Otkriven kablarski zvončac

0
1220

Endemična biljka izuzetne lepote raste samo u blizini manastira Nikolje u populaciji manjoj od 2.000 primeraka.

Među prirodnjacima se kao prvorazredna pojavila vest da je u Ovčarsko-kablarskoj klisuri pronađena nova biljka, koju dotad nauka nije srela.

Reč je o endemičnom zvončacu izuzetne lepote, izraslom na prostoru od samo jednog kvadratnog kilometra na Kablaru, u blizini manastira Nikolje, a cela populacija ima nešto manje od 2.000 primeraka.

– Biljka je odmah nakon otkrivanja, a pre predstavljanja široj javnosti, zbog malobrojnosti ponela neslavno svojstvo kritično ugrožene. Najmanje što sada možemo da uradimo jeste da se zapitamo da li ćemo nastaviti da uništavamo i ono malo preostale divljine oko Ovčara i Kablara – ističe biolog Milan Ružić, urednik upravo štampanog, četvrtog broja „Beležnika Ovčarsko-kablarske klisure“, čiji je izdavač Turistička organizacija Čačka. Prirodnjaci vele da iza tog otkrića stoji profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, dr Dmitar Lakušić, koji će uskoro objaviti još jednu novost iz ove klisure, istog značaja.

ovcar-kablar
Ovčarsko Kablarska klisura

Od 2010. godine mladi biolozi iz četiri državna univerziteta (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac) i iz nekoliko stručnih nevladinih organizacija, udruženim snagama rade na popisivanju nedovoljno istraženih grupa organizama u ovoj klisuri i široj okolini. Prvenstveni cilj jeste prikupljanje podataka zarad proširenja granica zaštićenog područja (sada je to tok Zapadne Morave od Ovčar Banje do Prijevora sa uskim obalnim pojasom), sagledavanje problema zaštite i mudro korišćenje prostora.

Istraživači koji objavljuju radove u „Beležniku“ saopštili su i najnovije vesti o promenama u živom svetu klisure. Tako je dr Stefan Skorić, iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja, naveo da pored vodenog oraška koji se već dve godine širi jezerom u klisuri, od lani tu živi još jedna uneta biljna vrsta. To je makrofita morska podvodnica (vodena viša biljka), slučajno otkrivena jer se uplela u ribarske mreže između splavova „Santa Marija“ i „Lanterna“. On je ocenio da pojava još jedne unete vrste nije dobra novost.

Da Vas podsetimo:  Pančevci ne odustaju od odbrane gradskog parka

– Tokom 2013. četiri puta je vršen izlov ribe u Zagrađu i dvared nedaleko od brane akumulacije „Međuvršje“. Za razliku od 2012. kada je babuška kao uneta vrsta bila najzastupljenija u mrežama, lani je njena brojnost smanjena u korist deverike, skobalja i klena. To je promena nabolje. Došlo je do povećanja brojnosti grabljivih vrsta, prvenstveno je som lani bio zastupljeniji nego 2012. i ulovljene su različite uzrasne kategorije te ribe, što ukazuje da se vrsta oporavlja – istakao je Skorić.

Uzorci su uzimani pomoću zbirke mreža i aparata za električni ribolov, a posle merenja i prebrojavanja, škrge, jetra i meso ulovljenih riba ispitivani su na prisustvo teških metala, arsena, kadmijuma, hroma, bakra, mangana, olova, žive i cinka. Koncentracija je utvrđivana metodom indukovano stegnute plazme i optičke emisione spektrometrije. Skorić ističe da su svi rezultati negativni, tj. da su koncentracije ispod maksimalno dozvoljenih po našim i evropskim normama, i po standardima FAO.

jeyero-medjuvrsje
Jezero Međuvršje

– Tokom prošle godine prikupljeni su i uzorci taloga iz jezera HE „Međuvršje“, uzeti takođe na dve pomenute tačke, i utvrđivano je prisustvo teških metala u mulju. Sem nikla u julu i septembru i bakra u septembru kod Međuvršja, kada su vrednosti bile iznad dozvoljenih, koncentracija svih ostalih elemenata je bila ispod maksimalno prihvatljivih po merilima koja važe u Srbiji – objasnio je Skorić.

Jezero u Međuvršju postaje i sve privlačniji zimovnik za ptice selice čija se brojnost u zimskim mesecima povećava 10 do 15 odsto iz godine u godinu. Nedavnim prebrojavanjem (međunarodni zimski cenzus ptica vodenih staništa), ispostavilo se da duž čitavog toka Zapadne Morave, od Požege do Stalaća (208 km) zimuje oko 6.000 ptica, od kojih 1.500 ili čak 27 odsto na malom prostoru u Međuvršju (12 kilometara). – Na jezeru su ove godine najbrojnije gluvara, veliki vranac i liska, ali tu uvek srećemo i neke nove vrste. Tako je 2011. u Međuvršju zimovao jedan orao belorepan, lani su doleteli veliki labudovi čak iz Sibira, a ove godine novajlije su patka dupljašica i veliki ronac – kaže Uroš Pantović, biolog iz Turističke organizacije Čačka.

Da Vas podsetimo:  ANGAŽOVAO ADVOKATA ZBOG PRETNJI OTKAZOM Dr Grbić hteo da nosi masku, direktorka mu zabranila!

Autor: Gvozden Otašević

Izvor: glaszapadnesrbije

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime