Oteto prokleto – kafana „Tri bagrema“

3
1156
Kafana Tri Bagrema / Foto: printscreen(ozonpress.net)

Novo vreme – novi adeti, što bi se reklo, ali pravda i istina ne zastarevaju. Može se u nekim smutnim vremenima, na pravdi Boga, otimati tuđa imovina, ali onda dođu vremena kada se oteto vraća onome kome pripada.

Jer oteto je prokleto, a ko u to ne veruje neka razmisli kako su prošli država i tadašnja vlast koji su se po završetku Drugog svetskog rata upustili u otimačinu, koja se tada zvala nacionalizacija, svega i svačega, u skladu sa svojom partijskom i državnom ideologijom.

Ta FNRJ, kasnije SFRJ, nije poživela ni punih 50 godina. Zaista kratak život za jednu državu. Slično je prošla i KPJ, kasnije SKJ, jedina partija na vlasti u toj državi.

Onda je došla neka nova/stara Srbija i  neka nova demokratska vlast koja je, 2006. godine, donela Zakon o konfesionalnoj restituciji (vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama), a 2011. godine, donet je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i osnovana Agencija za restituciju.

Da li je konačno ostvarena pravda? Nije i neće uskoro, no to nije tema ovog našeg teksta.

Kao što rekosmo na početku oteto je prokleto, pa ta demokratska vlast koju su neki u Srbiji skloni da nazovu „žuta vlast“ koja je donela zakon o restituciji, ali malo ili gotovo ništa uradila na njegovoj primeni, nije dugo potrajala.

Valjalo bi da to imaju u vidu oni koji danas u Srbiji drže i nož i pogaču u svojim rukama, kao i oni koji koristeći pravne i ostale začkoljice, alate mita i korupcije, lenjost i ošljarenje državne administracije po pitanju restitucije, po drugi put otimaju ono što je zakonitim vlasnicima već jednom oteto, pa u postupcima privatizacije kupuju za bam-badava, preprodaju za lepe pare ili devastiraju i ruše radi nekog svog interesa.

Ovde pričamo o jednom takvom primeru. Naša priča je o priča o kafani „Tri bagrema“, čiji stvarni vlasnici nisu samo sestre Spomenka i  Ljiljana i njihovi naslednici, već i svi Čačani koji su emotivno i lokal-patriotski vezani za kafanu koja je postala neizbrisiv toponim u istoriji naše varoši.

Da Vas podsetimo:  Ne brinite – ni (n)ova školska godina neće biti normalna

 Moja majka Ljiljana odrasla je u delu kuće u dvorištu iza kafane „Tri bagrema“. Kafana je bila vlasništvo njenog strica Dragiše Pavlovića. Stric Dragiša nije imao svoju decu, pa je testamentom kafanu u nasledstvo ostavio mojoj majci i njenoj rođenoj sestri Spomenki, po kojoj sam ja dobila ime. Moja majka i tetka bile su maloletne kada im je stric Dragiša umro i ostavio nasleđe – kaže Spomenka Miščević.

Početkom pedesetih godina prošlog veka, donet je akt o nacionalizaciji kafane „Tri bagrema“  kojim je objekat oduzet iz vlasništva Miluna Pavlovića, oca Ljiljane i Spomenke, čiji je on bio zakonski zastupnik, obzirom da su one u tom trenutku bile maloletne. Kafana je dodeljena novoosnovanom ugostiteljskom preduzeću „Morava“ tada u društvenom vlasništvu.

 Naši rođaci bili su vlasnici kafane „Car Lazar“ koja je tada takođe nacionalizovana i dodeljena ugostiteljskom preduzeću „Morava“, tako da nam je poznato da je bilo više kafana po Čačku koje su nacionalizovane. Moja majka je sve vreme uredno prijavljivala „Tri bagrema“ kao svoju imovinu koja joj je oduzeta, pa je tako i pre donošenja akta o restituciji vodila spor, najpre sa društvenim preduzećem UTP „Morava“, a posle privatizacije tog preduzeća i sa novim vlasnikom, za svojinski postupak poništaja akta o nacionalizaciji, jer je akt o nacionalizaciji kao vlasnika kafane označio njenog oca Miluna, a stvarni vlasnici su bili ona i tetka Spomenka, što vam je klasičan primer još od rimskog prava – oduzimanje imovine od nevlasnika  – kaže Spomenka Miščević, koja sada sticajem  okolnosti da je pravnica po struci i advokat po zvanju i sama vodi pravni postupak za vraćanje imovine koja je oduzeta njenoj porodici.

Spor koji je njena majka vodila za poništaj nacionalizacije kafane okončao se tako što je prvostepena presuda bila u korist Ljiljane Miščević, a u postupku odlučivanja po žalbi Apelacioni sud je preinačio presudu ali nije obavezao stranu koja je izgubila spor ni na kakve troškove.

Da Vas podsetimo:  Zašto su nam deca sve više nesrećna i depresivna

Usledilo je donošenje Zakona o restituciji, pa su Miščevići 2013. godine, podneli zahtev za restituciju, na koji do danas nisu dobili nikakav odgovor.  Čak je i Katastar odbio zahtev za zabeležbu restitucije.

– Pre dva meseca saznala sam da je zaključen ugovor o kupoprodaji kafane „Tri bagrema“ između UTP „Morva“ i „Foks gradnje“. Taj ugovor nije smeo biti zaključen jer je upravi UTP „Morava“ dobro poznato da postoje bivši vlasnici, da je bio postupak nacionalizacije, da je sada u toku restitucija i da zakon o postupku restitucije decidno zabranjuje da se imovina koja je predmet vraćanja i dok taj postupak traje, otuđuje i uništava. U ovom slučaju to bi značilo da je UTP „Morava“ mogla i  dalje da koristi kafanu  za ugostiteljske namene ili da je da u zakup nekome za istu namenu, ali ne i da proda objekat niti da ga ruši – kaže Spomenka Miščević.

Činjenica je da je novi vlasnik UTP „Morava“ koji  je preduzeće kupio u postupku privatizacije, nije postao vlasnik objekata već je dobio pravo korišćenja ugostiteljskih objekata preduzeća „Morava“. Tek par godina nakon privatizacije zakon je dozvolio izvršenje konverzije iz prava korišćenja u vlasništvo. Međutim u slučaju kafane „Tri bagrema“ vlasnik UTP „Morava“ nije imao pravo da prejudicira konačan ishod podnetog zahteva za restituciju i da obavi prodaju „Tri bagrema“ pre nego što Agencija za restituciju okonča postupak po podnetom zahtevu nekadašnjih zakonitih vlasnika tog objekta.

– Kada sam videla da je počelo rušenje krova „Tri bagrema“ odmah sam podnela tužbu za poništaj kupoprodajnog ugovora  između UTP „Morava“ i „Foks gradnje“, sa predlogom privremenih mera zabrane dalje prodaje i raspolaganja, zabrane daljih građevinskih radova i vraćanje u pređašnje stanje. Imajući u vidu da je sadašnji direktor UTP „Morava“ bivši sudija Osnovnog suda u Čačku, tražila sam i delegaciju nadležnosti iz opravdanih razloga tj. izuzeće suda u Čačku – kaže Spomenka Miščević.

Da Vas podsetimo:  Spomenik Neznanom Junaku na Kosmaju, spomenik sa dušom

O tom zahtevu odlučuje Kasacioni sud, što je postupak koji traje, ali novi vlasnik objekta nije časio ni časa i kafana „Tri bagrema“ je sravnjena sa zemljom.

„Tri bagrema“ je kafana ali i istorijsko mesto gde se jelo, pilo, spavalo, pevalo, boemisalo, izlazilo na porodične i poslovne ručkove, slavili rođendani i ispraćalo u penziju, gde su čitane pesme i promovisane knjige. Pesnik Branko V. Radičević posvetio joj je pesmu „Krčma kod tri bagrema“. Objekat koji je odoleo ratovima i okupacijama, a onda ga oslobođenje iz privatnog prenelo u društveno vlasništvo.

Onda je država Srbija uprkos sopstvenom zakonu o vraćanju oduzete imovine, u postupku privatizacije  „Tri bagrema“ , kao i hotel „Beograd“ uostalom, prodala đuture sa svim ostalim objektima UTP „Morava“.

Novi vlasnik  UTP-a je nedavno, uprkos znanju, da je kafana „Tri bagrema“ u postupku restitucije, prodao  objekat građevinskom investitoru, koji je za tili čas porušio i sa zeljom poravnao deo čačanske istorije. Ono što je preživelo dva svetska rata i dve okupacije, palo je kao žrtva liberalnog kapitalizma u koji je Srbija zaglibila na najprimitivniji mogući način.

Šta na kraju ove priče reći, osim ponoviti, ako vredi – Oteto je prokleto.

Izvor: ozonpress.net

3 KOMENTARA

  1. Pesnik Branko V. Radičević posvetio joj je pesmu „Krčma kod tri bagrema“.
    Песник Бранко В. Радичевић – Мачиста волео је да пије са колегом Леком Обућином. Била је зима, они су наручили фијакер да се врате кући. Тада је био најпознатији чачански фијакериста (таксија није било) Лаза Тешић. Он је стрпљиво чекао напољу, на хладноћи. Бранко и Лека изашли су напоље, али их је пресекла хладноћа и брзо су се вратили у топлу кафану. Није им се ишло кући. Али, није фер да нас Лаза чека напољу, рекао је Лека, шта да радимо. Бранко је размишљао, и онда је рекао, дај ми, Лека, твој штап. Узео је Лекин штап, и свој шешир, дао их Лази и рекао му да их провоза неколико кругова по Чачку.

  2. СПАС ПЕНЗИОНЕРИМА, КРЕДИТИ?

    Пензионери, који чине скоро трећину становништва Србије, осетили су само лоше према њима, као да доброта не постоји или им је неко отео. Њима се отима пензија, најредовитије су платише, дисциплиновани су до краја, гласачка машинерија су као најдисциплинована машина.
    ♣ Већина пензионера разговара сами са собом. Увек су за дијалог.
    ♣ Неки стигоше до месеца, чак и Муја коња кује на њему, а већина пензионера са пензијама не догурају ни до пола месеца.
    ♣ Влада је без позива и одобрења отимала пензије. Знала је да ће се пензионери и без позива одрећи дела пензије?!
    ♣ Уместо “кадија те тужи, кадија ти суди”, код нас је трансформисано у “кради пензионере брате без бриге”. На крају, захвали им се. Проверено, пали!
    ♣ Влада је без позива и одобрења отимала пензије. Знала је да ће се пензионери и без позива одрећи дела пензије?!
    ♣ Уместо “кадија те тужи, кадија ти суди”, код нас је трансформисано у “кради пензионере брате без бриге”. На крају, захвали им се. Проверено, пали!
    ♣ По питању сексуалног узнемиравања најдисциплинованији су пензионери, јер пензију коју им деле је тако велика, само што не умру од глади.
    ♣ Две године нису били избори, ни повећање пензије. Пре наредних избора пензије скачу за невероватних(?) 5% и пензионери скачу на изборима.
    ♣ Како скачу пензије, изгледа да ће и број пензионера наставити тренд опадања.
    ♣ Да, никад није касно, на жалост неки су и ту закаснили.
    ♣ Понашање власти према пензионерима је као “лагано кување жабе” које се спроводи лажним повећањем пензија. Вуци сити и овце на броју.

  3. Najordinarnija svinjarija moguca samo u banana drzavi Strbiji. Ai „oteto prokleto “ i dalje vazi. Nece tu biti srece i vreme ce to potvrditi.Gadovima treba zatreti seme.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime