Otadžbina: Iza Aleksandra Vučića ostaće vladavina prožeta izdajom, izdajom i samo izdajom

Izjava predsednika Srbije da se on obavezao prema zemljama Kvinte da francusko-nemački plan o rešavanju statusa Kosova i Metohije neće da iznese pred građane Srbije samo govori o jednoj stvari, da se u mraku izdaja nacionalnih i državnih interesa najbolje odrađuje. I koliko god predsednik Srbije skrivao taj plan od svojih građana procurelo je da on znači priznanje Kosova i odricanje od tog dela teritorije Srbije u dve etape.

Ovakav način rada oslikava da predsednik Srbije najvažnije srpsko pitanje rešava bez platforme, bez strategije, bez crvenih linija i u uskom krugu sa svojim savetnicima od kojih je jedan i Toni Bler najglasniji zagovornik bombardovanja Jugoslavije odnosno Srbije. S toga su i razumljive izjave Aleksandra Vučića da mi na Kosovu nemam ništa, da Srba nema ni u Đakovici ni u Kačaniku i da mi u južnoj srpskoj pokrajini nema šta da tražimo. Ono što je nerazumljivo jeste da se predsednik Srbije ruga i podsmeva svom narodu kada hvali cara Murata a prezire kneza Lazara ili kada kaže da su napad na kafić Panda u Peći kada je poginulo šest srpskih mladića režirale obaveštajne službe Srbije, navodi se u saopštenju Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Otadžbina.

U deset godina svoje vladavine malo je reći da je predsednik Srbije izdajnik. Taj oblik vladavine može da se definiše po sistemu ko laže, taj i krade a ko krade taj i izdaje. Setimo se samo da je sa Hašimom Tačijem delio Kosovo i Metohiju tako da je uzimajući par sela u opštini Leposavić zauzvrat davao Preševsku dolinu odnosno opštine Medveđu, Preševo i Bujanovac. Primorao je srpske sudije da u okviru Briselskog sporazuma pred tim istim Hašimom Tačijem haškim pritvorenikom polože zakletvu na ustav samoproglašene republike Kosovo. O karakteru predsednika Srbije govori i šef pregovaračkog tima iz Prištine gde ovaj separatsista kaže da se na pregovorima u Briselu Aleksandar Vučić apslolutno slaže da su se stekli svi uslovi da prizna Kosovo kao nezavnisu državu. Ovu izjavu ni predsednik ni njegov kabinet nikada nisu demantovali.

I ne samo to, na sramotu srpske države i srpskog naroda na svim vozilima sa srpskim registarskim tablicama koja dolaze na KiM odlukom predsednika države simboli sirpske države kao što su grb i zastava moraju da se prelepljuju stikerima. Poznate su njegove čuvene izjave „Ne dam Valač, ne dam Gazivode“ a onda je na tacni prepustio separatistima celokupan elektro-energetski sistem na Kosovu i Metohiji. Njegove zasluge u formiranju vojske Kosova uopšte nisu male, a ovih dana u Zubinom Potoku grade se dve kasarne bezbedonosnih snaga Kosova, normalno uz njegov blagoslov.

Po slobodnoj proceni u ovih više od 10 godina njegove vladavine broj Srba koji je napustio južnu srpsku pokrajinu kreće se oko dvadeset hiljada. Dobar deo tih Srba je sa severa Kosova i Metohije koje nisu proterali albanski teroristi i separatisti već kriminalna i antidržavna politika Aleksandra Vučića. Danas ako krenete, naročito noću po Zubinom Potoku, Zvečanu, Leposaviću, Lešku vidite opustele srpske gradove. Na konstataciju novinara upućene Alaksandru Vučiću da se sele Srbi sa KiM on lakonski odgovora, pa šta to ima veze, sele se i Albanci. Očita je činjenica da je on prihvatio geslo vlastodržaca iz Prištine, što manje Srbe lakše se pravi još jedna albanska država na Balkanu.

Ruski književnik Dostojevski jednog puta je izjavio da jedan vladar može da radi šta hoće i koliko hoće ali ne može dokle hoće. I koliko god bio finansijski težak, iza Aleksandra Vučića ostaće vladavina prožeta samo jednom rečju, izdaja, izdaja i samo izdaja.