„Pandorina kutija je prema grčkoj mitologiji bila kutija svih zala, koju je prema legendi Zeus poslao Prometeju za kaznu jer je bogovima ukrao vatru i dao je ljudima“.*
Da li su Vlada Republike Srbije, kao predlagač, a Skupština republike Srbije kao donosilac Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, greškom otvorili „Pandorinu kutiju“ koja se nadvila nad pezionere Srbije, ostaje da vidimo i da se nadamo da će Vlada, pre nego što se svi nesposobni stranački kadrovi javnih preduzeća osile i prihvate model za spas svojih fotelja pozivanjem na ionako sporni Zakon, sprečiti dalji sunovrat i nasilje nad osnovnim ljudskim pravimau Srbiji!
Razlog za ovako oštar uvod jeste najava čelnika GSP Beograd o promeni cena prevoza u gradskom saobraćaju od Nove godine, za koju, gle čuda, ne nađoše opravdanja u ekonomskim razlozima i vlastitoj nesposobnosti već u socijalnoj nepravdi jer neki penzioneri primaju preko 25.000 a ima i onih bezobrazno bogatih doktora, inžinjera, profesora, ekonomista, generala, što primaju preko 50. 000 dinara i nije pošteno da se voze za iste pare kao i drugi građani!
Ma nije valjda!
Što ne predložiše cenovnik dolaska na posao za vozila direktora javnih preduzeća i silne državne administracije? Mečka – toliko, Audi – toliko, mečka ML – toliko, Volvo – toliko?! I to mesečno – u skladu sa primanjima državnih funkcionera. Ekstra doplata – šoping supruge, poseta rodnom kraju, stranačka putovanja, jurcanje službenim kolima da se da izjava i politička ocena tuče lokalnih idiota!
Gledam sliku, slušam ton i ne mogu da verujem dokle idu granice ljudskoj gluposti i bezobrazluku – mada to ide zajedno! Cenu karata u javnom prevozu usloviti visinom primanja penzionera! I to baš po modelu pomenutog Zakona! Prema principu – kada je prošlo ono što ne bi i ovo, ionako je sve to iz iste kuhinje!
A šta će biti ako se osete inferiornim Infostan, vodovod, EPS, Telekom,… i da ne nabrajam sva javna preduzeća? Hoće li građanin penzioner pokorni svakom da dostavlja izveštaj o penziji na uvid da bi ovi odredili harač u skladu sa pomenutim Zakonom? I hoće li Skupština grada Beograda odobriti ovakve sulude predloge! Nadam se ipak da postoje normalni i moralni ljudi!
Ako sam u zabludi, a kako stvari stoje – jesam, onda kažem da bi ovakva odluka bila duboko u suprotnosti sa odredbom člana 14. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda – Rim, 4. novembra 1950. godine – koji se odnosi na zabranu diskriminacije:
„Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost s nekom nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status“,kao i sa Ustavom Republike Srbije i svim pozitivnim odredbama zakona koji pravno uređuju ovu materiju!
O socijalnim posledicama besmislene analogije primene ideje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, ne treba ni govoriti.
Kada se već pozivam na zdrav razum i besmislenost, pade mi na pamet kako bi to izgledalo kada bi se i kazne za saobraćajne prekršaje i registraciju kola plaćale prema visini penzije – verovatno bismo morali uz saobraćajna dokumenta da nosimo i izveštaj o penziji! I porezi na imovinu – obavezno uz izveštaj o penziji! Ili će im fond PIO jednostavno dati uvid u bazu podataka primanja penzionera, pa uzimaj dok svi ne dođemo na 25.000!
Besmislenost predloga GSB je jasna.
Još jasnija je namera menadžmenta GSB da se „poštenim otimanjem“ materijalnih dobara većine penzionera pokriju gubici vlastite nesposobnosti ili penzioneri izbace kao kategorija građana koja treba da koristi njihove usluge pod jednakim uslovima! Dakle, zaključujem da postoje građani penzioneri kao deo biračkog tela stranaka kao opšta kategorija koju nije racionalno deliti prema platežnoj moći i penzioneri kao finansijeri tih istih stranaka i javnih preduzeća koje i te kako treba upregnuti da vuku kola zvana „ spasimo Srbiju „ bez ikakve garancije da su te žrtve smislene jer na zavise ni od naše ni od volje premijera Srbije.
Zašto ovoliki skepticizam?
Jadnostavno, u ovakvu situaciju nismo dovedeni voljom većinskog dela srpskog naroda – radnika, seljaka i inteligencije, već voljom interesa međunarodne zajednice i lidera političkih stranaka Srbije u poslednjih petnaest godina nakon izvođenja „demokratske 5. oktobarske revolucije“ čiji je krajnji revolucionarni domet uspešno izvedana tranziciona pljačka prema modelu zauzimanja poseda na divljem zapadu u Americi!
Niti Zapad niti Istok, ni Sever ni Jug a ponajviše lideri stranaka u Srbiji nisu promenili, niti će ikada promeniti svoj programski interes, jer bi time razorile sebe iznutra i nestale sa političke scene.
Političari bi trebali da imaju sluha ! Pandorinu kutiju mogu da otvore neodgovorni pojedinci! Posledice su obično pogubne i za odgovorne političare! Velike i dobro vođene bitke se mogu izgubiti zbog neodgovornosti pojedinaca.
Otimanje vatre narodu nikada i nigde nije išlo bez posledica!
*Izvor citata: Wikipedia.org
Arsenije Stanković
