Ostoja Vojinović: ODLIV MOZGOVA – Preko granice bez povratne karte

4
1289

“Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprolazne, sve teškoće nesavladive; ali kada se otrgneš od sebe i neodlučnog, kad pobediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi i svet nije skučen ni pun pretnji “ Meša Selimović.

Seobe visokoobrazovanih koje su 1958. godine nazvane „odlivom mozgova” (brain drain), svojstvene su svakoj zemlji (jedino Sjedinjene Američke Države imaju „priliv mozgova” ili brain gain). Ovim pojmom je prvi put opisano doseljavanje britanskih akademaca i naučnika u Sjedinjene Američke Države. Savremene obrazovane lutalice nepogrešivo su sledile strelicu u kompasu koja je pokazivala smer istok-zapad, iz siromašnih u bogate krajeve.

„Odliv mozgova” nijedna zemlja nije zaustavila, ali su ga pojedine ublažile ili uspele da mu delimično preokrenu tok. Odranije se pominje Južna Koreja, u novije vreme Indija i Kina. Jednu od ključnih mera predstavlja povećanje ulaganja u nauku (i visoko obrazovanje): Srbija iz budžeta izdvaja 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Naša zemlja, troši manje novca od Slovenije i Hrvatske, a znatno više od ostalih suseda iz nekada zajedničke SFRJ. Prema Lisabonskoj deklaraciji, sadašnje i buduće članice EU moraju da dostignu jedan odsto iz državne kase ili tri odsto ukupno uz učešće privrede.

„Selidba pameti” se, prevashodno, smatra ekonomskim izazovom. jer, činjenica je da i obrazovani i neobrazovani odlaze zato što nemaju posla, ili su im šanse da do njega dođu male. U zemlji bez industrije, kakva je današnja Srbija, i za jedne, i za druge nade je sve manje. Odlazak iz zemlje, svakako je bolji za pojedinca ,ali ne i za društo, jer tim postupkom ono ostaje osiromašeno za veliki broj mladih stručnjaka koji “trbuhom za kruhom“ odlazeći, našu zemlju ostavljaju u arhaičosti nauke, koja u 21. veku napreduje nesagledivo brzo.Svaki čovek koji mora da napusti svoju zemlju, napušta i svoju porodicu, mesto, okruženje, prijtelje. Srbija je za svakog tog čoveka, siromašnija za jednog mladog stručnjaka, ali i poreskog obveznika.

Najčešće se odlazi u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, Švedsku i Italiju. Prema zanimanjima najviše je otišlo lekara, elektroinženjera, IT stručnjaka i mašinskih inženjera.Ono što je uočljivo je to da su ovi migranti sve mlađi i sve obrazovaniji i da među njima prednjače muškarci.

Prema anketama koje se vrše, primetno je da čak 60 odsto studentske populacije na svim fakultetima razmišlja o odlasku u inostranstvo.Vrlo je ilustrativan primer da čak 90 odsto ispitanih studenata veterine iz Beograda razmišlja o odlasku, jer većina njih ima prijatelje i kolege iz struke u inostranstvu, tako da su to kanali na koje računaju oni koji imaju želju da odu.

Među glavnim razlozima za odlazak navode se spore i nedovoljne promene u društvu, neizvesnost koju nosi sutrašnjica, nizak nivo životnog standarda, male mogućnosti za pronalaženj posla za koji su se školovali, politička nestabilnost, zatim brža mogućnost zaposlenja, veća materijalna primanja, viši standard, kao i veće šanse za usavršavanje i napredovanje u inostranstvu, uz kvalitetnije životne uslove i veće profesionalne mogućnosti.

„‘Odliv mozgova“ može se danas posmatrati i kao još jedna posledica zahuktalog procesa globalizacije i bezgranične razmene roba, usluga i ljudskog kapitala.Upravo će i privlačenje ljudskog kapitala od strane ekonomski najmoćnijih država sveta biti obeležje budućeg razvoja savremenog društva, gde će mladi, visokoobrazovani ljudi skloni kreativnom razmišljanju i inovacijama biti jako skupa i tražena roba.

U bivšoj Jugoslaviji postojali su predstavnici u OECD, bavilo se pravljenjem nacionalnih izveštaja o imigracionim politikama, da bi početkom 90-ih godina taj interes prestao. Srbija ni danas nema nijedan dokument o preduzetim merama kako bi se ublažio ili usporio proces “odliva mozgova“. Evidentan je problem odsustva ozbiljnog bavljenja ovom problematikom, ne razmišlja se niti dela u pravcu mobilizacije iseljenih i u prvoj fazi, makar na daljinu uključivanja u razvoj matice. Pogotovo što većina onih koji su otišli posle izvesnog vremena provedenog u inostranstvu sanjaju povratak u zemlju.U drugim državama koje su ozbiljno pristupile problemu “odliva mozgova“, oni su podeljeni u nekoliko kategorija: povratak neuspelih, povratak konzervativaca, odnosno onih koji nisu uspeli da se uklope u kulturni milje zemlje u koju su otišli, povratak penzionera i povratak inovatora zainteresovnih za razvoj svoje zemlje.

Međunarodna organizacija za migracije IOM osmislila je i pokrenula programe za povratak i reintegraciju visokostručnog i kvalifikovanog kadra. Programi koje je IOM sproveo još pre dvadesetak godina u zemljama Latinske Amerike, nudili su povratnicima seriju podsticaja, od pokrića troškova preseljenja, preko pomoći za integraciju, dodatak na platu i slično…. Srbija, nije na žalost ni pokušala na napravi sličan program, čime je propuštena prilika da se ovakvim pristupom vrati jedno preko potrebno poverenje intelektulne srpske dijaspre u maticu. Posebno što je Srbija već doživela jedan talas povratnika posle 2000. godine, ali bez ikakvih analiza niti o broju istih , niti o rezultatima. Da li na kraju možemo da se zapitamo da li ćemo se dozvati pameti, ali i kako je vratiti iz belog sveta kada smo joj već “pomogli“ da ode tamo.

Ostoja Vojinović

vidovdan.org

4 KOMENTARA

  1. Još osamdesetih, jedan mladi beogradski anesteziolog otišao je u Ameriku. Bio je pod uticajem izvesnih priča, da “ovde nema ništa”, i zato “palim ja odavde, brate”. Stara beogradska priča. Nastanio se u Sijetlu i počeo da radi kao taksista. Decenijama je radio taj posao. Upoznao je noćne smene, kišne ulice Sijetla. Penzionisao se kao taksista. Posle nekoliko godina druženja s volanom, i da mu je neko ponudio posao u struci, on ne bi mogao da ga radi: zaboravio je; sva mu je pamet ostala u menjaču. Ako to nije upropašćen život, onda ne znam šta je. A zašto – ni to nije poznato. Trebalo bi da taj jadni izmanipulisani Beograđanin, bez svoga Ja, podložan uticajima gorih od sebe, sedne i kaže o čemu se radi. Ali za tako nešto trebalo bi prvo da se udubi, zagleda u sebe, razmisli. Sumnjam da je taj nesrećnik za to ikada bio sposoban.

    • pitagora,pročitah tvoj komentar,pa bi nešto dodao.da li se slažeš,sa mnom,oko ovoga.lično sam mišljenja,da smo se rodili svi goli i bosi i da takvi odlazimo na onaj svet.većini naroda,ja prvi sam zadovoljan da imam skropmnu platu,ali da i ostali to imaju.ako nema posla i te platice,onmda nema veze ko ima neku školu a ko je bez škole,svi moraju imati.to što si ti više sposoban od mene pa imaš više to je normalno,ali nije normalno da ostali nemaju ništa.uostalom taj anesteziolog,nije znao da SPS 1999 punom parom vrši privatizaciju državnih firmi koje su radnici pravili,a oni se sve vreme u radnike kleli.da bi ih privatizovali,oni su ih kao direktori prvo uništili pa kupili za ništa.sve to taj anesteziolog nije znao,niti je on to mogao sprečiti.što je trebao sprečiti da je mogao,iz prostog razloga jer su te proizvodne firme izdržavale celu državu.ali,šta će čovek,traži hleba gde ima.mnogo je bili bolje,bar tako mislim,da je imao ovde posao,pa da je radio za neku platicu,ali bio u svojoj kući i sa svjom porodicom.nigde nije lepše,nego kod svoje kuće.pogotovu dan, gde svaki dan gledamo kako su kriminalci zaštićeni,a mladi kad to vide od gadosti beže.eto to je bio moj skromni dodatak,nadam se da si me razumeo.

  2. kada se kaže da komunisti permanentno uništavaju ovu državu i ovaj narod,još od njine okupacije srbije 1945,to se misli na posledice njihovog delovanja,njihovog razornog delovanja.gde god su se pojavili,tu su nastali problemi,u bilo kojoj državi,što u stvari i jeste njihov cilj i stvarnost.kada su posle rata u beogradu prigovorili krcunu da će ubijajući masovno srbe koje su proglasili neprijateljima,ostati srbija bez srba,on je rekao nema veze,naselićemo kineze.to bi bio rezime onog njihovog početka i delovanja do danas a i dalje će tako.hteo sam da podsetim samo na genezu razornog delovanja te bande.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime