA za sve NASTRANOSTI, nemoralnosti i kriminalne aktivnosti jer to protežira, naravno zbog svojih interesa – „prljavi svet“… I ovo se može videti i raspravljati iz više uglova i na različite teme… Uglavnom, jedini, naglašavam – JEDINI BOG KOGA IMAJU OVI NELjUDI JE NOVAC, PRLjAVI NOVAC KOJI NjIMA VLADA, A PREKO NjIH pokušava da vlada i narodima i državama širom sveta…

Teško im je samo da prihvate činjenicu da se to „seme neljudskog“ nešto baš i ne prima u srbskom narodu, vlast su uspeli da „doteraju“ po svome, razne „stručnjake“, agencije, komisije, antisrbske NVO, ali narod… sa običnim narodom, svetosavkim, im baš teško ide…

Danas je u Srbiji najveći neprijatelj ČOVEK, SRBIN KOJI UME DA VIDI, ČUJE I MISLI… NEPRIJATELj je svima na vlasti i onima koji ih plaćaju da rade to što rade.

Srbija je pod okupacijom, KOMPLETNOM, i zakucana po svim šavovima raznim zakonima, uredbama, kaznama, pretnjama, i na ivici je ozbiljnog opstanka… neko bi rekao čak i u bezizlaznoj situaciji, ali – čovek snuje a Bog odlučuje…

Pod opasnom pretnjom da me mogu proglasiti državnim neprijateljem moram da reagujem na BEZGRANIČNU NEBULOZU koju je kao TVRDNjU napisao „epidemiolog“ (!???) u autorskom tekstu o posledicama NATO – AGRESIJE NAD CIVILIMA U SRBIJI 1999. godine… Zaključak treba da izvedemo sami, a na ovo nas navodi autor teksta – da treba da budemo srećni što su nas bombardovali tako sofisticiranim, „širokopojasno“ upotrebljivim u svetu uranijumom, i da više „ne izmišljamo“ nego da se „držimo činjenica“ koje on i takvi kao on SAOPŠTAVAJU KAO JEDINU ISTINU…

I danas, evo, posle toliko godina, neki neljudi pokušavaju da amnestiraju zločince za zločin koji su učinili nad srbskim narodom, nad našom državom, nad budućim pokoljenjima… To je van pameti i zdravog razuma! Zločin koji se dogodio na očigled celog sveta pokušavaju da svedu na „normalnost“ i ubede nas da moramo da volimo i da oprostimo onome ko nas je ubijao… I da kao konačno prihvatimo da naši najmiliji ne umiru od posledica bombardovanja, nego tek onako su dobili razne vrste kancera, od male dece do najstarijih… pa, pogledajte samo u svojoj najbližoj okolini, da li na prste jedne ruke možete da nabrojite one koji nemaju neki tumor…

***

Prenosimo u celosti tekst sa sajta RTV Vojvodina pod naslovom – „Osiromašeni uranijum ne izaziva rak“:

Prisustvo osiromašenog uranijuma (OU) ne povećava rizik oboljevanja od raka, tvrdi epidemiolog Zoran Radovanović i ističe da navodi da je on uzrok oboljenja građana Srbije kao posledice NATO bombardovanja netačni i posledica su želje pojedinaca da se „podgreje atmosfera“. U autorskom tekstu za Danas, Radovanović kaže da je atmosfera u srpskom društvu takva da ako neko ne veruje u to da uranijum izaziva kancer, to se smatra nacionalnom izdajom i da je to razlog što se stručnjaci ne izjašnjavaju na ovu temu.

Radiaktivnost OU je, objašnjava Radovanović, minimalna te da bombardovanje OU municijom obično za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioaktivnost terena. Alfa čestice koje emituje uranijum ne mogu da prodru kroz list papira, a kamoli kroz površinski sloj kože a 99,5 odsto ovog elementa, samo prođe kroz creva u neizmenjenom obliku, ističe on.

Vesti da su šestorica nemačkih i još više italijanskih vojnika oboleli od raka posle boravka na KiM, kaže dr Radovanović, podgrejale su verovanja o povezanosti između OU i raka ali ispostavilo se, podseća, da rak dobijaju i vojnici koji nikada tamo nisu bili.

Prema njegovim rečima, OU nije korišćen u centralnoj Srbiji i Vojvodini, osim na vrlo uskom graničnom pojasu prema KiM, pa nijednom, piše Radovanović, uglednom istraživaču, bilo da je onkolog (R. Džodić), onkoepidemiolog (A. Jovićević) ili stručnjak za radioaktivno zračenje (I. Plećaš, N. Nešković) nije shvatljivo da se posledica javlja bez uzroka, odnosno da nas ugrožava nepostojeći OU.

Ideju o njegovom navodno pogubnom delovanju na građane Srbije, zaključuje Radovanović, uporno lansiraju pojedinci sa, kako on kaže, „određenim zvanjima i titulama, ali bez ikakvog naučnog kredibiliteta.“

Oni biraju i pogrešno tumače, ocenjuje on, statističke podatke i kombinuju nespojive izvore. „Eksploziju“ raka predviđali su, podsetio je, 2006, zatim 2014, da bi ovih dana rekli da će se to ipak desiti 2019. kada je i 20-godišnjicu NATO bombardovanja, što primećuje dr Radovanović, zanimljiva slučajnost. Prema njegovim rečima, ti pojedinci za 2019. godinu najavljuju udvostručenje obolelih od raka sa današnjih oko 35.000 na „više od 70.000“.
Ozbiljni stručnjaci, kaže on, svoje argumente ograničavaju na stvarne štete usled NATO bombardovanja, od ubijanja nedužnih ljudi preko uništenja infrastrukture i industrijskih postrojenja, do ozbiljnog zagađenja životne sredine hiljadama štetnih materija.
———-

Da Vas podsetimo:  Malograđanština

(*autorski tekst je objavljen 27.9.2016. na sajtu dnevnog lista DANAS pod naslovom
Osiromašeni uranijum i obogaćena mašta)

***

ČINjENICE O OSIROMAŠENOM URANIJUMU U SRPSKOJ 1995. I SRBIJI 1999. GODINE

Tokom 78 dana „vazdušnih udara“ upotrebljeno je svim konvencijama zabranjeno oružje (osiromašeni uranijum, kasetne bombe), svaka lokacija u Srbiji gađana je drugom vrstom oružja. NATO je isprobao sve što mu je bilo na raspolaganju. Na Srbiju je bačeno oko 15 tona projektila s radioaktivnim punjenjem (Uranijum 238).

Samo prema podacima iz akta Generalštaba Vojske Jugoslavije od 21. 12. 1999. godine zavedenim pod brojem 492/1 i 492/3 od 17. 2. 2000. godine: Osiromašeni uranijum (238)slabo je rastvoriv u vodi i telesnim tečnostima, dok se oksidi urana bolje rastvaraju, tako da vremenom mogu kontaminirati i podzemne vode i preko biljaka, u vidu stočne hrane, kontaminirati životinje i ljude. Efektivi dejstva ove vrste municije na živu silu i stanovništvo su fatalni, jer dolazi do kontaminacije. Usled kontaminacije nastaju toksični i radijacijski efekti koji dovode do pojave mutagena i kancera. Radioaktivnost urana i njegovih produkata izazivaju razna oboljenja, kao što su dermatitis, bubrežna oštećenja, akutne nekrotične arterijske lezije, pa i smrt. Inhalacija sitnih čestica u pluća može da dovede do pojave kancerogenih oboljenja unutrašnjih organa. Posle veoma dugog perioda, dakle, 20-25 godina, nastaju posledice poput malignih promena najčešće karcinom bronha, osteosarkomi, leukoze, tumori jetre.

Na osnovu Izveštaja (8925) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (10. januar 2001) o posledicama po životnu sredinu SRJ i jugoistočne Evrope usled NATO agresije: NATO je znao za razorna dejstva punjenja s osiromašenim uranijumom jer je tokom Zalivskog rata (1991) oko 3000 ljudi umrlo od kancera, dok su mnogi od preživelih dobijali decu koja su se rađala sa raznim defektima (Zalivski sindrom). Isto je bilo uočeno i tokom NATO udara u BiH (Republika Srpska-Ukupan broj bačenih bombi na položajeVojske repuplike Srpske 1.026, od čega 708 vođenih bombi. Ukupna težina bačenog eksploziva bila jeoko 10.000 tona. U toku bombardovanja ubijena su 152 srpska civila)tokom 1995. godine: (rapidni porast defekata pri rođenju dece, leukemije i ostalih kancerogenih oboljenja dece koja su se nalazila u područjima zahvaćenim posledicama korišćena osiromašenog uranijuma. Zagađenja životne sredine nastala su kao direktna posledica bombardovanja petrohemijskih i drugih industrijskih postrojenja, korišćenjem projektila s radiokativnim punjenjem, naletima preko teritorije SRJ i okolnih zemalja ( između 24 marta i 5. juna NATO je imao preko 34 000 naleta ili preko 150.000 sati leta)-koncetracija naleta aviona na tako malom prostoru rezultirala je visokim nivoom zagađivača vazduha. Primera radi, samo gorivo koje su koristili NATO avioni tipa F16 i Miraž sadrži visok nivo izuzetno toksičnih hidrooksida.

Sedamdesetosam industrijskih postrojenja i 42 energetske instalacije koje su uništene prilikom agresije nepovratno su zagadile vazduh, vode i tlo (dioksini, toksični sumpor i supstance nitrogena). Udari su uništili preko 20 hemijskih i petrohemijskih instalacija. Samo u međunarodnu reku Dunav ispušteno je 1.400 tona etilen dihlorida, 800 tona 33% hidrogen hlorida, 1.000 tona sodijum hidroksida, kao i ogromne količine žive. Preko 200 tona amonijaka ispušteno je u Dunav kao posledica bombardovanja raznih postrojenja. Ovim su bespovratno i direktno pogođene sve zemlje kroz koje protiče ova reka. Samo bombardovanjem fabrike automobila Zastava iz Kragujevca u reku Velika Morava ispušteno je nekoliko tona piralena koji je kancerogen u vrlo malim količinama. S obzirom da je ova reka utoka Dunava, ovim je kroz pijaću vodu bilo pogođeno oko 10 miliona stanovnika okolnih zemalja.

Satelitski snimci su tada (za)beležili ekstremno uvećanje nitrooksida, sumpor dioksida i ugljen monoksida oslobođenih u atmosferi iznad Evrope tokom vazdušnih udara NATO. Ovo su tek neki od detalja ekološke i humanitarne katastrofe koju je NATO prouzrokovao korišćenjem nesreazmerne (prekomerne) vojne sile, bez pravnog osnova (bez odobrenja Saveta bezbednosti), uz dodatno kršenje svih pravila i običaja rata deklarisanim u Povelji Ujedinjenih nacija, Ženevskim konvencijama sa Dopunskim protokolima, kao uz derogaciju čitavog korpusa međunarodnopravnih normi i mehanizama. Agresijom na SRJ ova vojna alijansa pokazala je redefinisanu ulogu na spoljnopolitičkoj sceni i iz odbrambene pozicije prešla u intervencionističku. Agresija NATO koja je za: povod imala falsifikovani izveštaj posmatračke misije OEBS-a o „masakru“ nad civilnim stanovništvom u selu Račak (svedočenje Helen Ranta, šefa forenzičkog tima povodom događaja u Račku i pritiscima da izveštaj „prilagodi“ povodu za vojnu akciju); za saveznike terorističku organizaciju OVK- potpisnik je ratnog zločina koji je postao presedan u međunarodnim odnosima.

„Humanitarna“ intervencija koja je izazvala humanu katastrofu sa nesagledivim posledicama, urušila teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, precrtala granice u Evropi otimajući oko 15 odsto srpske teritorije (KiM) danas je linija podele koja preti da svet uvede u sukob sa nesagledivim posledicama. Cilj intervencije bio je postizanje najšireg konsezusa među zapadnim „partnerima“ u udaru na međunarodnopravni poredak u svrhu neoliberalne okupacije sveta.

(NATO agresija na SRJ-15 godina posle: Operacija „Saveznička sila“ – Ratni zločin koji je postao presedan – 25.3.2014.)

***
Ponos se ne može izmeriti ni na jedan drugačiji način osim srcem, a u Evropi je mnogo popularnija merna jedinica evro

Ovo je rekao profesor Živić, i potpuno se slažem sa tim mišljenjem… Ali i sa onim o razlozima za neprimereni doček predstavnika NATO ubica u Srbiji, hlebom i solju, još pogaču drži devojka u narodnoj nošnji iz Prizrenskog kraja – to je potpuno poniženje srbskog naroda, javno, totalni „udarac đonom“ od strane odnarođene vlasti, da čovek potpuno zanemi na toliku količinu besramnog bezobrazluka i osionosti…

Da Vas podsetimo:  Konačno dostupan potpuni prevod Zakonopravila Svetog Save

„Lično imam 18.600 razloga – upravo sam toliko bekerela primio nakon milosrdnog NATO bombardovanja! Kosmet i jug Srbije ugostio je, osim ovog dvojca (Entoni Bler i Jens Stoltenberg), i 15 tona osiromašenog uranijuma, koji vrede 185 milijardi bekerela – da su nam isplatili makar cent po bekerelu bio bi to sevap za posrnulu srpsku privredu. Ne smem ni da pomenem da bi srpska vlada trebalo da traži nekakvu odštetu, jer bi to moglo da naljuti Žan-Kloda Junkera ili Frederiku Mogerini, koji su baš nameračili da nam daju koji evro „iz pretpristupnih fondova”… – reagovao je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu Saša Živić. (Prof. Saša Živić: Jens i ozračena pogača, 9.12.2015.)

***
DANAS TRAGEDIJU KOJU JE DOŽIVEO SRBSKI NAROD ŽELE DA ZABORAVIMO I DA TAKO AMNESTIRAMO ZLOČINCE KOJI SU NAM TADA UBILI I POKOLjENjA

Već godinama unazad, radiolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Slobodan Čikarić prodrma javnost tvrdnjom da su ogroman porast obolelih i umrlih od raka u direktnoj vezi sa municijom od osiromašenog uranijuma, koja je te 1999. godine bačena uglavnom na jug Srbije i južnu srpsku pokrajinu.
———–
– To je suština problema prisutnog u Srbiji kada govorimo o uranijumu 238. Latentni period za leukemiju i limfome jeste od pet do 10 godina, a za maligne tumore u proseku traje sedam i po godina. Za solidne tumore, koji čine 95 odsto svih malignih tumora, latentni period je od 10 do 20 godina. Na nas je bačeno 20 tona uranijuma, NATO alijansa nam je oficijalno kazala da je bačeno 10 tona. Vazdušne struje su raznele čestice raspršenog uranijuma po celoj Srbiji i Balkanu u martu, maju i aprilu 1999. godine, a i posle toga. Ko kaže da nema povećanja obolelih i u Grčkoj i Bugarskoj. Oni su beležili za 30 odsto povišeni nivo zračenja iznad prirodnog fona – tvrdi dr Čikarić.

On kaže da za svoje tvrdnje pokriće ima u našem nacionalnom Registru za rak, koji vodi Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Taj institut od 2001. do 2010. godine prati kretanje broja obolelih i umrlih od raka, na uzroku od pet i po miliona stanovnika i koji je prihvatila Svetska zdravstvena organizacija. Analizirao je, kaže doktor Čikarić, tih 10 godina, i video da je na kraju 2010. godine broj novoobolelih od raka na 100.000 stanovnika (stopa incidencije) porasla 20 odsto, u proseku za dva odsto godišnje. Stopa smrtnosti se povećala za 25 odsto.

– Video sam da stopa smrtnosti raste brže nego stopa incidencije. Zatim sam izdvojio 17 tumora različitih lokalizacija, čija je stopa incidencije veća od 10 novootkrivenih slučajeva na 100.000 stanovnika. Posebno sam izdvojio leukemije i limfome, kao sistemska maligna oboljenja koja se razvijaju iz koštane srži i limfnog tkiva, koja su visoko osetljiva na radioaktivnost. Ovde povezujem uranijum i pojavu raka ovih tumora u Srbiji. Jer, do 2005. godine, imamo promene u povećanju učestalosti ovih tumora od dva do tri odsto godišnje. Već u 2006. godini, kada se završio latentni prosečni period od sedam godina, ova stopa skače na 18,4, a 2007. na 22 odsto, 2011. godine stopa iznosi čak 26.

Na pitanje zašto ostali onkolozi i struka o ovome ćute, dr Čikarić odgovara da je to zato što neće da se udubljuju u prave razloge, a ove svoje podatke izneo je i na sastancima Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva i na Sekciji za radioterapiju, stručnom skupu onkologa, a napisao je i knjigu o tome.

– Oni koji su nas bombardovali uranijumom naravno neće da priznaju ove posledice. Napisao sam članak u kome sam zatražio da Srbima daju odštetu isto kao što su mornarima u Fukušimi (nuklearka u Japanu u kojoj je zbog cunamija došlo do izlivanja radioaktivnih materija) dali po dva miliona dolara odštete, samo zato što su osam dana bili u zoni visokog rizika, a naš narod je pod osiromašenim uranijumom bio tri meseca – navodi prof. Čikarić.
Profesor Čikarić nastavlja da ređa podatke: od 2001. do 2005. od raka su obolele 159.264 osobe, od 2005. do 2010. godine – čak 174.426 građana Srbije! Razlika je 15.164 novoobolelih od raka za samo pet godina u Srbiji koja, ističe on, ima 7,2 miliona stanovnika. Dr Čikarić kaže da ovi podaci naravno ne znače da ćemo svi u Srbiji umreti od raka, već da njegova priča ima zadatak da ukaže na to da je posle NATO agresije povećan broj obolelih i umrlih. I da za to neko treba da odgovara.

(Profesor Slobodan Čikarić: Za porast broja umrlih i obolelih od raka krivac je osiromašeni uranijum kojim smo bombardovani tokom NATO agresije, 6.4.2015.)

***

„PRIJATELjI“ I „VITAMINI ZA SRBE POD OZNAKOM U-238“

„Nigde ni pomena da se u Srbiji umire zbog bombardovanja i raznih otrova koje su nam zemlje “prijatelji” gospodara Vučića i cele njegove vlade, zasejali tokom 78 dana i u našu sredinu ubacile posebno “lekoviti” osiromašeni uran 238 čije je vreme poluraspada 4,5 milijardi godina. To licemerje je sve prisutnije i u štampanim medijima, a ima za cilj da se abolira zločin koji su NATO zemlje učinile nama i našoj prirodi“, napisala je svojevremeno moja buduća sagovornica na ovu veoma važnu temu, ako ne i najvažniju danas u Srbiji… „Svaki stanovnik, od 10 miliona koliko nas ima sa Kosovom i Metohijom, u proseku je primio dozu zračenja od 18.600 bekerela, a dozvoljena količina osiromašenog urana 238 po stanovniku u litru vode je 0,4 bekerela! Da bi se rak pojavio, potrebno je da prođe takozvani latentni period, koji je za leukemiju i maligne limfome od pet do 10 godina, a za takozvane solidne tumore, kojih je 95 odsto, a čija se ekspanzija očekuje ove godine, od 10 do 20 godina“…
(Dr Mirjana Anđelković Lukić: Zabranjena tema u Srbiji ili O čemu se u Srbiji ne govori, 5.11.2015.)

Da Vas podsetimo:  Srpska istorijska nauka nema odgovore o dubini nacionalnog poraza...

Svakodnevno se suočavamo sa posledicama biološko-hemijskog genocida 1999.godine nad narodom Srbije od strane 19 zemalja Evropske unije i NATO/SAD, u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv civilnog stanovništva. Posledice ove zločinačke agresije osećamo i dan-danas, agresiju niko nije osudio i štetu niko nije nadoknadio, a na stranu one NAJVEĆE koja će trajati i preko 4,5 miliona godina, koliki je vek poluraspada uranijuma kojim su nas „humanitarno“ bombardovali…

Mirjana Lukić Anđelković je diplomirani inženjer, tehnolog, doktor tehničkih nauka, sudski veštak za vojne eksplozive. Do penzionisanja 2003. godine radila je kao viši naučni saradnik Vojno-tehničkog instituta u Beogradu. Autor je knjiga „Balkanski sindrom“ (2001), „Darovi Milosrdnog anđela“ (2008 – prvo izdanje / 2015. drugo izdanje), kao i preko stotinu stručnih i naučnih radova u oblasti zaštite prirodne sredine. Njeno delo predstavlja najpotpuniji pokušaj da se naučno obrade sve posledice radioloških, hemijskih i bioloških udara na našu zemlju tokom agresije NATO 1999. godine…

OVDE ĆU IZ RAZGOVORA, KOJI PREPORUČUJEM DA PROČITATE U CELOSTI, IZDVOJITI SAMO JEDAN DEO VEZAN ZA TEMU OVOG TEKSTA:
RADIOLOŠKI (NUKLEARNI) ASPEKTI AGRESIJE

Biljana Diković: Različita je priča koliko je na SRJ u NATO agresiji 1999. godine bačeno projektila sa osiromašenim uranom. NATO alijansa je priznala 30.000 projektila, ali s obzirom na to ko su i kako rade, sumnjamo da je taj broj mnogo veći. Vojska SRJ iznela je podatak od 50.000…

Mirjana Anđelković Lukić: Upotrebom projektila sa osiromašenim uranom (protivtenkovska municija i municija većih kalibara velike razorne moći za uništavanje betonskih utvrđenja i bunkera, takođe sa osiromašenim uranom), NATO alijansa je protiv SRJ vodila i specifičan radiološko-nuklearni rat, uz dugoročno zagađivanje eko-sistema, i pokušaj zatiranja života na ovim prostorima, koje će imati nesagledive posledice po sav živi svet, ne samo kod nas, već i u Evropi.

Municija sa osiromašenim uranom ima trajne posledice po stanovništvo i posle prestanka ratnih dejstava, jer vreme poluraspada nukleida (radioaktivnih produkata sagorevanja osiromašenog urana) na terenu iznosi oko četiri milijarde godina. Otuda je ova municija zabranjena rezolucijom Podkomisije za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996/97 godine. Znatno povećanje nivoa radioaktivnosti na teritoriji Srbije, Makedonije, Crne Gore i pogotovo Kosova i Metohije predstavlja rezultat primene krilatih raketa „Tomahavk“ i projektila od 30mm koje ulaze u komplet naoružanja američkih jurišnih aviona „A-10“. U glavama krilatih raketa „Tomahavk“ se koristi oko 20 kilograma osiromašenog urana. Vojna primena OU za izradu projektila sa povećanom kinetičkom energijom zrna je aktuelna u poslednjih dvadeset godina. Namenjena je za neutralisanje i uništavanje protivničkih oklopnih borbenih vozila i skloništa.

Ruski stručnjaci navode da je u NATO agresiji na SRJ 1999. godine izručeno više od 30 tona municije sa osiromašenim uranom. Poređenja radi, najveći ruski nuklearni reaktor BBER-1000 sadrži 60 tona urana. Ruski izvori takođe navode da postoji mogućnost da se uran iz NATO municije te 1999-e raspršio nad svim balkanskim državama i da je sigurno dospeo do rezervoara sa vodom.

(RAZGOVOR S POVODOM: Prof. dr Mirjana Anđelković Lukić – Specijalni, HEMIJSKI i RADIOLOŠKI rat NATO alijanse nad Srbima 1999. uništavanjem zdravlja naroda i prirode hiljadama godina unapred!, 23.3.2016.)

***

LAŽI FUNKCIONERA UJEDINjENIH NACIJA I SAKRIVANjE IZVEŠTAJA O STRAVIČNIM POSLEDICAMA BOMBARDOVANjA SRBIJE MUNICIJOM PUNjENOM OSIROMAŠENIM URANIJUMOM

Nezavisni američki novinar Robert Parsons otkrio je „Vestima” sakriveni izveštaj UN, koji je napisao još u maju 1999. godine Senegalac Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične posledice bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim uranijumom.
Robert Parsons, sa kojim smo razgovarali u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a.
– Dok je NATO na sve strane trubio o svojoj „humanitarnoj intervenciji” izveštaj o kome je reč govorio je o ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji – kaže Parsons. On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih organizacija UN, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj izveštaj.
Dogodilo se nešto neobično – o izveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predat taj je izveštaj klasifikovan u UN i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije bila u toku događaja, pa čak ni zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi – tvrdi Parsons.

(„FBR“ FELjTON: EKSKLUZIVNO – URANIJUM ZA SRBE 4,5 MILIJARDI GODINA, 14.8.2011.)

***

I na kraju će zaista biti primereno da završim rečima autora teksta na koji sam reagovala: Ne ogleda li se patriotizam u poštovanju činjenica, umesto njihovog izmišljanja?

Biljana Diković

facebookreporter.org

1 KOMENTAR

  1. Lečite se kod nas i umrećete zdravi

    Reforma srpskog zdravstva – šta to zapravo znači i gde mi to idemo?
    Reforma srpskog zdravstva poverena Američkom farmaceutskom lobiju. Crni Humor: Američka vojska na VMA leči Srbe od kancera

    Zbog dramatičnog porasta broja obolelih, američka vojska na VMA u Beogradu započela kampanju lečenja Srba od kancera.

    Porast broja obolelih koji poprima oblik epidimije rezultat je američkog bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom.

    Glavni promoteri američke „pomoći“ su doktor ubica Zemunskog klana i ružna njuška EUgenike, lažni doktor (bez licence) zaslužan za zakonom obaveznu nasilnu vakcinaciju.

    Šta i ko povezuje nasilnu vakcinacijau, „lečenje od raka i leukemije i naravno doniranje organa u zemlji Srbiji?

    Dosije Farmako-mafija: Ekstra profiteri NATO bombi

    Global Media Planet INFO

    Ceo tekst + VIDEO + grafikoni:
    http://www.globalmediaplanet.info/crni-humor-americka-vojska-na-vma-leci-srbe-od-kancera/

    VIDEO: Demontiranje sprskog vakcinaškog lobija
    https://www.youtube.com/watch?v=8Bq-fAHVUZI

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime