Otadžbina je u opasnosti!

0
873
Cedomir Antic
Čedomir Antić

Otadžbina je u opasnosti! Policijski klanovi zaverlili su se da obore Aleksandra Vučića, predsednika srpske vlade, poznatog reformatora, najpopularnijeg političara u Srbiji i regionu, glavnog junaka državnih vesti (koje će uskoro postati monodrama), Srbina koji je posle Stefana Nemanje ostvario najbolje i najbliže odnose sa Nemačkom…

Iz nirvane medijskog jednoglasja, koje su remetili samo povremeni, posredni, kritički tekstići u listu Blic i drugim ograncima Ringijerove mreže, kao i mnoštvo blogova preterano slobodnog interneta, pre nekog vremena, odjednom je preko vernih naprednjačkih uzdanica počela baražna paljba po delovima MUP-a Srbije. Činio se da se generali „tuku“ međusobno. Sve je počelo neukusnim i zaista vremenu oko ubistva Zorana Đinđića podobnim paškvilama nemuštog jezika koje su mogli da razumeju samo saučesnici u delu. Generali MUP-a su odjednom postali krivi za razna nepočinstva i nepodopštine koje decenijama niko nije smeo javno ni da spomene. Razna sumnjiva lica, probisveti kojima sude ili zaštićeni svedoci (u srpskoj verziji antimafijaških zakona oni ne drhte na nekoj planinčini sa prvom ženom – onom što liči na njih, koja im je čuvala stražu kada su obijali prodavnice na prijemnom za popravnu ustanovu za moletnike – i brojnom decom, sa državnom pomoći od 200 evra mesečno i stalnim strahom da će ih bivše kolege i partneri naći i umoriti groznom smrću, te priznate ubice koje ne podležu konfiskaciji imovine, zabrani javnog delovanja, već se njihov život od ranije razlikuje samo po tome što sada imaju zvanično policijsko obezbeđenje) počeli su da se prepucavaju i dokazuju ko je od njih privrženiji idealu pročišćenja srpske policije.

Onda su iz Kurira, novina inače jako naklonjenih Vučićevoj vladi, optužili guvernadura Crne G0re Mila Đukanovića da želi da preuzme kontrolu nad srpskim medijima. Začudo, svakodnevne Kurirove paškvile, koje po pravilu ne naiđu na neposrednu i direktnu reakciju, izazvale su Đukanovića da smesta odgovori. Upozorio je premijera Vučića da sve što se događa jako podseća na atmosferu u kojoj je ubijen Zoran Đinđić. Vučić se zahvalio i zaključio da je Srbija jača od njenih neprijatelja. Javio se i izvesni Vladimir Popović Beba – nekadašnji saradnik Zorana Đinđića, koji je danas blizak sa Đukanovićem. On je dodatno razložio Đukanovićevu misao, koja onako maocedungovski jezgrovita, ne može biti jasna svakome od nas naivnih, budalastih i u odnosu na VPB nedovoljno izobraženih. Potvrđuje sve što je Đukanović rekao, reklo bi se precizira da je u pitanju jedan savez kriminala, nacionalista, opozicije, medija… Spominje Verana Matića i B92… Zanimljivo, ispada da je nespremnost Zorana Đinđića da podstakne oduzimanje dozvola TV Pink i TV BK doprinelo njegovoj tragičnoj sudbini.

Da Vas podsetimo:  Mladi u Srbiji nemaju perspektivu: više od 60 posto živi sa roditeljima, ne radi...

TV Pink kao „bastion demokratije“… Brrrrrrrrrrr…

Zaista, kakvu srpsku državu žele oni koji danas ovde u Beogradu podržavaju do nemuštosti jezgrovite poruke crnogorskog autokrate? Mi Srbi po njihovom mišljenju izgleda nemamo pravo na svoju državu i nacionali ponos… Za nas su Brozove udvorice, Nemačke prišipetlje (iz svih epoha osim, možda, Hitlerove), za Srbiju su Pink i BK ako su poslušni, a ne B92 ako to nije… Svakog Srbina traba dobro moralno i medijski sterilisati. Zoran Đinđić je danas svojina i odraz razmišljanja njegovih u SAD ili EU licenciranih tumača. To nije isti onaj koji je 1994. išao na Pale da prkosi vazdušnim napadima NATO, nije ni onaj koji je u TV emisiji Slavku Peroviću rekao da bi Crna Gora trebalo da ima status Škotske u okviru ujednjine srpske države (Škotska tada nije imala ni današnja autonomna prava)… Da li je to onaj Đinđić koji je uveo veronauku u škole? Ili onaj koji je rekao da nigde neće da klekne (pa verovatno ni u Srebrenici) i da ulogu Vilija Branta prihvata samo ako slične predstave budu upriličene u Hrvatskoj, Bošnjakluku i na Kosovu… Ne, to je bio neki drugi Zoran Đinđić.

Konačno je pre tri dana državni vrh prelomio. Smenjena su sva petorica načelnika uprava u MUP-u. Predsednik republike se obratio preko javnog servisa, premijer održao konferenciju za novinare. Spominjana je borba protiv trgovine drogom. Zanimljivo, premijer se tom prilikom jednako odredio prema obema stranama – ne sluša ni optuženog za najteži kriminal, ni zaštićenog svedoka… Čini se kao da je načelnike uprava smenio zato što ih je nespremne bacio u vatru velike odgovornosti u kojoj su izgoreli. Čak je i generalu Rodoljubu Miloviću o kome je pisano sve najgore i koji je prošao poligraf, Vučić iskazao poverenje… I smenio ga. Ostali smo uskraćeni za saznanje ko je radio državi o glavi i premijeru o funkciji (što je isto) i kakve sve to veze ima sa drogom… Takođe, ako je tržište droge u procvatu zašto su nas lagali o uspehu operacije „Grom“? Da li bi, da nije bilo ovih političkih problema i pretnji ikada priznali da im ta akcija nije uspela? Ali, najzanimljiviji je Vučić privatno. Rako je sinu da ako napravi neku glupost neće propustiti da podense ostavku, jer niti je sin Marko, niti je on Slobodan Milošević… A onda – pošto je uputio ovu poruku novim i dobrim prijateljima iz „Druge Srbije“, Prve Nemačke i nulte Amerike – obratio se i starim radikalima koji su pod utcajem sapuna postali naprednjaci. Rekao je kako on nije Slobodan Milošević, pošto je ovaj možda i bolji od njega…

Da Vas podsetimo:  Korone ima, vode nema

Čedomir Antić

Napredni klub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime