Otkriće srpskih i ruskih diverzanata

0
1072
Foto: printskrin KMnovine

U vreme nekadašnje SFRJ, početkom ’70-ih godina, uprkos tome što su znali kakva kulturna blaga čuva sveta srpska zemlja, raseljeni su stanovnici 14 srpskih sela.

U kotlini Ibarskog Kolašina na Kosovu i Metohiji nalazi se veštačko, odnosno akumulaciono jezero Gazivode. Meštani su znali da se ispod površine nalaze brojne vrednosti ali je naučni svet i tada, poput ovog danas u Srbiji, ćutao dok je važan deo srpske istorije potapan.

Srpski stručnjaci, a još manje javnost, danas apsolutno nisu upoznati sa onim što jezero krije na svom dnu. Zbog sveopšteg satiranja srpske istorije i tragova srpske državnosti, mladi dr Dušan Jovović, čovek koji se bavi istraživanjem i zaštitom kulture, umetnik i reditelj, započeo je rad na dokumentarnom filmu „Gazivode, putevima Jelene Anžujske“.

Jezero krije mnoge tajne – groblja, crkve, nekropole, ali i prvu školu za dame i dvor Jelene Anžujske. Jovović smatra da ljudi u Srbiji veoma malo znaju o našoj baštini i nasleđu na Kosovu i Metohiji, iako ih često često spominju.

– Za odlazak na KiM dovoljna je lična karta i želja da se obiđe ono o čemu se stalno vode rasprave. Ovaj projekat radimo malo iz revolta, malo iz bunta. Okupio sam ’diverzantski‘ tim vrhunskih stručnjaka – kaže Jovović.

Ko je bila Jelena Anžujska?

Na dokumentarnom filmu sa Jovovićem radi i dr Katarina Mitrović, istoričarka koja je dugi niz godina fascinirana likom i delom najzagonetnije srpske kraljice srednjeg veka.

Podseća da je Jelena Anžujska bila supruga kralja Uroša Prvog, majka svetih srpskih kraljeva Dragutina i Milutina, baka Stefana Dečanskog i Cara Dušana. Ona je bila izuzetno značajna žena francuskog porekla i jedina srpska srednjevekovna kraljica kanonizovana za svetiteljku.
Mitrovićeva kaže da će biti otkrivene mnoge tajne, ali ono što je još značajnije, misli da će film probuditi interesovanje, ne samo za kraljicu Jelenu, već za prošlost, o tome koliko je Srbija tada, u poslednjim decenijama 13. i na početku 14. veka stajala visoko iznad Istoka i Zapada i koliko je umela da baštini najbolje i od jednog i od drugog kulturnog kruga.

Da Vas podsetimo:  Zlatiborci prvi stanovnici Cetinja

Dušan Jovović, kojeg nazivaju i srpskim Indijana Džonsom, kaže da je potapanje kotline i srpske baštine planirano dugo, a urađeno veoma brzo.
– Za manje od šest meseci odlučeno je da se izgradi jezero, a da bi se dobili uslovi za potapanje, morao se prvo poslati arheološki tim na to područje. Trebalo je ispitati 25 kilometara, a taj posao je urađen za samo tri meseca. Tim su činili Albanci i Srbi, zabeleženo je oko 30 lokaliteta, a onda je odjednom polovina te dokumentacije, u kojoj je bilo popisano što je sve dole nađeno, nestala. I sagrađeno je jezero, a srednjovekovna bogatstva potpuno su zaboravljena i potopljena – kaže Jovović.

Pomoć ruskih podvodnih arheologa

Ipak, imali smo ozbiljan projekat i ljude koji rade iz srca, kaže Jovović. Tako je vođa srpskog ronilačkog tima Božana Ostojić, koja partnerski sa njim radi na ovom projektu, poslala dokumentaciju Ruskom geografskom društvu, elitnoj ekipi za takva istraživanja, čiji je pokrovitelj ministar odbrane Sergej Šojgu.

To je deo tima koji se bavi svim arheološkim projektima vezanim za duboka ronjenja. Nisu direktno vezani za ministarstva, već nastupaju kao NVO.

– Taj tim je na osnovu našeg projekta iz Sankt Peterburga došao na KiM – njih 40-ak sa četiri kombija i sa opremom od dva i po miliona evra. To je najveći projekat srpsko-ruske saradnje posle rata na Kosovu i Metohiji. Jezero je duboko 110 metara, tako da smo sa veoma ozbiljnim ruskim skenerima uradili 3D presek. Radili smo u više koordinisanih timova istoričara i podvodnih arheologa. Ipak, i pored loših vremenskih uslova, odmah smo osetili bratsku vezu – oni su se radovali više od nas kada smo našli crkvu iz 13. veka potopljenu na skoro 50 metara i Kulu zvonaru od sedam metara – priča Jovović.

Da Vas podsetimo:  Otvaranje Dana Srbije i Srpske u Beču

Projekat se radio u fazama, zbog otežavajućih okolnosti – Kfor ga nadleće, česte su promene vremenskih uslova, talasi znaju da budu visoki, a snimalo se u januaru zbog bolje vidljivosti, navodi autor filma i dodaje da je veoma bitna podrška određenih institucija, jer Jelena Anžujska svojom vladavinom nije bila vezana samo za Kosovo i Metohiju.

Izvor: KM Novine

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime